Српски рукомет остао је без једног од својих највећих легенди свих времена. У легенду је отишла легенда у сваком погледу.
Богдан Цвијетић (1933 – 2012)
Популарни Боца рођен је у 1. марта 1933. године у Бањалуци. Био је одбојкаш, кошаркаш, кајакаш, а на крају и рукометаш, и то јдан од најбољих свих времена. Боца је био и велики Звездаш. У омиљеном дресу освојио је шампионске титуле 1955. и 1956. године, а исте, 1956. године освојио је у црвено-белом дресу и трофеј у куп такмичењу.
Његову игру најбоље је окарактерисао надимак који је годинама са поносом носио „рукометни Драгослав Шекуларац“. О Цвијетићевој бриљантности најбоље сведочи чланак Љубише Вукадиновића, легенде југословенског новинарства и дугогодишњег уредника Спортске рубрике „Политике“:
– „Шекуларац је, у маломе, у фудбалу оно што је он у рукомету – прави чаробњак варке! Када има лопту, за трен ока покретом рамена растера противнике око себе и отвори пут неком од својих саиграча. Из тако створених повољних прилика гол је неминован. У финтама је толико вешт и разнолик, да му варке стално успевају. Изводи их брзо, изненадно, с таквом хармонијом и лепотом покрета да изазива одушевљење код публике. Сви љубитељи рукомета га знају, веома цене и воле“.
„Надмашио је Шекуларца у много чему. Пре свега, Богдан Цвијетић је атлета, а то је постигао свакодневним упорним вежбањем. Он схвата спорт озбиљно и даје све од себе и на тренингу и на утакмици. Он избацује из игре противника не зато да се поиграва с њиме и учини га смешним или да забави себе и публику, већ да би прокрчио пут до циља.“
После Црвене звезде наступао је у Швајцарској за екипу Интернационал из Женева, екипу која је са њим у тиму успела да се домогне Друге швајцарске лиге. Након Швајцарске, одлази у Француску где је наступао за Калуир, Шароре, Вилфранш, Гајар и Евијан. Са екипом Вилфранша успео је да од регионалне лиге стигне до елитног француског рукометног ранга. Швајцарску у екипу женевског Шеноа.
За репрезентацију Југославије, Боца је одиграо 11 мечева и постигао 21 погодак.
Богдан Цвијетић био је и један од првих свршених ДИФ-оваца, а био је и професор на Универзитету у Лозани.
Пред крај каријере вратио се у
1 comment
Pocivaj u miru,ali realno bilo mu je i vreme…