Колега новинар Дарјан Недељковић је, врло занимљиво, анализирао сезону иза нас и поделио то са читаоцима mozzart-а. Ми вам текст преносимо у целости, а на вама је да прочитате и видите да ли су ваши ставови приближни његовом виђењу ситуације.
Текст:
Кад говори о најбољем Звездином тренеру у историји Миљану Миљанићу и данас, у пензионерским данима,Драган Џајић не заборавља да истакне ситницу која успех значи:
„Чича није био наш тренер! Он нас је учио фудбалу и још више животу“, неколико пута је рекао највећи играч у историји нашег фудбала.
Актуелни стратег црвено-белих, овенчан само једним куп трофејом, Роберт Просинечки, можда неће бити ни половина Миљана Миљанића, али је истакао озбиљну кандидатуру да постане учитељ живота нових Звездиних клинаца. Када је на крају полусезоне одлучио да направи заокрет у тиму и свлачионицу напуни момцима одраслим на миту о великој Црвеној звезди, Роби је био савршено свестан шта му је недостајало да већ у првој сезони са себе скине епитет тренерског натуршчика. Пажљиво је гледао преносе рукометног Европског првенства из Београда и дословце члановима стручног штаба саопштио какву Црвену звезду жели на пролеће:
„Да су ови моји имали муда као српски рукометаши стално бисмо побеђивали Партизан! То је у спорту много важно“, јасан је био Просинечки.
Млади хрватски стручњак је затим почео да придошлим снагама енергично и из петних жила објашњава како немају никакву потребу да се плаше играча вечитог ривала, много искуснијих у дуелима одлуке. Хтео је, као неко чије име звечи и одјекује широм Старог континета, да им јасно стави до знања да су управо они оно најбоље што Србија има у овом тренутку и да је за њих спреман да гарантује – главом и минулим радом. Тај танак конац којим је повезао ствари у свлачионици пре суочавања са својом тренерском истином током пролећа је постао конопац страсти и поверења којим је привезан пехар намењен победнику Купа Србије и затим донешен у трофејни музеј Црвене звезде.
Не марећи за приче о томе „како су играчи најкварљивија роба и како би могли да га издају када то буде најважније“, Просинечки их је непосредним контактом из дана у дан куповао, држећи их у ратничком тонусу до завршне представе у купу. Голман Бобан Бајковић испалио је обећање како ће по одласку с Маракане сасвим сигурно истетовирати Робијев лик. Микић, Миливојевић и Милуновић хвалили су његову бриљантну тактику у сударима с Аврамом Грантом, а он је опет нудио једноставне одговоре бежећи од улоге јунака.
„Хероји су играчи које имам на окупу. Изнели су ову полусезону, то су момци с карактером“, уз осмех констатује Роби, јасно стављајући до знања да реч „карактер“ у његовој изјави значи нешто сасвим друго.
У тој рискантној игри огромног поверења, Просинечки је знао да балансира, да и сам себи постане досадан клишеима о томе „како Звезди не вреде много тријумфи у дербијима, пошто још ништа није освојено“. Ипак, на тај начин везао је сигурносни појас новој генерацији која је пре времена могла да „полети“. И то на пут без повратка.
Одлично скенирајући навике сваког од лиценцираних играча, Просинечки није користио галаму и корбач, нити је намрштеног чела долазио на тренинге. Као, на пример, после прве куп победе над Партизаном, када су његови добри синови вечитог ривала „поздравили“ увредљивим скандирањем које није примерено играчима сатканим од огромне жеље да постану шампиони. То је „учитељ живота“ морао да им објасни.
„Момци, ако су они били такви пре шест месеци, не морамо ми да будемо сељаци. Видим, ти си Бајко узео и микрофон! Је л’ си то са Зорицом Марковић научио тако да певаш?!“, разгалио је свлачионицу пре релаксационог тренинга тог 22. марта Роберт Просинечки.
