Славни дани наше прошлости: Звездиних 0:0 из првог меча кроз историју

Црвена звезда у четвртак гостује у Никозији, где доноси 0:0 из првог меча. Резултат из Београда изазвао је полемике међу навијачима. Неки сматрају да је битно да нисмо примили гол, јер са само једним поготком на Кипру долазимо до активног резултата, а они други, мање оптимистични мисле да са београдских 0:0 немамо много шанси на врућем гостовању.

У ишчекивању овог меча, осврнућемо се на историју и направити кратак преглед европских искушења у којима је наш тим у реванше улазио са 0:0 остварених на Маракани. Занимљиво, до 1996. године, наш клуб никада није дошао у ову ситуацију, што можда додатно говори о некадашњој снази Звезде и Маракане.

Први пут, већ поменуте 1996. године, црвено-бели одиграли су на нашем највећем стадиону меч без голова против шкотског Хартса. У Единбргу, голом Винка Мариновића(на слици) у 59. минуту наш тим је стигао до изједначења и пласмана даље захваљујући голу у гостима.

Владимир Петровић Пижон у тим мечевима на терен је извео Милојевића, Живковића, Ђоровића, Његуша, Предрага Станковића, Мариновића, Огњеновића, Пантелића, Јовичића, Дејана Станковића и Анића. Подсетимо, те сезоне, Звезда је предвођена Огњеновићем и Станковићем избацила и Кајзерслаутерн (0:1, 4:0), а затим испала од Барселоне (1:1, 1:3).

Након тога, 2001. године, уследио је двомеч у квалификацијама за ЛШ против немачког Бајера из Леверкузена и неуспех, пошто је након 0:0 на Маракани тада јак немачки тим убедљиво славио у Леверкузену са 3:0. Осам месеци касније, „Аспирини“ су поражени у финалу Лиге Шампиона.

У то време, Звезда, под диригентском палицом Славољуба Муслина, обично је играла у саставу: Дишљенковић, Марковић, Вукомановић, Матијашевић, Лалатовић, Д. Илић, Леринц, Аћимовић, Пјановић и Јелић. Ту су били и Бошковић, Видић, Спалевић…

Већ наредне сезоне, у првом колу тадашњег Куп УЕФА Звезда се састала са тадашњим хитом европског фудбала – Кјевом из Вероне. Београдских 0:0 није много обећавало, али се у Верони догодило чудо. Головима Гвозденовића и, тада дечака, Миловановића Звезда је на Бентегодију славила са 2:0 и прошла у наредно коло, где је елиминисана од Лација, након великог кикса Ранђеловића.

Тим је био сличан као и претходне сезоне и чинили су га Дишљенковић, Марковић, Лалатовић, Видић, Дудић, Младеновић, Бошковић, Ковачевић, Гвозденовић, Пјановић и Мрђа. У то време, Зоран Филиповић полако је прикључивао првом тиму момке из чувене ’84 генерације, а у Верони су пре 10 година били Баста, Јанковић, Миловановић, Мрђа…

Последњи пут, Црвена звезда је са 0:0 ушла у реванш 2005. године, против португалске Браге. Овога пута, окосницу тима чинили су младићи који су у време када се играо поменути меч у Верони скупљали своје прве утакмице у дресу Звезде. Иако нису успели да пронађу пут до противничке мреже у Београду, у Португалу је Милан Пуровић, на асистенцију Жигића погодио за 1:0, а Брага је у финишу успела само да изједначи резултат, али не и да се спаси испадања. Та сезона остаје у сећању као последња у којој је наш тим био конкурентан у Европи, али је Стразбур остао непремостива препрека и лишио нас европског пролећа.

Наш тим наступио је у саставу:

Стојковић, Баста, Луковић, Дудић, Јоксимовић, Младеновић, Ковачевић, Јанковић, Мудринић, Пуровић и Жигић. Улазили су и Ђокај, Миладиновић и Миловановић, а на клупи је био Валтер Зенга.

Ово гостовање најсвежије је у нашем сећању и можда улива трачак наде да ће се историја поновити. Од четири пута, наш тим је у три случаја успевао да се пласира даље након 0:0 са Маракане. Тог последњег пута, 2005. у Португалу се сјајним одбранама прославио један голман, кога нећемо помињати. Можда би Звездини навијачи у четвртак могли добити новог љубимца…

 Да ли се сећате поменутих мечева?

Меч са Омонијом можете коментарисати на нашем форуму, где се можете укључити и у сећања на славну историју Црвене звезде.