Rukometaši Crvene zvezde su večeras apsolutno zasluženo savladali novosadsku Vojvodinu u 17. kolu Superlige rezultatom 29:24 (14:11). Krajnji rezultat možda govori o lakoj pobedi ekipe Igora Butulije, međutim ona je bila sve samo ne laka. Igralo se gol za gol, i dobar deo utakmice rezultat se „lomio“, da bi na kraju slavila naša Zvezda, pre svega zahvaljujući većem broju raspoloženih rukometaša, kao i maestralnom golmanu Bojanu Ljubišiću. Bojan je i na ovoj utakmici pokazao da je kalibar za reprezentaciju, i da mu verovatno nema ravnog u našoj ligi.
Dovodio je do „ludila“ Ljubišić krcatu malu dvoranu SPENS-a u Novom Sadu, fenomenalnim intervencijama kojima je uspevao da „slomi“ moral domaćoj ekipi u više navrata. Međutim, oni najbolji, Dragan Sudžum i Vlada Mandić, nisu se dali slomiti, te su nemilice šutirali ka našem golu. Mandić je na kraju postigao devet, Sudžum sedam golova, ukupno 16 od 24 Novosađana.
Upravo ovaj podatak govori najviše o tome zašto je Zvezda danas bila bolja – Vojvodina praktično nije imala više od ova dva raspoložena igrača, a mogu slobodno reći – ni približnog kvaliteta kao pomenuti dvojac. Ako vam kažem i da je Pušica sjajno čuvao Mandića, a da je ovaj ipak postigao devet golova, biće vam jasno o kakvom igraču je reč. Naš sjajni defanzivac je nekoliko puta čak jednom rukom držao pivota „lala“ a drugom branio gol od Mandića, i više puta uspeo u tome. Obzirom na konstituciju samog Pušice u odnosu na Mandića, njegov učinak je bez sumnje za svaku pohvalu.
Prvo poluvreme je dugo bila prava rezultatska „klackalica“ (ponajviše zahvaljujući, opet ponavljam, Ljubišiću), da bi se Crvena zvezda odlepila u samom finišu i završila prvi deo igre sa tri gola prednosti. Nošeni velikom podrškom sa tribina „lale“ su igrale veoma dobro veći deo prvog dela igre, međutim nisu uspeli da izbore više od tri gola minusa.
Drugi deo je počeo furiozno po naše rukometaše, koji su brzo došli do 16:11, međutim, tada je kao preslikano sa utakmice protiv „večitog rivala“, neko drugi umešao svoje „prste“. Sudijski par je narednih 15-tak minuta sudio u najmanju ruku diskutabilno, i ako su sva ona isključenja i faulovi suđeni našim igračima zasluženi, isto su morali da prođu i domaćini. I pored velikih protesta cele klupe našeg tima u više navrata, sudijski par je sve do rezultata 22:21 za Crvenu zvezdu donosio diskutabilne odluke (Zvezda je prethodno vodila 21:16), sudeći sedmerac za sedmercem, i isključujući jednog po jednog našeg rukometaša. A tada, kao da su rekli Novosadjanima – „Hteli ste da se vratite u igru, evo vam, sada vi učinite šta možete“. I tu su „lale“ u potpunosti stale. Zvezda je napravila seriju 7-3, i na kraju mirno privela utakmicu kraju.
Domaći igrači su tokom cele utakmice imali pravi „vetar u leđa“ od strane domaće publike, koja je bodrila ekipu do poslednejeg trenutka. „Firmaši“ nisu prestajali sa pesmom ni posle završetka meča, međutim to ne možemo reći za naše navijače, jer njih jednostavno – nije bilo. Prema informacijama do kojih smo došli (uz uslov da su tačne), našim navijačima nije dozvoljen ulaz u dvoranu, te je Zvezda ostala bez one prave podrške svojih simpatizera.
Na kraju, prisutni novinari su odlučili da je u redovima Vojvodine ponajbolji bio Mandić, a u našim Srđan Trivundža. Ne želeći da umanjim odličnu igru našeg srednjeg beka, moram istaći da je igrač utakmice bez sumnje bio Bojan Ljubišić, koji je sakupio 19 odbrana uz dva odbranjena sedmerca, i apsolutno je najzaslužniji za dva boda koja će Crvena zvezda poneti večeras iz Novog Sada. Treba napomenuti i sjajnu igru Obrada Radulovića, koji je pored toga što je bio najefikasniji u našim redovima, bio gotovo nepogrešiv.
VOJVODINA ŽELEZNIČAR: Dimitrić, Jovanović 2, Popov 1, M. Radišić 1, Barišić 2, Imbronjev, S. Abadžić (13 odbrana), Sudžum 7 (1), V. Abadžić (1 odbrana), Čupković 1, B. Radišić 1, Knežević, Hodžić, Mandić 9.
CRVENA ZVEZDA: Ivanišević, Živković 4 (1), Pešić 6, Pantelić, Perović, Đurić 2, Ristić, Ljubišić (19 odbrana, 2 sedmerca), Pušica, Radulović 8, Jokić, Ćirić, Trivundža 6 (2), Zelenović 3.
6 comments
Comments are closed.