Moja Crvena Zvezda
БлоговиТима

Приче са трибине: Звезда – Олимпик, 6.део: Даља дешавања у Барију и повратак у Југославију

<— Пети део

Иначе, ми смо планирали да после утакмице идемо за Рим са целим бусом и гледамо финале купа Италије – Рома – Сампдориjа. По нашим сазнањима, та утакмица је требалo да се игра 30.5. у Риму. Међутим, после утакмице на паркингу један мој друг ми је рекао да је утакмица већ одиграна и ми смо се због тога поколебали и одлучили да не идемо у Рим. Касније смо сазнали да је утакмица ипак играна 30, али је било већ касно за измену плана. Штета је, јер je моглo свих 50 да нас оде у Рим. После пар сати од завршетка утакмице, кад се паркинг мало рашчистио, а ми укрцали све шта је остало од реквизита, полако смо почели да се пакујемо и спремамо за полазак.

Кренули смо и договор је био да идемо до неке пумпе да купимо нешто за јело и пиће. После једно 20-30 км од Барија видели смо једну пумпу са рестораном и продавницом и решили да станемо. Паркирали смо бус на крају пумпе скоро на месту где су аутомобили и бусеви са ње излазили. Изашли смо до продавнице да купимо неку клопу. На пумпи је била маса и наших и Француза. Неки су мењали шалове и дресове, неки их зајебавали, а неки и благо малтретирали. Ми из нашег буса нисмо јер нам је било доста свега тога цео дан у граду. Прошло је сигурно пола сата од нашег доласка и полако смо почели да улазимо у бус и спремамо се за повратак. Супа Радовац и ја смо остали међу последњима, јер сам ја увек кад сам био вођа пута последњи улазио у бус. У једном тренутку сам видео ту негде 15-ак метара испред нас два комбије како точе дизел гориво. Један је точио, а други стајао иза њега и чекао ред. Онако безвезе сам се прошетао до комбија и имао сам шта да видим…

Били су пуни бубњева, мотки за заставе и застава. У сваком је било по двоје људи на предњим седиштима. Онако у браду сам рекао првом поред себе да брзо каже људима из буса да изађу. Пошто сам стајао поред комбија, непосредно поред, био сам примећен и морао сам нешто да кажем, јер сам све време гледао у њих. Пришао сам возачу првог и кренуо у конверзацију, не бих ли купио време док остали изађу. Питао сам га да ли зна италијански. Некако уплашено је рекао да зна. Ја сам га питао да ли су они Ултрас Марсеј. Одговорио је да јесу. И онда моја навијачка највећа грешка у животу. Онако уморан, деконцентрисан и не размишљајући, питам га да ли хоће да се бију са нама. Годинама већ проклињем себе због тог питања. Требало је да сачекам можда само још пола минута да изађу сви из буса и онда би комплетни товар застава, транспарената и свега осталог од Ултрас Марсеј завршило код нас и касније у Београду. Била би то фантастична ствар и тачка на све оно што се дешавало цео дан.

Тип ме је уплашено погледао, склонио се мало и моментално упалио ауто. Ја сам га кроз његово стакло ударио песницом у главу али не баш најбоље јер се склонио у десно. Моментално је дао по гасу и запалио са лица места, као и други комби. Црево за точење горива му је било стављено у ауто јер се бензин точио и кад је запалио испало је и бензин се разлио по пумпи. После једно 30-ак метара су стали, јер им се учинило да сам ја сам или можда само са Супом. У том тренутку је већ бар 30-ак људи изашло из буса и трчало према њима, тако да су моментално побегли. У моменту сам хтео да поједем своја му*а због ове пропуштене прилике. Схватио сам шта смо пропустили.

Највећи успех у борби против противничке групе је узети  њихову официјелну заставу. Ми не да смо могли да им узмемо заставу него све заставе, шеталицу тј. да их тотално понизимо. И дан данас је то мој највећи навијачки кикс илити пропуст. Кад год се сетим тога, попи*дим и дође ми да се ударам у главу, али џаба. Кренули смо мало касније и на следећој пумпи их видели како стоје, али је на пумпи било бар 20 мини-бусева са карабињерима, тако да о поновном нападу није могло да буде ни речи. Веома брзо смо у бусу сви заспали и пробудили се тек негде  код Сан Марина, где смо хтели да станемо, одморимо се и видимо га. Провели смо једно два сата у једној од најмањих држава на свету и кренули даље ка Венецији.

