Након бурног периода у нашем клубу, страсти су се коначно мало смириле, па је дошло време да наставимо са подсећањем на нека срећнија времена. Овога пута, имате прилику да прочитате доживљаје из меча против Бајерна 1991. године, из пера Зорана Тимића Тиме, некадашњег вође наших навијача, који је за вас описао гостовања у Дрездену и Минхену. Уживајте!

Вратили смо се у веома лепом расположењу, чак можемо рећи еуфоричном. Победили смо Бајерн у Минхену и били веома близу финалу Купа Шампиона. Сви снови генерација навијача Звезде који су сањани деценијама су сада били надохват руке. Наравно да нисам размишљао више о Аркану и целој ситуацији која се дешавала. Тренутни циљ и улог је био много већи и значајнији. Морало је да се добро одради утакмица са Бајерном и да се већ помало размишља о Барију и утакмици против Олимпика или Спартака из Москве. Било је релативно мало времена и ја нисам баш имао неки статус као раније. Није мени нико ништа конкретно рекао али су били мало подозриви према мени, јер у неким тренуцима нисам бирао речи кад сам причао о мојим друговима. Верујем да ме је у неким тренуцима само моје име и поштовање које су моји другови имали према мени спасило. Појавио сам се после Минхена и рекао да желим да им помогнем да одрадимо Бајерн. Договорили смо се да упалимо (10 минута пре утакмице) доста бакљи, купили смо балоне – црвене и беле и решили да сашијемо много барјака.

Добили смо зелено светло даможемо да потрошимо колико год хоћемо. У то време Звезда је била институција која је финансијски јако добро стајала и није се постављало питање за пар хиљада марака мање или више. Купили смо ненормално много платна (поставе за барјаке) свих боја. Решили смо да буде тотално лудило у бојама. Због мало времена, нисмо могли да правимо нешто много компликовано са барјацима и решили смо да идемо на квантитет, на уштрб квалитета. Морало се урадити бар 50-60 великих барјака, а 10 дана је било релативно кратко време за то. Требало је набавити материјал и организовати се. Када смо могли да кренемо са радом било је, отприлике, још 7 дана до утакмице. Да би могли да завршимо, одлучили смо се за простије варијанте барјака. Велика већина их је била тробојних, величине 3,5х4,5 метара. Комбинација боја је била ненормална тј. без икаквог правила и смисла. Љубичаста, жута, плава, црвена, зелена, бела боја су се смењивале у свим могућим комбинацијама. Од остатака тј. ситнијих делова направили смо пар застава које су стварно личиле на циркус од разних боја и шаренила. У то време је бујао национализам и закувавало се и са муслиманима и ја сам решио да направимо и једну израелску заставу, као симбол борбе против Муслимана. То је тада имало смисла јер је баш некако у то време било жестоких сукоба на блиском истоку између Израела и арапских Муслимана. Највећи део посла смо радили у кући Антића на Врачару.

Њихова соба је била буквално претворена у кројачку радионицу, а главни кројач је био Миле. Било је тежак то посао. Није било лако сашити 50 барјака тих димензија, иако су били релативно прости. Много је то посла, поготовуо ако се ради у соби која је реално мања од њих. Треба их сашити, порубити и направити рупу за мотке. Један занимљив случај се десио тих дана. На стадиону нас је пронашао један новинар из Сарајева и хтео је да направи репортажу о нама, тј. причу о томе како се припремамо за најважнију утакмицу у историји нашег клуба. Довели смо га у Антићев стан, и то баш у тренутку кад се шила она израелска застава. Тип је питао зашто шијемо израелску заставу и ја сам му онако као из топа рекао да то радимо зато што смо на истој страни борбених линија. У то време још није било рата ни у најави у Босни, али је дечку било у моменту јасно на шта се односи. Покуњио се и видело се да му је било непријатно (по томе смо претпоставили да је Муслиман). Није му било више свеједно, јер је схватио расположење према Муслиманима и верујем да је једва чекао да побегне. Наравно ми смо били коректни и љубазни домаћини, и на крају га отпратили до стадиона.