Животне принципе Просинечки пренео је на врелу тренерску клупу, пажљиво слушајући приче, односно критике, како игра црвено-белих савршено оцртава његов питоми загорски менталитет. Алузија је била јасна: многи су препознали да Микић и другови понекад делују и превише фино на терену, играјући се фудбала, односно да Велики Жути некад просто мора да удари песницом о сто или тренерску таблу. Као својевремено Валтер Зенга у Звезди, или као његов животни пратилац Мирослав Ћиро Блажевић, који га је са сузама у очима отерао с’ Максимира и буквално поклонио београдском великану.
„Ма дај, највише су ми ишли на живце тренери који стално галаме. Као, ти се намрштиш и онда глумиш највећег фрајера. То нећу никада да радим. Одлучио сам се да будем другачији тренер јер знам да све може да се заврши разговором“, истакао је Просинечки.
Робијева огромна срећа огледа се у чињеници да је одлично селектирао играче којима не треба много да им дође из задњице у главу. Тачније, његове речи за већину нових освајача националног купа имају дејство заповести. Сасвим разумљиво ако се зна да је Просинечки из нафталина извукао Срђана Мијаиловића, да је понављао како је Лука Миливојевић убедљиво најбољи везни фудбалер у Србији, односно да учинак Борхе понекад није видљив лаичким оком.
Нераскидива веза за шефом стручног штаба допринела је томе да сада већина првотимаца Црвене звезде своју будућност види само и искључиво на Маракани. Чак и очајна финансијска ситуација и нередовни одласци на клупску касу не представљају баријеру на путу ка томе да са Робијем наставе да освајају трофеје и ураде нешто велико за клуб. Када су се крајем прошле седмице првотимци црвено-белих одлучили да не изађу на тренинг и тако покажу незадовољство чињеницом да празног стомака и новчаника не могу да извршавају обавезе, погледом су потражили учитеља. Иако је могао да се сакрије иза клишеа да ће управа клуба урадити све да их испоштује, тренер се индиректно ставио на страну оних с којима је делио добро и зло шест месеци, емотивно преживљавао успоне и падове. Јер таквог је кова. Не види себе као посебног, као бесмртника који мора да има аристократско држање.
„Момци, могу само да вам кажем да ни ми из стручног штаба нисмо добили плате неколико месеци. Немојте да мислите да је другачије.“
И по том поступку је очигледно да је само Просинечки предодређен да из њих извуче оно најбоље и натера их да „карактер“ (илити међуножје) покажу када је то најпотребније. А затим славодобитно констатује како су они једини заслужни за успехе, вешто сакривајући вест да је на почетку прве полуфиналне утакмице Купа Србије Аврам Грант слао своје сараднике на врх Маракане да виде за коју се тактику заиста определио противнички тренер.
Сати и дани љубави на релацији играчи – тренер не представљају инцидент у савременом фудбалском добу. Елем, то је „трејд марк“ бившег европског и светског шампиона, Барселоне, екипе којој Роби скида капу. Одлука Пепа Гвардиоле да напусти место шефа стручног штаба натерала је све првотимце каталонског великана да дођу на конференцију за медије и са сузама о очима причају о „фактору Гвардиола“. Нема сумње да бисмо сличан сценарио видели на Маракани у случају да Просинечки одлучи да подигне сидро.
Али навијачи Црвене звезде надају се да тај дан ускоро неће доћи, односно да ће Роби наставити новим клинцима да свакодневно предаје есенцијалне животне и фудбалске лекције, као у ноћи великог славља после победе у Крушевцу. Тада је навијаче одушевио реченицом:
„Јесте ли видели шта је Бајко урадио 10 минута пре краја? Дриблао је код резултата 1:0 за нас. Е да то није урадио, више не би бранио“, поручио је уз осмех Просинечки.
