Moja Crvena Zvezda
БлоговиТима

Приче са трибине: Звезда – Олимпик, 3.део: Долазак у Бари и улазак на стадион

Након приче о одласку Делија у Бари, следи и наставак! О томе шта се дешавало на стадиону и око њега, пре, за време и после утакмице, имаћете прилике да читате у наредна два текста. Данас, о доласку у Бари, дешавањима испред стадиона, сусретима са Французима и уласку на стадион „Свети Никола“! Уживајте!

У Бари смо стигли око два сата после поноћи, пред утакмицу. Довезли смо бус пред стадион и паркирали га испред. Били смо буквално први који су паркирали бус испред стадиона. Када смо се паркирали договарали смо се шта ћемо да радимо и на крају је једна половина отишла у центар града, а друга, међу којима и ја, остала у бусу да спава. Остао сам да се наспавам, јер нас је чекао тежак и дугачак дан. Пробудили смо се негде око осам ујутро. Био је леп дан и све је наговештавало један велики спектакл. Када смо се разбуђивали видели смо да нисмо више једини на паркингу и да је пристигло још бусева и аутомобила. Полако смо се будили уз Хамдин хашиш. Хамди из Зенице је ишао са нама бусем и понео је са собом пуну кутију хашиша. Уз један велики џоинт који је замотао Хамдо све нам је изгледало још лепше.

До 9 смо се сви разбудили и договорили са возачима да одемо мало до центра. Дошли смо до центра града и договорили да се враћамо пред стадион око 15 часова. Дошли смо у центар, паркирали бус и у мањим групама се раштркали по граду. Углавном смо сви били у близини једног парка и ту смо циркали, јели, одмарали и кулирали. Град је био поприлично већ пун и наших и Француза. Видели смо да су Французи углавном публика и да ниси ни мало заинтересовани за било какву врсту насиља. мало смо их провоцирали, чачкали а понеки је добио и шамар, отимали им шалове али ни један једини није пружио ни најмањи отпор. Касније сам причао са доста наших и сви су ми испричали сличне приче. Како сам чуо од ових мојих, једна једина група је пружила отпор и то неких пет, шест црнаца са Марсејовим обележјима. Наши и они су се гађали тањирима код једног ресторана.

Како је време одмицало све је било досадније малтретирање несрећних Француза и били смо прилично сморени. У једном тренутку се појавила већа група Француза који су управо дошли са воза. На другом крају парка је почело неко качење, ми смо улетели са наше стране, изшакетали пар Француза и у једном тренутку испред мене се нашао неки тип и млатарао рукама и нешто викао. Уопште нисам хтео да се расправљам са њим, онако из прве сам га ударио и тип је одлетео право у фонтану. Улетела је мурија и све се углавном смирило. После док смо стајали ту пришао ми је неки тип и питао зашто сам га ударио. Био је Италијан и навијач Барија и није му било јасно зашто сам га ударио, бацио у фонтану и притом разбио и један зуб. Рекао сам му да нисам имао времена да гатам и питам ко је и шта, извинио му се и рекао да је колатерална штета те мале тучице. Није се љутио и после смо га видели и на нашој трибини. Улетела је и мурија и страсти су се смириле. Били смо ту још неко време и негде око 15 часова се покупили, ко је био ту, и кренули ка стадиону.

Требало је унети све реквизите (бубњеве, папире, заставе, шеталицу…). Дошли смо на паркинг испред стадиона, где је већ било паркирана гомила бусева. Тај део где је био наш бус је био онај где је била већина наших бусева. Стигао је ту и нишки аутобус и ми смо полако почели да извлачимо из бусева наше реквизите. Ту негде су били и Зоња и још пар момака из Арканове екипе. Зоња нам је рекао да су јавили из клуба да ће бити јако зајебано ако запалимо бакље, јер могу много да нас казне. Ми смо од оних 400 бакљи што су биле купљене у Италији и донесене у Бари решили да запалимо 100 до 150 комада. Испред бусева се скупило ок 50-ак наших и договарали смо се шта ћемо и како унети на стадион. Све смо извадили и чекали да дође полиција и прегледа све то пре уношења. Доста људи ми је прилазило и питало шта да раде за бакље. Зоња им је говорио да се све враћа у бусеве и не пали на стадиону. Била је смешна ситуација: Зоња је ишао и говорио људима да их не пале и врате у бус а ја малтене иза њега делио бакље људима и говорио људима да се уносе и пале.

ФОТО: Делије.нет

<— Други део

Следећи део: Дешавања на стадиону и историјски меч

Повезане вести

6 comments

cica Draza окт 9, 2012 at 09:42

Podravska slatina ! :facepalm:

Reply
Papuk окт 21, 2012 at 22:39

U Bariju je bila ekipa 70 ljudi iz Podravske Slatine, grada iz Zapadne Slavonije. Uvek je bio pun Delija. Najviše nas je bilo protiv Bayerna (150). Pratili smo Zvezdu svugde. Prva veća utakmica gde smo išli organizovano bila je Zvezda Barcelona 1982. Nakon te godine išli smo redovno na sve veće zvezdine utakmice na Marakini. U EX YU redovno u Zagreb, Osijek, Split, Rijeka, Vinkovci, Banja Luka, Minhen, Bari…..).

Pozdrav svim delijama

Reply
zvezdas окт 8, 2012 at 19:52

ајде дајте и четврти део да читамо мало да нас орасположи након јучерашњег дебакла…

Reply
miki окт 6, 2012 at 23:50

jel istina da su se u bariju u parku bili Sica iz nisa i Adzem iz beograda ? jel zna neko o tome ista ?

Reply
Dusan Sabac окт 6, 2012 at 16:03

😀

Reply
Luka окт 6, 2012 at 15:32

Zonja je išao i govorio ljudima da ih ne pale i vrate u bus a ja maltene iza njega delio baklje ljudima i govorio ljudima da se unose i pale. :mrgreen:

Reply

Leave a Comment