Moja Crvena Zvezda
БлоговиВладимир

Занимљивости из историје КК Црвена звезда

Nebojsa Popovic

За све оне млађе навијаче Црвене звезде и љубитеље игре под обручима портал МЦЗ ће у наредном периоду да вас упозна са славном историјом КК Црвена звезда. Све оно што мора остати у сећању, а што су неодговорни појединци покушавали да прекроје у претходном периоду биће вам доступно само на нашим страницама, а наша заједничка обавеза је да се те приче преносе и на наредне генерације како би и оне сазнале шта је Звездаштво и шта значи волети Црвену звезду. Мора се знати како су београдски и српски „мангупи“ деценијама стварали култ Црвене звезде.

Кошаркашки клуб Црвена звезда као посебна секција основан је истог дана када и Спортско друштво, 4. марта 1945. године. Први руководилац клуба била је Мира Петровић, али је њену функцију врло брзо преузео Мирко Аксентијевић звани Бата који је био и један од оснивача клуба. Услед последица рањавања током Другог светског рата Бата није носио дрес Црвене звезде, али се у потпуности посветио организацији рада клуба. Врло брзо, Бати се придружио и Небојша Поповић чиме су ударени темељи кошаркашког гиганта. Небојша Поповић је крајем 40-тих година двадесетог века отпутовао у Париз да на лицу места види играче америчког Харлема. Идеја је била да се нешто од њиховог знања пренесе и на играче Црвене звезде. Већ на првом тренингу по повратку Поповића из Париза, Гец, Демшар и Калембер почели су да изводе управо оно о чему им је Поповић причао.

Године 1950. Црвена звезда је позвана на међународни кошаркашки турнир у Милану где су поред нашег клуба учествовали и Борлети, Расинг из Париза и белгијски Ројал. На изненађење свих Звезда је била најбоља на турниру и то је био први међународни успех југословенске кошарке након Другог светског рата. Састав Црвене звезде на италијанском турниру чинили су Соколовић, Гец, Демшар, Калембер, Роклицер, Благојевић, Андријашевић, Гождић, Јовановић, Ћурчић и Поповић. Миланском турниру присуствовали су и чланови америчког Харлема тако да су наши кошаркаши могли и уживо да посматрају и упијају знање Харлемоваца.

Магија са лоптом виђена од Харлемоваца врло брзо је примењена, а ни крив ни дужан на Звездину магију налетео је Задар. Једна од три најбоље југословенске екипе тог доба доживела је прави пакао на теренима на Малом Калемегдану. О том сусрету легендарни Небојша Поповић је говорио:

– Желео сам као тренер да ту утакмицу добијемо да педесет поена разлике. Али Гец, Роклицер, Калембер и Демшар почели су да

Aleksandar Gec

претерују са егзибицијама. Публика је била у делиријуму. У једном тренутку Гец и Демшар су извели оно фамозно пењање на рамена и закуцавање. Судија је прекинуо утакмицу и поништио кош. Тај гест је оцењен као потцењивачки према екипи Задра, а судија је у протокол записао да су играче Задра, дела земље који је новоприпојен новој Југославији, играчи Звезде покушали да омаловаже, те да би то могло да има и политичке призвуке. Ја као тренер кажњен сам забраном вођења екипе на две утакмице, а исту казну добили су Гец и Демшар. Тиме се Звездина Харлемијада неславно завршила.

Из тог периода остао је упамћен још један догађај који ће свој наставак имати и у деценијама касније. О њему је такође говорио Небојша Поповић:

– Негде у новембру 1945. године играли смо у ДИФ-у против загребачке Славије. У свлачионицу је ушао Ратко Влаховић који је неколико дана пре тога без објашњења престао да игра за Звезду. Влаховић је прочитао једну наредбу „са врха“ Свети и Раши, у којој је стајало да они као војна лица немају право да играју у Звезди и да могу само да наступају за армијски тим Партизан. Тако је у старту Партизан своје кошаркашко постојање започео на темељима неколицине кошаркаша Црвене звезде.

Повезане вести

4 comments

ivcapk сеп 27, 2012 at 15:30

svaka cast majstore,ja kao tvoj vrsnjak znam puno toga vezano za nas istorijat,pisacu u narednom periodu,a stoka iz ndh,tudjmanova ili titova nazad u domovinu,da sacuvamo i ocistimo otadzbinu od gamadi

Reply
Zvezdas сеп 27, 2012 at 14:25

Rano li su poceli da nas kradu i jos im nije dosta.

Reply
baba simana сеп 27, 2012 at 13:20

mamu im komunisticku i grobarsku.. vazda bili drzavni projekat..

Reply
pfc феб 8, 2016 at 18:31

Normalno da je stigla direktiva da se igra za armijski klub.Dok su osnivaci Partizana i narodni heroji oslobadjali Srbiju i Jugoslaviju,vi ste se osnovali i pokupili sve sto vredi u sportu i igrace .Jos se rat na severu Vojvodine vodio a vi ste osnovani.Partizan se 7 meseci kasnije osnovao.Sta su vasi dzabalebarosi zasluzili sve to dok su Peko Dapcevic,Koca Popovic,Tempo i ostali ratovali?Od stadiona SK.Jugoslavije koje ste dobili ,do terena kosakaskih Kalemegdana.Vaterpolo klub ste napravili od PK.Studenta.Pokupili sve sto vredi od bivsih sportista.I sta kazete Partizan drzavni projekat ?Normalno da je u kosarci nekoliko igraca moralo preci u Partizan,koji je sinonim otpora fasizmu i koji je kao armijski klub pretstavljao jacinu drzave.Razmislite zasto vam je vojska dala nadimak.Cigani.

Reply

Leave a Comment