ДАРЈАН НЕДЕЉКОВИЋ
19 comments
to je strast…za to se zivi ! da nema nas koji bezumno verujemo i volimo ideal,svet ne bi opstajao na staklenim nogama…volis nesto nesebicno i neocekujes nista zauzvrat ! pa ima li iceg lepseg i veceg ?!
Ovo neka procitaju i oni nesrecnici kosarkasi,veoma poucno
E da to nije uradio,vise ne bi branio! 😀 😀 😀 Kralj Robert Prosinecki! Svaka cast za takst gospodine Nedeljkovicu…
Svaka cast na tekstu, izneta gola istina o svemu! Ne samo kad citamo tekst povrsno, vec i dublje kad se zadje u sustinu svake napisane reci moze se videti kojim putem treba da ide nas klub, a to je upravo onaj put kojim je Zvezda nekad isla. Sto se Miljana tice, takav covek se radja jednom u sto godina i ko zna kad ne samo sto je od Crvene Zvezde stvorio profesionalni klub zbog njega smo imali silne evropske uspehe i to ne sme da se zaboravi ali je dosta doprineo i razvoju Uefe iako nikad nije sedeo na celu te kuce prosto bio je covek pragmaticar znao je teoriju da pretvori u delo a mi danas takve ljude nemamo. Dzajic koji je ucio pored njega uspeo je da upije od Miljana tu zicu gospodina u crveno-belom dresu, a po zavrsetku karijere da nastavi njegovim stopama, uspeo je ono sto MIljanu i prethodnicima nije – DOVEO JE ZVEZDU NA KROV EVROPE I SVETA CIME JE ZVEZDI OBEZBEDIO ZA SVA VREMENA POZICIJU G14 to je grupa svih klubova koji su uzimali i jednu i drugu titulu a verujte mi fudbal je igra u kojoj se takve stvari dogadjaju retko, pogotovo u danasnjici gde titulu kroji novac. Dzaja je stvarao tim pet godina sto bi danas trebalo pod ovakvim uslovima deset godina, i bila bi Zvezda do danas mozda jos nekoliko puta na krovu Evrope da nije bilo ratova i sankcija, samo taj tim je vredeo tada oko nekoliko stotina miliona tadasnjih maraka a zbog sankcija je otisao u bescenje. Na kraju je Zvezda morala sve od pocetka i evo do dana danasnjeg ne moze da se sastavi, zivotarili smo, pali u komu, doziveli klinicku smrt i vratili se u zivot. Mi smo danas pacijent koji treba izleciti a to je jako tesko ako imate oko postelje nestrucne lekare. Za svih ovih pet godina koliko smo bez titule mi nismo imali prave igrace upravo ono sto je Robi rekao : „Da su ovi moji imali muda kao srpski rukometaši stalno bismo pobeđivali Partizan! To je u sportu mnogo važno“. Trenere smo imali, ali mnogi od njih su bili sujetni. Igraci koji su ranije igrali u Zvezdi pa vraceni ponasali su se po svojim pravilima, te splavovi te izvoljevanja, i sto je najgore stvarali su klanove protiv trenera i ostatka tima a sebe stavljali iznad timas. A onda je dosao Robi! Mnogi su mu osporavali sto je na neki nacin oterao Vilotica, Adija i Kaludjerovica. Pardon ,verovao je u njih ali su ga razocarali, a onda je covek rekao dosta. Apsolutno sam bila za to da ih se otarasimo i on je u tome uspeo. Niko ne moze, cak ni ja koja ih ne volim, osporiti njihov talenat i kvalitet kao igraca, ali ima nesto sto mora da bude iznad talenta A TO JE KARAKTER i RAD. Robi da bi bio novi Miljan ima jos da uci, ali svakako je na pravom putu. Iskreno moje misljenje, jako je tesko u Srbiji danas naci igrace i ljude istovremeno, mnogi