Poslednji deo priče o gostovanju u Drezdenu imaće nešto drugačiji koncept. Tima ovog puta reč prepušta velikom Zvezdašu Ćiri, koji je bio u grupi navijača koji su bili u Nemačkoj. U nastavku teksta pročitajte kako to izgleda.

Pustio bih i mog druga Ćiru da kaže nešto malo o tom Drezdenu, jer je on išao sa glavnom grupom iz Beograda i priču iz Dredena video iz drugog ugla. Ćira kaže: „Evo, braćo, da vam opišem događaje iz tog Drezdena. Utakmica je igrana na stadionu Rudolf Harbig. Sudio je španski sudija Aladren pred 10.761 gledaocem. Na tribinama stadiona u Drezdenu bilo nas je od 4 000 do 4 500, po zaključcima svih novinara i TV ekipa. Strelci su bili: 1-0 Gičov, 2. minut, iz penala, 1-1 Savićević u 52. i 1-2 Pančev – 68. minut. Utakmica je prekinuta u 79. minutu, pošto Prosinečki posle nekoliko minuta nije mogao da izvede korner zbog raznih predmeta koje su bacali neonacisti. A sada idemo na sam početak priče.

Posle veličanstvene pobede C.Zvezde u Beogradu od 3-0 pred sigurno 100.000 Delija, a što se ove utakmice u Beogradu tiče samo još dve stvari. Kada je utakmica počela i bila u toku masa Delija se probila na krov između zapada i juga i krenula ka severu. Stigli su do polovine istoka kada ih je murija potisla i vratila na mesto gde su i ušli na krov. Znači, pred sam početak utakmice ljudi koji nisu imali karte davali su koliko poželiš da bi došli do nje, ali na žalost svih nije ih bilo tako da je nekoliko hiljada Delija ostalo van stadiona. Kako je njima bilo to samo oni znaju. Odmah posle ove utakmice su počele opsežne pripreme za naš put u Drezden. Neonacisti su već najavili dolazak iz Berlina, Lajpciga, Magdeburga, Roštoka… Da ne zaboravimo ni domaći Drezden gde je isto tako bilo jako uporiste nacista. Da nismo bili toliko jaki,  ne bi bilo potrebe da se skupljaju neonacisti iz cele tadašnje istočne Nemačke. Dan-dva pre utakmice iz Srbije kreće veliki broj autobusa na daleki put ka Drezdenu. Mi iz prve ekipe smo otišli na dan utakmice avionom. Do Drezdena smo putovali sat i četrdeset minuta. Kada smo izašli iz aviona murija nas odmah pretresala u aerodromskoj zgradi. Kada smo izašli ispred zgrade dok smo čekali autobuse za naš prevoz pobiše se dve iznenadno zaraćene strane podeljene po kvartu.

Da ih ne imenujem sada ovde pošto nisam sto posto siguran o koja se dva kvarta radi, dok je obračun bio banalne prirode. Palo je tu malo i krvi, dok smo ih jedva nekako razvadili. Da ne zaboravim da je sa nama išao i jedan od vođa Grobara, Belgija. Ko je i kako njega uvalio na spisak ne ulazim u to, samo znam da je neki iskreni Delija izgubio mesto i možda ostao u Beogradu. Stigli su neki žuti autobusi (a ono, kao narodski rečeno da su rumunski). Ulazimo u njih i pravac stadion. Dok smo išli ka stadionu odmah smo uvideli koliko je narod siromašan i bedan pod tom diktaturom. Pripremao se teren za ujedinjenje tako da su se Rusi polako povlačili iz istočne Nemačke. Eto na primer pored svake zgrade ili kuće pa bile one i u centru umetrena drva za grejanje ili onako samo prosuta sa kola.