Остатак нашег пута није био нешто посебно занимљив. Остатак бакљи које смо донели из Трста смо дали Нишлијама да их врате у Београд. Касније смо сазнали да их је провалила словеначка (тада још увек заједничка) царина и све им узела. Јебига да смо знали, боље да смо их ми понели. Нас нису ни погледали. Успут до Београда смо се полако осипали, јер су неки изашли код Загреба (био је са нама један дечко из  Загреба), Хамдо код С. Брода, јер је ишао за Зеницу. Најгори није хтео да излази код Петриње, већ је ишао са нама до Београда и онда се вратио за кући у Петрињу. Није хтео да пропусти још неколико сати опијања.

(ФОТО: Делије.нет)

(Последњи део: Критичар о Барију)

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

 

Повезане вести

10 comments

Nuntz авг 26, 2013 at 16:44

U San Marinu je bilo veoma zanimljivo… Takodje i u Veneciji gde se citav trg ispred crkve Svetog Marka okupio i uzivao u pesmi navijaca sampiona Evrope… Stella Rossa Campione Italy i Que sera sera a baklje gore, eh…

Reply
STANKE21 окт 15, 2012 at 15:37

dajte sliku najgoreg. pocecu da ga sanjam

Reply
12456 окт 15, 2012 at 07:03 Reply
dr окт 14, 2012 at 21:35

Koj e gledao emisiju na Svet + sa gostom Zarkom Djurovicem,i ovu zadnju sa Slobodanom Markovicem,mogao je da cuje jako,jako negativne komentare od njegovih najblizih saradnika,tako da ne treba zaliti za njim. Obojica su govorili o tome da su ga savetovali da ne moze svaka utakmica da se odigra 4-3-3 sa davljenjem lopte i da mora nekad drugacije da se odigra rotiv Partizana,naravno nikad ih nije poslusao,osim jednom kada smo dobili partizan. izgubio je titule zbog te tvrdoglavosti,koju smo i mi primetili. Hteo covek da igra 4-3-3 barsa stil,to je smejurija. Obojica su rekli da ga postuju kao igraca,ali da je kao trener pogresno radio,i nije hteo da radi sa ekipom na odbrani,samo ga napad zanimao. :facepalm:

Reply
dr окт 14, 2012 at 21:36

,jako negativne komentare za Robija od njegovih najblizih saradnika*

Reply
Zvezdan окт 14, 2012 at 17:29

Zar nije Bina iz Krusevca?

Reply
crni_redstar окт 14, 2012 at 15:33

1991 godina putovalo se Nis expresom,na dresovima je bio sponzor klasik nis,duvanska industrija nis,a igrao je binic iz nisa,pre toga piksi,a posle svih njih rambo petkovic…zato je nis zvezdaski grad.

Reply
zvezdas окт 14, 2012 at 14:58

Boze pogledaj nas i podari nam opet ove dane…

Reply
Delije Knin! окт 14, 2012 at 14:39

auuuu sad kad imam 19 godina i kad sam redovan na svakoj Zvezdinoj tekmi sada u ovoj sezoni redovniji na gostovanjima nego kod kuce, suze mi krecu od uzbudjenja dok sam citao ovo REMEK DELO osecao sam se kao da sam sa njima tamo. Moj cale je bio te srece da bude tamo. Ja nisam bio ni u planu i zaista zalim zbog toga iako on sad vec ima 53 godine, Proso je sve sa Zvezdom, kasnije i sa Vojskom branio Srbiju i moju krajinu. Ja se nadam da ce se samo ostvariti ona nasa parola BICE DANA BICE LETA BICES OPET PRVAK SVETA!

Reply
Hijena окт 14, 2012 at 14:05

Sve se to dogodilo na putu za ludilo!

Reply

Leave a Comment