klinci gledajuci LS i LE slusajuci basnoslovne cifre price o vilama i kolima o dobrim zenskama neshvataju da je to sve prolazno i da niko nece pamtiti njih po tome sta su materijalno imali u zivotu vec kakvi su kao igraci i ljudi bili. Da stvar bude gora, mnogi roditelji padaju na price menadzera, jer realno klinci od 14,15 pa i 16godina jos ne znaju nos da obrisu (zargonski receno) a misle da su popili svu pamet sveta i zive u oblacima, a roditelji ne svi vec oni koji svoj neuspeh lece preko dece zalaze u dubiozu sa kvazi menadzerima koji samo drpisu lovu preko njihove dece. Kad u Zvezdu sa 16 godina bude zaigrao neki novi Mitic, Sekularac, Dzajic, Stojkovic, Mihajlovic ili Robi, a dolazi iz najobicnije porodice, onda cu reci RODJENA JE NOVA ZVEZDINA ZVEZDA. U Robiju vidim velikog radnika, upornog i istrajnog coveka da ostvari zacrtani cilj a to je da Zvezdi vrati moderan fudbal koji su mnogi klubovi poceli da primenjuju devedesetih i nadogradjuju dok smo mi stajali u mestu. Bez lazne skormonsoti, ali to je surova istina, posle Zvezde mnogi su poceli da formiraju Zvezdin sistem s tim sto su dodatno daogradjivali i prilagodili svom podneblju i mentalitetu. I sto se mene tice Robi ima punu podrsku, zato kazem DAJTE COVEKU ODRESENE RUKE DA ON ODLUCUJE KO CE DA DOLAZI I ODLAZI IZ NASEG KLUBA, VERUJ TE MI NA REC NECEMO SE KAJATI. OVAJ ZIMSKI PRELAZNI ROK JE TO POKAZAO, A AKO MU SE OMOGUCI DA SLOBODNO RADI NA RAZVOJU SENIORSKOG TIMA BICEMO OPET STRAH I TREPET ZA EVROPU. Ako vam nije dovoljno ovo reci cu da Hrvatska reprezentacija ne bi bila to sto jeste sa Slavenom Bilicem da nije bilo Prosineckog. I ma koliko ja ne volela Hrvate, imam licne razloge za to, ali ih postujem kao naciju jer cene strucne ljude za razliku od nas. Uskoro ce na celu njihovog HNS sesti Suker i podmladice savezni kadar sa njihovom najboljom reprezentacijom, za razliku od nas gde u savezu sede mafijasi i politicki poltroncici. E to je ono sto mene boli, i sto znam da i te kako kvalitetne ljude ne samo u fudbalu vec u sportu imamo ali od gov*** ne mogu da isplivaju. Sto bi Radovan III rekao: „Mi idemo u jednom pravcu a gov*** u drugom“. SUROVA ISTINA.
Anka mogu li da te ženim? 🙂
Bolje nemoj. Ona je strucnjak opste prakse,“veliki poznavalac“ bukvalno svih sportova,po ceo dan visi na ovom sajtu,uopste nije zenstvena i ne bavi se onim cime bi trebalo da se bavi. Ona je iz neke promasene serije.
Jao Aco nisam znala da si toliko iskompleksiran. A nisam ni znala do sad da pratis sve moje komentare. CCCC zalosno je sto tako mislis o devojkama koje su se bavile sportom, a verovatno tako mislis o svim devojkama koje se bave sportom. Za tebe je profil devojka – da je sponzorusa kojoj ces ispunjavati zelje i koja ce se diviti tvojim materijalnim dobrima, da je sa prilicno niskim koeficijentom inteligencije, dobrim „predispozicijama“, da je u drustvu pokazujes ko mecku Bozanu i cuti kao zalivena kako ne bi dozivljavao kompleks nize vrednosti, da sa njom „brises carsav“ na krevetu kako je tebi volja i da te sluzi ko CARA. Jadna ona koja se bude udala za tebe…A ne dao mi Bog takvog muza!