Некако пред ту утакмицу се десила још једна ствар коју касније дуго нисмо могли да искоренимо. а то је тапкање карата. У то време код управе све је могло. Могло се узети колико смо год хтели, и пара и карата. Ја мислим да су навијачи (из задруге и остали око ње) тада узели сигурно неколико хиљда карата (све на реверс од клуба) и да су неки добро зарадили на томе. Први дан кад су карте пуштене у продају (коштале су 200 динара за север што је тада било око 14 марака), моментално су плануле. После већ сат времена од пуштања у продају достигле су цену од најмање 600 динара. Они који су их одмах продали зарадили су право богатство. Како се приближавало време утакмице цена карата је падала. Разлози су били веома лоше време као и најава ТВ преноса. Дан пред утакмицу цена им је била већ једнака продајној а на дан утакмице вртоглаво падала тако да се пар сати пред утакмицу могла добити карта за цигару или пиво. Видео сам људе који су их имали гомилу сат пред утакмицу, а нигде никог ко би их купио. Они који су чекали дан утакмице су били на великом губитку. Али, много важнија ствар је та што је лоше време и ТВ пренос растерао и публику са стадиона. Све у свему, на стадиону је било 50-ак хиљада људи.

bakljada_zvezda_bajern_91Киша је падала цео дан. Договор је био да север поделимо на пола и поделимо балоне, са једне стране црвене, а са друге беле. Спремили смо око 250 бакљи, за које је био договор да их упалимо 10-15 минута пре утакмице. Бубњеви и барјаци су били спремни. За ову утакмицу смо добили од клуба разглас и за север и за југ. Ја сам одлучио да водим навијање на југу. Петнаестак минута пре почетка плануо је цео стадион. То је била прва бакљада да је горело око целе Маракане. Наравно, највише бакљи је било на северу али је био направљен и прстен око целог стадиона. Стварно је у једном тренутку изгледало као да све гори. Наравно, све је то било доста пре почетка, тако да Звезда коју је УЕФА била узела на зуб није могла да буде кажњена због тих бакљи. Много је лепо изгледало кад смо развили све оне барјаке. Шаренило боја и једно тотално лудило.

Утакмица је почела, да није могло боље за Звезду. Повели смо средином првог полувремена и у том тренутку нико на стадиону није веровао да нешто непредвиђено може да се деси. Добро се навијало и на северу и на југу. На тој утакмици смо први пут извели оно: „Када Звездо играш ти…“ Прво север, а онда југ. То смо неколико пута извели у првом полувремену и супер је изгледало. Почетком и средином другог полувремена Бајерн је дао два гола и потпуно изједначио резултат (заједно са оним из Минхена). Чак су и после 1:2 погодили стативу. У том тренутку нам се крв заледила. Код 1:2 већ је дебело мирисало на продужетке, ја сам сматрао да Немци имају више шансе због традиционално боље физичке припремљености. Са великом зебњом у срцу је свих 50-ак хиљада људи гледало те последње минуте. Врло је тешко било анимирати људе да навијају у једној таквој историјској утакмици, где је улог тако велики. Ја сам се трудио да подигнем југ али морам да признам да ми није баш нешто добро ишло.

Била је то утакмица која се не препоручује онима са слабијим живцима. Већ се увелико приближавао крај и сви су очекивали продужетке. Већ сам видео много пута виђену причу. Наши добро играју поведу али немају снаге до краја и онда Немци (или Италијани, или Шпанци…) дају неки гол и ми га испушимо. Нисам веровао да можемо на продужетке да их добијемо. Налазио сам се на стази испред југа заправо иза јужног гола где је био постављен разглас за југ. Утакмица је још трајала и ја сам видео да је лопта негде на половини Бајерна тамо негде према северу. У једном тренутку сам изгледао као да сам упао у гротло. Стадион је експлодирао, прокључао. Схватио сам да је Звезда дала гол. Наши играчи су се радовали, стадион је кључао. Нико од нас у том тренутку није био свестан шта то у ствари значи. Такође нисмо били свесни да је то управо тренутак историје српског спорта. Све оно што су генерације навијача сањале и чиме су нам се вечито курчили Партизани коначно смо и ми достигли (са шансом и да се престигне).

