Ko će se vratiti kući?

Već duže vreme smo svedoci povratka bivših igrača u srpski fudbal, kako u našem klubu tako i u drugim. Neki se vraćaju zbog nostalgije, neko zbog ljubavi prema klubu, neko pak da bi bio bliže porodici. Ali to su sve izgovori za javnost jer velika većina njih dolazi zato što nisu uspeli u karijeri, pa se vraćaju na mesto prvih uspeha. Ali da nije malo kasno? Da li Crvena zvezda zalužuje bolje?

Ognjen Koroman(33) je jedan od igrača koji su se nekoliko puta vraćali u klub i svaki put dolazili sa istim ambicijama, a onda opet odlazili rečima da je ipak vreme da se finansijski osiguraju. I to je sasvim ok. Svako i treba da teži tome da pruži najbolje uslove svojoj porodici. Ali treba da nas muči druga stvar, a to je da neki igrači dolaze samo da „otaljaju“ posao. Tu nema energije,zalaganja i želje kao ranije. Ne govori se samo o pomenutom Koromanu već i o ostalim.

Jedan od takvih jeste i Dejan Milovanović(27) koji se vratio posle nekoliko sezona „mirovanja“ u francuskoj, sa pričom će pokazati da je pravo pojačanje. Pojačanje nismo videli, već šta više trčkaranje i hladjenje testisa po terenu, zbog čega su navijači već počeli da gube strpljenje. Ali i Robert Prosinečki. Očigledno je da je Deki fudbalski dugo stagnirao, ako ne i nazadovao, ali je u isto vreme i psihički postao nestabilniji. To smo videli u nedavno na pripremama, gde se on eto boga ti čudi kako to da nije u prvih 11. Zar smo došli do toga da takve igrače vraćamo u klub, koji em što nemaju kvalitet, zauzimaju mesto nekom drugom mladjem igraču? To ne može da izadje na dobro. Ni što se tiče fudbala, ni što se tiče atmosfere u svlačionici.

Ajde da ne pominjemo ime jednog stopera iz suparničke ekipe, ali je svima jasno o kome se radi, ali je još važnija stvar šta je njegov povratak doneo. Došao da završi karijeru, a u tom periodu postao jedan od najboljih igrača kluba i najbolji štoper u ligi, iako je već odavno zašao u godine. Ko kaže da nije tako on nije objektivan, jer i pored toga što je protivnik mora mu se skinuti kapa za zalaganje. Da li možemo imati svog „štopera“ na kojoj god poziciji igra?

Evo da krenemo baš od štopera. Nemanja Vidić(29) je svetsko ime u fudbalu, za kojeg Mančester nema zamenu, ali ni bilo koji selektor Srbije. Pored toliko legendi koji su još uvek aktivni fudbaleri kao Gigs, Skols i Van der Sar, Vidić dobije kapitensku traku u velikom evropskom klubu. To dovoljno govori, pa nema ni potrebe govoriti o fudbalskom znanju. Medjutim na pitanje da li će se Vidić vratiti, odgovor je teško. Iskreno, vrlo su male šanse da se takav kalibar igrača vrati u Srbiju na JSL oranice i da se lakta sa kojekavim kostolomcima. On će verovatno i sa 35 godina igrati na vrhunskom nivou, ako ne u Mačesteru onda u nekom drugom velikom klubu. Ko god se stavi na njegovo mesto odlučio bi isto(ako realno sagleda situaciju).

Dejan Stanković(33) je neko ko bi vrlo uskoro mogao da završi karijeru, ali je manje više poznato da će i on završiti karijeru u Italiji tačnije Interu. Već izjavio da će ostati tamo do kraja karijere, a da će eventualno odigrati oproštajnu utakmicu za nas. Dovoljno? Po meni ne. Sa druge strane imamo još jednog igrača pred penzijom, a to je Marko Pantelić koji igra za naš bratski klub. Ulazi u 33. godinu života,ali je i dalje vrhunski napadač, koji u kojoj god ligi je bio, tresao je mreže sa lakoćom. On je jedan od onih koji su se uvek pozivali na Zvezdaštvo i Srpstvo, ali se nije samo busao kao pojedinci već je stvarno to i pokazivao. Od njega se može očekivati da za godinu-dve odlući da završi karijeru u našem klubu, pa makar i sa polusezonom.

Dušan Basta(26) i Aleksandar Luković(28) su igrači koje mnogi navijači pamte kao najbolje bekove u poslednjih 20-tak godina i koje bi uvek želeli da vide u Zvezdi. Od njih se ne očekuje da dodju uskoro, posebno od Baste, ali za nekoliko godina veoma moguce. Posebno su veće šanse jer oni ruku na srce, nisu ni blizu kalibra zvezda kao što je npr. Vidić. Njih neće juriti veliki klubovi sa 30+ kao već pomenutog, tako da ako se stabilizujemo rezultatski i finansijski eto „iskustva“ u odbrani.

