Просинечки: Меси је изванредан, али Инијеста прави разлику!

Како би Срби рекли – светско, а наше! Ово је доказ да тренер наше једне једине није тражен само од стране домаћих медија, већ да његове изјаве желе да објаве и страни новинари, а посебно шпански. Преносимо вам најинтересантније детаље из опширног интервјуа који је Роберт Просинечки дао за сајт FIFA.com.

Да ли је довољно звати се Роберт Просинечки да би се стекло поштовање од стране играча?

– Рецимо да им је моје име познато, али већи део њих ме није ни видело како играм! (смех) Моја играчка прошлост представља одређени притисак, али ме такође и мотивише да покушам да вратим Црвену звезду на онај ниво на ком је била онда када сам био играч. Свестан сам тога да је посао тренера много захтевнији од самог играња фудбала – када си фудбалер, тај притисак траје 90 минута, победиш или изгубиш и то је то, а када си одговоран за целу екипу, притисак је константан. Тренер понекад проводи бесане ноћи да би његови играчи могли да спавају мирно.

Већ годину и шест месеци седите на клупи Црвене звезде, какав је осећај сада када су се слегли утисци?

– Веома добар! Када сам почео да радим овај посао, нисам знао шта ме чека. Проживео сам предивне моменте у овом клубу као играч и најбоље што сам могао да урадим је да пробам да то поновим и на месту тренера. Ове године смо освојили Куп, а наредни циљ је титула шампиона и повратак у ЛШ. Наравно да све може бити боље него сада, али и ово што смо направили ове године није лоше.

Какав стил игре покушавате да форсирате у свом тиму?

– Изузетно је тешко определити се за један стил и рећи: Е, овако ћу да играм, поготово ако немаш средства за то. Да би се заиста неговао одређен стил, потребно је имати и играче који су најбољи на свету. Овде покушавам да играм у формацији 4-3-3 и да истичем технику, која је одувек била обележје овог клуба. Важно је побеђивати, али побеђивати због добре игре је још важније. То је филозофија клуба, и моја такође. Истина је да се угледамо на Барселону, али не можемо учинити исто што и они, јер су јединствени. Но, можемо да покушамо.

Да ли и после генерације која је 1991. постала европски шампион Балкан гаји такве фудбалске таленте?

– Наравно, али није проблем у томе. Проблем је задржати и искористити те таленте. Играч од 18 или 19 година данас не мисли о томе где може најбоље да се развије и напредује, већ о томе који клуб ће му понудити више новца. То је највећи проблем свих клубова на Балкану, што морају да продају и одричу се својих талената да би преживели. Али таленти се и даље рађају у Србији, Хрватској, Босни и доказ за то су успеси млађих репрезентација.

Је ли данас нормална појава бити хрватски тренер у Србији?

– Још увек није, али прошло је доста времена и ствари се поправљају. Време и спорт могу учинити много тога. Хрватска је моја домовина, али живот у Србији ме чини срећним, а тако нешто је изгледало немогуће пре десетак година. У Београду се осећам као код куће и никада нисам имао ни најмањи проблем због тога одакле долазим.

Са тренерске тачке гледишта, јесу ли ваше методе сличније Мурињовим или Гвардиолиним?

– Мурињо је велики тренер, без сумње један од најбољих на свету и томе најбоље сведоче резултати које постиже. Зна да помогне својим играчима да напредују. Но, ипак, Гвардиола представља успех на дуге стазе, континуираност у резултатима, тако да се по стилу и методама осећам ближи њему.

Који играч би се најбоље уклопио у екипу којом тренутно располажете?

– Када гледам Месија како игра фудбал, заиста не могу да се сетим да је ико икада радио то што он може, али фудбалер кога бих ја изабрао за свој тим, један стварно изузетан играч, онај који прави разлику на терену, ипак је Андрес Инијеста – закључио је Роберт Просинечки.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.