Кастиљо, срећан рођендан!

Оставио је највише трага од свих странаца у нашем дресу. Иако су се истакли и прирасли за срце и Исах, Каду, Молина и Борха и Гај, њега се сви са сетом сећамо. Стамен, поуздан, спреман да одговори на било којој позицији, стрелац и играо је срцем, поштено. Када вас навијачи запамте, ту брисања нема. Са њим је такав случај. И можда сем њему битних никоме не значи овај датум, али ми знамо. На данашњи дан 15.маја 1982. године родио се Сегундо Кастиљо, наш бивши првотимац.

Сегундо је рођен у Сан Лоренцу, Еквадор. Мали градић, лука јако близу границе са Колумбијом. Јако млад је почео да тренира у клубу из главног града Еквадора, Киту, Есполи. Брзо је и дебитовао за први тим и после три сјајне сезоне у којима је био најбољи појединац екипе, преселио се у један од најтрофејнијих и највећих клубова Еквадора, Клуб Депортиво Ел Национал. За три сезоне освојио је две титуле које су прекинуле пост Ел Национала. То су били први трофеји после десет година паузе за клуб, а после одласка Кастиља, клуб још чека на нову титулу. Душан Несторовић га је препоручио највећем клубу и 31.августа 2006.  у сам смирај прелазног рока, заједно са бразилцем Аилтоном, Кастиљо је потписао за Црвену звезду.

Одмах се Еквадорац усталио у првом тиму код Душана Бајевића, касније постао један од главних играча код Бошка Ђуровског. Стигла је дупла круна на нашу адресу. Постао је и љумибац навијача. Постигао је осам голова у првој сезони, гол у дербију. У другој нам нису дали да се окитимо трофејима, али Сегундо је показао класу. Са нова два гола у дербију на празној „Маракани“ у победи од 4:1, одличним партијама у Европи, пре свега против нашег великог противника и великана светског фудбала Бајерна из Минхена, купио је све. Увек са осмехом на лицу, поуздан, спреман и да буде штопер и да постигне гол кад треба. Оно што је Црвеној звезди било потребно, а дуго није имала. Свестан својих квалитета у лето 2008. године желео је да се опроба другде и напусти „Маракану“. Отишао је у Евертон на једногодишњу позајмицу.

За „Карамеле“ дебитовао је одмах по доласку, 14.септембра против Стоука, а

први гол постигао на дебијуна „Гудисон Парку“ у Уефа Купу против Стандарда, волеј са 25 метара. Иако не пуно познат за енглеске прилике, најављиван је као интересантан играч и појачање. Одиграо је девет утакмица и иако је хтео да остане, Евертон га није откупио јер је Црвена звезда тражила 5м £, а Кастиљо није желео да се врати у клуб.

Пронађена је нова солуција, Вулверхемптон. 2009. године заједно са нашим капитеном Милијашем, играо је за Вулвсе, који су изборили повратак у Премијер лигу за ту сезону. Одмах је дебитовао, везао низ од осам утакмица као стартер, али преселио се на клупу и јако слабо касније добијао шансу.

Као слободан играч добијао је понуде свих највећих еквадорских клубова. Одлучио се за Депортиво Кито. Освојио је нову титулу првака, предводио је Депортиво до титуле, а онда се преселио у Мексико. Данас брани боје мексичке Пачуке.

За репрезентацију Еквадора дебитовао је 2005. године против Венецуеле. Одграо је 6о утакмица и постигао пет голова. Одиграо је сваки минут на СП 2006. године у Немачкој, на којем се Еквадор по први пут пласирао у 1/8 финала, где су их зауставили Дејвид Бекам и Енглеска. Учествовао је и на Копа Америка 2007 и 2011. Стандардни је репрезентативац своје земље и један од најбољих.

Сегундо хвала ти на свему и надамо се да ћеш поново да „дођеш на титулу“! Срећан рођендан!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?