Тренери КК Црвена звезда кроз историју

Кошаркашки клуб Црвена звездау дуелу са љубљанском Олимпијом у оквиру 3. кола регионалне АБА лиге остварила је прву овосезонску победу.

Истовремено био је то и дебитантски меч тренера Владе Вукоичића на клупи нашег клуба, пошто је Миливоје Лазић након два стартна неуспеха напустио кормило црвено-белог кошаркашког колектива. Овом приликом било би интересантно осврнути се и на све досадашње тренере КК Црвена звезда.

Летимичан поглед на листу тренера може довести до два закључка. Први је свакако чињеница да су на клупи нашег клуба седели најбољи стручњаци које је ова земља изнедрила, а други који је веома интересантан је чињеница да је на клупи КК Црвена звезда од 1946. године, па до распада велике СФР Југославије, Црвену звезду предводило 14 тренера, а од тог периода до данас, за свега 20 година исто толико тренера је предводило наш клуб.

Најдужи стаж на клупи црвено-белих има Небојша Поповић. Он је клуб предводио од 1946. до 1957. године и у том периоду он је са црвено-белим кошаркашима освојио десет узастопних титула националног шампиона. Током тог периода наш клуб је изнедрио неколико великих имена српске и југословенске кошарке међу које спадају Срђан Калембер, Александар Гец, Ладислав Демшар,…

Након легендарног Небојше Поповића, клупу црвено-белих преузео је Александар Гец. Без значајнијих успеха предводио је клуб током 1958. и 1959. године, а затим је руководећу палицу преузео Милан Бјегојевић који се на том месту задржао све до 1970. године. Током тог периода КК Црвена звезда није остварила запаженије резултате пошто је клуб све до сезоне 1968/69 заузимао између трећег и осмог места на табели. Управо у тој, 1968/69 сезони црвено-бели кошаркаши су вратили шампионску титулу на Мали Калемегдан. Бјегојевић је до титуле предводио екипу коју су чинили Владимир Цветковић, Драган Капичић, Љубодраг Симоновић, Зоран Славнић,… Захваљујући 11. по реду шампионској титули Црвена звезда је у сезони 1969/70 први пут учествовала у Купу европских шампиона. Након успеха у дуелима са Спартом из Луксембурга и атинским Панатинаикосом, црвено-бели су у четвртфиналној групи заузели последњу позицију у конкуренцији московског ЦСКА, италијанског Ињиса и француског Асвела.

Након изласка на главну европску сцену тренерску палицу преузео је Ђорђе Андријашевић који је већ у својој првој сезони стигао до трофеја намењеног победнику националног купа. Након тог успеха, формирану екипу преузео је Братислав Ђорђевић који је у сезони 1971/72 донео 12. шампионску звездицу, а у сезони 1972/73 и 2. трофеј националног купа. Након двоструког успеха Братислава Ђорђевића, клупу је преузео легендарни Александар Николић и већ у првој години свог рада остварио највећи дотадашњи успех југословенске кошакре. Црвена звезда је стигла до трофеја у Купу победника купова, а у екипи су се посебно истакли Симоновић и Капичић који су на 11 међународних утакмица имали просек од преко 20 поена по мечу.

Са истом екипом Немања Ђурић је у сезони 1974/75 стигао до трећег трофеја у националном купу и новог европског финала, које је овога пута изгубљено са поеном разлике. Ђурић је започео и наредну сезону, али га је врло брзо наследио Страхиња Алагић, кога на крају сезоне мења Братислав Ђорђевић. Ђорђевић је тако постао први тренер у историји КК Црвена звезда који се вратио на клупу нашег тима.

Крајем 70-тих и почетком 80-тих година двадесетог века без већих успеха клуб су са клупе предводили још и Драгиша Вучинић и Миле Протић, а онда су наступиле 80-те године и вечита борба Црвене звезде и загребачке Цибоне у којој су Загрепчани често на срећу ипак били успешнији. Двојица

великих тренера су обележила тај период на клупи црвено-белих – Ранко Жеравица и Владо Ђуровић.

До распада заједничке СФР Југославије клуб су предводили још и Зоран Славнић и Душко Вујошевић, а онда је уследила ера Владислава Лучића који је у сезони 1992/93 и 1993/94 успео да донесе на Мали Калемегдан толико жељене две шампионске титуле. Популарни Лале Лучић 1995. године одлази са кормила нашег клуба, а током наредне две сезоне клуб су предводили Веселин Мaтић, Михајло Увалин, Борислав Џаковић и Михајло Павићевић. Лучић се у сезони 1997/98 враћа на клупу црвено-белих и са Игором Ракочевићем, Миленком Топићем, Златком Болићем, Јовом Станојевићем, Владимиром Кузмановићем,…, стиже до финала плеј-офа где га руководство клуба смењује током финалне серије и поставља по други

пут Михајла Павићевића који осваја и 15. до сада последњу шампионску титулу. Тиме је према Владиславу Лучићу направљена и највећа неправда у историји КК Црвена звезда.

До наредног успеха, 4. трофеја националног купа Црвена звезда је стигла у сезони 2003/04 када је екипу предводио Словенац Змагослав Сагадин. У периоду од 15. титуле и 4. купа екипу су предводили Борислав Џаковић, Том Лудвиг, Јовица Антонић, Момир Милатовић, Стеван Караџић, Мирослав Николић, Зоран Кречковић и Александар Трифуновић. Био је то период у којем се наш клуб често и до последњег меча борио за опстанак у националном шампионату. У сезони 2005/06 Драган Шакота је преузео екипу, а велика очекивања су се завршила само на освајању 5. трофеја у националном купу.

Након Драгана Шакоте, КК Црвена звезда није остварила нити један значајнији успех, а на клупи су се смењивали Милан Шкобаљ, Светислав Пешић (у два наврата), Ацо Петровић, Михајло Увалин, Саша Никитовић и Миливоје Лазић.

Влада Вукоичићје пре само неколико дана преузео кормило клуба. Остварио је и прву победу, а јавност има велика очекивања од 34. тренера у

историји КК Црвена звезда.