Jedan od igrača koji je u poslednje vreme eksplodirao je Nikola Žigić(30). U dresu Birmingema je bio čovek odluke na nekim mnogo važnim utakmicama, a uskoro je i postigao gol protiv jednog velikog kluba kao Arsenal (drugi put u sezoni) i učestvovao tako u osvajanju kupa. Za naš klub je odigrao 110 utakmica i postigao 71 što je više nego dobra statistika. Ko ne bi poželeo takvog igrača u Zvezdi opet (sem grobara)? Da li će doći zavisi od mnogo faktora, ali i od ove seozone jer ako ovako nastavi da trese mreže veoma lako može da dobije „poziv“ od neke dosta veće ekipe. Sa takvima Crvena zvezda finansijski ne može da se trka. Njegova ljubav prema Zvezdi se ne dovodi u pitanje, medjutim nekada neke odluke nemaju veze sa tim.

Nenad Kovačević(30) i Milan Biševac(27) su bivši igrači Zvezde koji već duže vreme igraju u Francuskoj i to sa dosta uspeha. Nenad je ostao upamćen na Marakani kao igrač bez pardona, koji je odlično držao sredinu terena. Već polako zalazi u godine i osim ukoliko ne dobije ponudu nekog većeg francuskog kluba, možemo očekivati da se vrati u Zvezdu. Kod Biševca je ipak drugačija situacija. U poslednje vreme Milan je u centru pažnje mnogih francuskih klubova, a posebno se interesuje Lion. Nekoliko puta proglasavan za najboljeg stopera, samim tim i šanse da se vrati su dosta manje. Verovatno su sledeće 2,3 sezone, period kada će dostići maksimum i to pokušati da unovči.

Što se tiče ostalih Boško Janković(27) je jedan od gotovo sigurnih povratnika pa makar i sa 35 godina. Ne treba sumnjati da će se jednog dana vratiti na mesto gde je uspeo da se dokaže i napravi koliko toliko dobru karijeru. Da nije bilo nekih povreda Boško bi sigurno bio jedna od najboljih igrača u istoriji kluba i kalibra kao Vidić. Zbog tih povreda i reprezentacija je mnogo izgubila, pa su morali da igraju razni Bambiji i ostali „velemajstori“. Nenad Milijaš(27) jeste relativno skoro otišao, ali ukoliko ne nadje neki mnogo bolji klub moguce je da se vrati za koju godinu. Veoma dugo naš klub nije imao tako dobrog igrača sa levom nogom i tako dobrog izvođača prekida. Uvek dobrodošao, posebno zbog činjenice da je fizički dosta napredovao u Engleskoj.

Što se golmana tiče, Crvena zvezda je uvek imala odlične, da li u prvom timu ili omladincima. Vladimir Dišljenković(30) je jedan od onih koji spadaju u tu grupu. Brani za Metalist iz Ukrajne I to na visokom nivou. Vrlo brzo ne, ali za par sezone ne bi bilo iznenadjenje da se iskusni golman vrati. Bojan Isailović(30) je bez nastupa jednu sezonu sedeo na klupi kao rezerva, međutim svoju šansu nije dočekao u Zvezdi. Da li će uspeti da debituje za klub, pa makar i u poznim godinama, ostaje da se vidi.

Nekoliko igrača koji igraju za reprezentaciju Srbije je izjavilo da su veliki zvezdaši i da im je žao što nisu nastupili nikada  za Crvenu zvezdu, a to su Zdravko Kuzmanović(23),Aleksandar Kolarov(25) i Nemanja Matić(23). Matić i Kolarov su igrali za omladince Crvene zvezde medjutim nikada za prvi tim. Možda se neko od njih jednog dana seti svoje izjave i dodje da odradi ono što mu nije pošlo za rukom(nogom). Naravno ovaj spisak može biti još duži kada se tu pridodaju Miloš Ninković(26), Filip Djuričić(19) i mnogi drugi.

Naravno neizostavni Dejan Rambo Petković(38) za kojeg se ne očekuje da će odigrati neku zvaničnu utakmicu opet u Zvezdi, ali postoji realna mogućnost da na našoj Marakani, Rambo odigra oproštajnu utakmicu i to protiv upravo kluba u kojem igra Flamenga.

Mnogo igrača je u celoj priči, ali koji će stvarno doći i pomoći Zvezdi da se opet digne na visoke grane na drvetu evropskog fudbala, ostaje da se vidi. Busanje u grudi i izjave u kojima se deklarišu kao Zvezdaši nam neće mnogo pomoći. Neka se vrate,a navijači će to znati da cene!