Остало је још било 2-3 минута до краја. Бајерн је имао још један напад и онда је судија одсвирао крај. Држао сам, док је трајала утакмица, барјак у руци. Када је по други пут у року од 2-3 минута експлодирао стадион (судија одсвирао крај), ја сам моментални утрчао са барјаком у терен. Био сам сигурно први који је после звиждука судије утрчао, што је и логично јер сам се налазио одмах поред линије. Убрзо после мене река навијача је преплавила терен. Није се знало ко кога љуби, грли. Сви су вриштали од радости. Са разгласа је победничка музика одзвањала. Људи су узимали бусење траве за успомену, ломили стативе и носили у своје градове за успомену. Једна је отишла у Книн и била забетонирана поред Железничке станице као сувенир и успомену на овај велики дан. На жалост нестала је одатле када су хрватске снаге ушле у Книн у августу 1995. године. Трајало је славље сигурно један сат а онда је народ кренуо полако према излазима и славље се полако преносило на улице града. Ја сам у једном тренутку преко разгласа замолио навијаче да барјаке и бубњеве донесу до испред западне трибине. Мало је то уродило плодом јер су их људи масовно носили кући, вероватно за успомену. После смо у шетњи градом успели да пронађемо 2-3 и вратимо их на Маракану.

22
Коментари

avatar
12 Comment threads
10 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
17 Comment authors
kome čemuRed triumphdejanCZБранислав Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
kome čemu
Гост
kome čemu

jedna stativa/prečka je koliko se sećam završila u pakracu

Red triumph
Гост
Red triumph
gogo
Гост
gogo

POKOJNI KUSAC je isto u sezoni 1999/2000 na utakmici protiv sartida done prečku,sa proslave titule koja je trenutno na tavanu njegove zgrade,,mislim da bi se sever jednom koreografijom trebao oduziti POKOJNOM GORANU IVKOVIĆU KUSCU…..a evo njegovi naslednici u NEVESINjU prave grb za ginisa,,,,,,,,

CZ
Гост
CZ

Grb bi trebao da bude gotov krajem septembra.Za danas su planirani radovi..

Бранислав
Гост
Бранислав

Тима је споменуо ту стативу Бајерна па да додам…..њихов напад иде преко десне стране на гол испод југа….Бендер шутира, Дика истрчао, пролази га лопта и иде према празном голу…на другој стативи Ефенберг…дјелић секунде, а као читава вјечност….мук на стадиону…лопта удара у стативу уз звонак звук који се јасно чуо и на сјеверу и не одбија се према Ефенбергу већ према корнер заставици (тамо гдје је сада сектор за гостујуће навијаче)…и тада уздах олакшања АААУУУХ 80.000 навијача који се проломио стадионом. Посјета јесте, као што рече Тима била мања због лошег времена и због чињенице да су карте продате пар дана… Опширније »

Silja
Гост
Silja

A jedna stativa je stigla i u Sarajevo.Nazalost ostala je u federalnom dijelu tako da neznamo gdje je sada.

Бранислав
Гост
Бранислав

Једина утакмица на коју сам пропустио да идем возом јер сам се одлучио да се осигурам за улазницу (агенција водила бусом). У повратку је бус стигао брже у Сарајево и сјећам се момента кад екипе из воза излази са стативом 🙂

Joca
Гост
Joca

Jedna stativa sa te utakmice sa Bajernom se nalazi na centru Jakova kod Surcina jer je tada tamo ziveo neko od Zulu ekipe, pored nje je zabodena i precka od duple krune 2000. godine. Zamolio me Blesic iz Zvezdine Revije kad sam mu pokazao sliku iz Jakova sa preckom i stativom na centru mesta da mu izradim i napisem tekst o tome pa cu ovih dana to odraditi. Samo tako nastavi sa ovim tekstovima Timo legendo! Daj textove sa gostovanja protiv Kelna, Galatasaraja, MIlana na kojima su Delije bile a sigurno i ti. 😉