Pusticu te da zivis u iluziji da stalno i po ceo dan visim na sajtu kluba i da ne radim nista drugo. Blago meni sa tvojom pameti! Aj uzdravlje bratac i svako dobro!
Nemoj Aco tako, nisam nista lose mislio!
Nisi ti nista lose mislio ali ja ti prijateljski savetujem da to ne radis za tvoje dobro. Po svemu sudeci anka je musko pa se plasim za tebe ako naletis na nesto tvrdo.Cuvaj se bratye molim te.
Hvala na ponudi ne sam zainteresovana. Blago tebi ti bi da me zenis zbog komentara…ccc. Prosetaj gradom izadji, upoznaces mnogo dobrih devojaka. Nisu sve **** znas vec na sta mislim. 🙂
Mislim da se iz komentara da mnogo toga zakljuciti, a od poziranja premalo. Posebno me se dojmilo ono sa Radovanom III. 😀 Eh steta… sta drugo reci… 🙂
Stanislave, izvini ako sam te povredila, stvarno mi nije cilj. Ja sam sve shvatila kao salu, a kako u svakoj sali ima pola istine onda je bilo najbolje da ti iskreno I OTVORENO odgovorim. Naravno sala je na kontu izlazaka i muvanja devojaka, verujem da nisi inferioran cim imas ovakvu hrabrost da preko sajta postavis pitanje devojci! 🙂 Nemoj da se ljutis na mene. Veliki pozz
Posto na Acinu poslednju poruku ne mogu da posaljem odg. onda cu je ostaviti u okviru ove! Aco zalostan si da zalosnije ne moze biti. Zensko sam glavom i bradom, to sto tebe boli moj stav i iznosenje mojih komentara pokazuje samo koliko si iskompleksiran pa trazis izgovor u najbolesnijoj konstataciji da sam ja nesto sto nisam. Da neces mozda sliku na sajt ovaj da ti posaljem, pa jos mi svrake nisu popile mozak da poziram da bih dokazala da sam zensko. A verujem da ima dosta devojaka koje posecuju ovaj sajt i ne usudjuju se da iznose svoje stavove kao ja, bas zbog takvih kao sto si ti! Sramota!!! I porucila bih ti da zbog svojih komentara bolje proveris sta gajih u gacama! Jer tako kako se ti odnosis prema zenama (da se videti iz tvojih prilozenih komentara) ponasa se samo piz**** (nije zenski polni organ ali je prava karakterna osobina za one koji na takav nacin zele da se istaknu u muskom drustvu). Kao sto sam ti rekla zelim ti svako dobro, bez obzira sto si po meni nula od coveka!
E da sto se tice Radovana III to je predstava za vjek vjekova. Kultna predstava koja oslikava nase drustvo i proslo, a Boga mi i sadasnje, kao i film „Maratonci trce pocasni krug“. 😀
Nedamo te Robi. Molim te ne idi iz nase Zvezde. Ostani jos minimum dve sezone. Ostani dok klub ne stane na svoje noge. Ostani i postani vecita legenda naseg kluba. Rodjen si da stvaras velika dela sa nasom Zvezdom.
„Јесте ли видели шта је Бајко урадио 10 минута пре краја? Дриблао је код резултата 1:0 за нас. Е да то није урадио, више не би бранио“, поручио је уз осмех Просинечки.
Najezio sam se sav. Svaka cast za tekst!
прочитах сада овде неке ствари први пут, али имам осећај као да их већ знам… што каже БС, једноставност и суштина… то је ваљда оно шта чини велике великима, а мале малима… роби је својим приступом, не само од играча, већ од свих нас направио војску, спремну да погине за сваку његову реч.
БРАВО, ВЕЛИЧИНО!
Nemam reci. Ovo treba Lukic da procita.
Odakle coveku sve ove informacije? 😀 Svaka cast, lepo napisano i cini mi se da pogadja sustinu.