Stigli smo na stadion i odmah prve čarke. Jedan momak se zaleteo na neka tri Nemca što su bili tu blizu i koji su nas odmah provocirali. Počeli su da beže, a on je već bio blizu njih. Krenuo sam i ja za njima. Jedan od trojice Nemača se naglo okrenuo ka njemu pošto je već bio skroz blizu njih i drmnu mu u oči sprej za trenutnu paralizu. Ovaj naš pade kao sveća u trenu. Stigao sam i ja pošto sam bio odmah za njim. Potrčao sam malo za njima i u obližnjem parkiću uvalio celu patiku u bistru vodu. Pritrčaše i ostali i počesmo mu vaditi jezik da se ne bi ugušio. Detalja kada se osvestio se ne sećam, pa neću o tome ni pisati. Nekoliko njih se tu baktalo oko njega dok smo mi odmah krenuli u akciju pod nazivom oko za oko, zub za zub.

Isprašili smo odmah tu neke Nemce ispred stadiona. Bili su krvavi a jedan ili dvojica su ostala da leže na pločniku. U tom ti zazujaše sirene i dođe murija. Došlo nas je to gro sa severa avionom, meni se čini oko 250. Tu ispred stadiona dobijamo informaciju od nekih naših da su ovi nacisti napali u gradu ove naše što su došli autobusima. Ne čekasmo ni časa, krenusmo našoj braći u pomoć. Evo, pišem ovo i kada pomislim na to kada smo krenuli da pomognemo našoj braći, sav se naježim od glave do pete. Odmah smo se naoružali do zuba sa toljagama (velikim i malim), što su stajale ispred kuća i zgrada. Bilo nas je 250-300, dok smo sa onim toljagama izgledali zastrašujuće. Krenusmo ulicama Drezdena uz pesmu ne dajući ni pet para na koliko ćemo nacista naići. Mi smo krenuli ka našoj braći, ali smo u principu krenuli da tražimo naciste. Stižemo tu do nekog hotela odakle nam mašu neki naši Srbi sa balkona.

U istom momentu je započela zastrašujuća tuča nas i strašno dobro opremljenih murijaša kojih je bilo dosta i koji su nam tu napravili čekalicu. Padaju im od zastrašujućih udarača toljagama kacige, štitovi… Krećemo ka jednom prolazu između tog lepog hotela i zidina neke napuštene fabrike i rokamo se sa pandurima, ali šta ti bi. Upadosmo u pandursku zasedu. Ispred nas panduri iza nas panduri, sa desne strane velika ograda napuštene fabrike, a sa leve strane velika reka koja protiče kroz Drezden (zaboravio sam joj ime). Sve to u velikom tesnacu. Panduri počeše da nas sabijaju opremljeni najsavremenijom opremom i sa besom u očima jer su malo pre dobili po tintari. Brzo smo se sabrali i počela je opet neviđena makljaža. Šta je samo štitova i kaciga bilo na zemlji. Nekoliko naših je upalo u reku, kao i koji pandur. Tuča se nije baš brzo završila, trajala je. Murijaši nisu više mogli da izdrže naš strahovit nalet, tako da probijamo tri bliža kordona murije i u trku krećemo u pravcu u kojem smo prethodno i namerili. Trčimo, a sva brojna murija trči za nama, samo što nas ne stigne. Malo nas tu Bog pogleda, pa natrčasmo na veliku kupu kamenica kao kada ih kamion istovari. Kakvo je zasipanje to bilo možete i zamisliti, a murija se tada dala u konačno povlačenje(baš su bežali).

Počesmo da trčimo prema velikoj gomili ljudi, a ispostavilo se da su to naši koji su bili napadnuti. Oni su sve to posmatrali iz daljine ali nisu znali o čemu se radi. Mislili su da se nacisti makljaju, a nisu ni sanjali da su to njihova braća bila. Šta bi sa murijom bilo da su oni znali i kada bi im zakucali iza leđa. Neka, i ovako je ispalo fantastično. Ovim našima su nacisti izlupali stakla na autobusima dok su im pružali jak otpor i prošli su sa par sitnih povreda.

Onda smo krenuli onako u impozantnom broju svi zajedno ka stadionu. Orgijali smo po gradu, a sada se prisetih da sam i neku biciklu (poštarsku) uzeo od Nemca malo je vozio i ostavio na tramvajskim šinama. Pesma se ulicama razlegla, krv da ti se sledi.

Približili smo se stadionu. Očerupali smo neke Nemce, ali je teško bilo više šta uraditi jer se približavala utakmica, pa ih je bilo sačuvaj Bože. Stigli smo tačno ispred naše tribine, gde je bilo prepuno naših ljudi iz zemlje i dijaspore. Kao što smo se sa ovima kod reke izgrlili, izpozdravljali, tako smo isto to uradili i sa masom ispred stadiona. Da naglasim samo da je za ovu utakmicu muriji iz Drezdena stigla i pomoć od specijalno obučene murije iz Minhena. Još jedan zanimljiv detalj da kažem. Pošto su Rusi bili u povlačenju iz istočne Nemačke, prilikom susretanja sa njihovim kamionima sa vojskom u šubarama i kalašnjikovima na naše povike Rusija i Srbija su otpozdravljali sa podignutim rukama, šubarama i kalašnjikovima. Ulazimo na stadion, gde smo napravili fantastičan ambijent, uz zvuke trubača koji su bili prisutni. Na poluvremenu se par puta zalećemo na Švabe onako fore radi da vidimo kako će da reaguju. To je bilo iza tribine, a u krugu stadiona tamo im se prodaje roštilj, sendviči, itd… Tu što smo se zatrčavali na njih, tu je bila velika čelična ograda i dva,tri kordona murije ispred ograde koja nas je delila. U daljim dešavanjima je utakmica prekinuta, a mi smo slavili do neba naš proboj u polufinale. Posle utakmice ogromno obezbeđenje nije dozvoljavalo ni najsitniji kontakt među navijačima, tako da smo uz pesmu gradskim autobusima krenuli svako na svoju stranu(mislim što se nas Delija tiče).

Joz priča: Kada smo došli u Dresden, još na aerodromu je Ječa udario nekog taksistu pa su ga tu odmah uhapsili. U grad su nas doveli i ostavili kod stadiona. Krenuli smo prema centru i tu je odmah nastao haos. Počela je jurnjava po nekim poljanama sa Nemcima (ne navijačima već su naši počeli da biju sve živo na šta su stigli). Ja sam se tu izgubio od glavnine. Jedan naš je bio mnogo pijan. Dok smo ga nosili neki Švaba nam je nešto prigovorio, jedan od naših hteo da ga bije i Švaba izvadi nož. Uplašio sam se, jer mi se tada prvi put desilo da neko na mene izvadi nož. Međutim, očigledno se uplašio i on, pa se i on sa nožem u ruci povlačio. Onda sam ponovo video našu glavnu grupu. Tu je već bilo totalno divljaštvo. Razbijali su automobile, tukli ljude, sećam se čak da su i jahali nekog Nemca. Nastao je opšti haos sa policijom i velika tuča sa nekim nemačkim specijalcima. Ja sam se ponovo odvojio od grupe prilikom tuče ispod mosta. Sam sam došao do stadiona.

Prethodni deo

Istorija na MCZ forumu.

6
Komentari

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Slike
 
 
 
Audio i video fajlovi
 
 
 
6 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
6 Comment authors
AvatarAvatarAvatarAvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
najnovijim najstarijim najviše glasova
Obavesti me o
Avatar
Gost
kome čemu

prebijanje prolaznika, jahanje i sl. nisu baš primeri čojstva. preciznije, to se zove sramota

Avatar
Gost
Srdjan91

Jasu nekog Nemca……cale kad me ne napravi 15 godina ranije,a mogo je nije da nije……………
smile

Avatar
Gost

ahahahhhahahahaha ! A svaki komentar ima po 1 minus ! HAhahhahahaha kakvi su kompleksasi ovi grobari, neverovatno !

Avatar
Gost
DELIJE CENTAR NIS

Na toj utakmici je bio i BRACA TAJSON VOdjea niskih cigana.

Avatar
Gost
gogo

Na gostovonju u drezdenu je bio i pokojni GORAN IVKOVIĆ-KUSAC vodja navijača iz NEVESINJA……….

Avatar
Gost
Dejan

Veliko postovanje za Timu,a takodje i za pokojnog Dzerija iz Krusevca, legendu DELIJA i Zvezdasa sa srcem kao Avala..