Данас, 13. маја навршавају се 22 године од „историјског“ никада одиграног сусрета између загребачког Динама и Црвене звезде. Судар две, у том моменту најбоље екипе некадашње СФРЈ, требао је да се одигра на стадиону „Максимир“. Не само да је сусрет доносио велику тензију због великог ривалства два клуба, као и чињенице да су се екипе у том момету бориле за шампионски ловор, већ и због нарастајућег национализма у Хрватској. Према многим историчарима, посматрајући са ове временске дистанце, догађања на максимирском стадиону била су и иницијална каписла за почетак крвавог грађанског рата на подручјима некадашње заједничке државе.
Навијачи Црвене звезде, пут Загреба кренули су возом у ноћи између суботе (12.) и недеље (13. маја) директном линијом Београд – Загреб. Током пута, београдским Делијама придружио се и велики број црвено-белих навијача из свих крајева државе. Спорадични сукоби наших навијача и присталица Динама (БББ) трајали су готово читавог дана у свим деловима Загреба где је дошло до сусрета две навијачке групе. Ескалација се догодила око 13 часова на Тргу Бана Јелачића. Очевици догађаја присећају се великог броја испревртаних возила, разбијених стакала по трафикама и продавницама, а било је и повређених. Све је то била увертира догађаја на самом стадиону.
Ситуација на трибинама максимирског стадиона у старту није наговештавала да се може догодити „историјски тренутак“. Динамовци са једне стране упућивали су погрдна скандирања на рачун нашег капитена Пиксија Стојковића, док су са друге стране, наши навијачи највише „љубави“ упућивали ка Тајчи, тада познатој хрватској певачици. Међутим, у моменту када су екипе изашле на терен стадиона на загревање, започела су дешавања до тада не забележена на стадионима широм некадашње Југославије. Са источне трибине почеле су да лете унапред припремљене каменице ка јужној трибини где су биле Звездине присталице. Хистерично се тражио линч Срба и свега што је српког. Након тог првог напада, Динамовци на северу пробијају ограду и улазе на терен. Ипак, загребачка полиција успела је да за тренутак спречи продор преко терена ка јужној трибини, али је неколицина „бојсоваца“ успела да пробије ограду између источне и јужне трибине и дошло је до директног контакта. Летео је велики број поломљених столица са једне и друге стране. Да би донекле успоставили ситуацију на терену, припадници полиције (милиције) употребили су и велике количине сузавца.
Док су сукоби били у повоју, капитен црвено-белих је успео да све наше фудбалере одведе у свлачионицу где су ипак били колико, толико на сигурном. Интересантан је податак да су у сукобима учествовали и фудбалери загребачких модрих који су покушавали не да спрече своје навијаче у намери да линчују навијаче гостујућег тима, већ су се супроставили полицији која је покушавала да спречи покољ на стадиону. У томе је превасходно учествовао тадашњи капитен Динама Звонимир Бобан, а фотографија на којој он удара
припадника полиције обишла је свет.
Сукоби су трајали неколико сати на самом стадиону, али је на крају ипак привидан мир успостављен. Око максимирског стадиона није било возила са регистрацијом српских градова који није био по прилично оштећен. Навијачи Црвене звезде су до вечерњих сати задржани на самом стадиону, а затим су уз огромну полицијску пратњу испраћени ван Загреба.
Максимирске сукобе, надолазећи проусташки хрватски лидер Туђман, искористио је за велику чистку у хрватској полицију коју је оптужио за прекомерну употребу силе, док је са друге стране свима било јасно да је започео крај заједничке државе и да су много шири сукоби на видику.
Неодиграни сусрет регистрован је службеним резултатом 3:0 у корист Црвене звезде, Звезде која је усправно кренула у поход на европску титулу.
13 comments
HDZ organizovala nerede na Maksimiru 1990, smatra tadašnji glavni inspektor SUP Hrvatske Petar Đukić.
Đukić tvrdi da je HDZ već u to vreme imala svoje ljude u miliciji, koji su omogućili da se pred utakmicu delimično iseče ograda između terena i istočne tribine, gde su bili Dinamovi navijači, pa su oni lako upali na teren.
„Već tada smo imali oko 50 odsto pripadnika službe koji su glasali za HDZ“, rekao je Đukić.
Onda je, prema objašnjenju Đukića, „sasvim razumljivo da se našao neko da dopusti slabljenje te ograde i donošenje kamenica na istočnu tribinu, kojima su gađani navijači Zvezde, što je bio uvod u početak incidenta“.
Navijači Crvene zvezde potom su kidali reklamne panoe da bi se zaštitili, dodao je Đukić, što je izazvalo još veće nerede, koji su doveli do rušenja ograde i upada Dinamovih navijača na teren, a potom i sukoba sa milicijom.
U pripremi obezbeđenja utakmice dominirala je politika nad strukom, ukazao je Đukić i objasnio da zato nije prihvaćen njegov predlog da sve to vodi republički SUP, nego je prebačeno na zagrebački.
Verovatno je zbog toga, smatra Đukić, odbijen i njegov predlog da se za obezbeđenje angažuju specijalna vozila sa vodenim topovima, već su na terenu bile dve obične vatrogasne cisterne, koje su vatrogasci odbili da upotrebe.
Đukić napominje da hrvatska Služba državne bezbednosti nije miliciji dostavila podatke da se pripremaju neredi, iako je bila dužna to da uradi.
Prema napomeni Đukića, popularni fudbaler Dinama Zvonimir Boban, tada ljubimac navijača, na terenu je udario milicionera muslimanske nacionalnosti.
U neredima je učestvovalo 11.000 do 12.000 hiljada Dinamovih navijača, precizirao je Đukić i podsetio da je najveća tuča sa milicijom trajala oko dva sata, na pomoćnom terenu maksimirskog stadiona, kada su upotrebljene velike količine suzavca.
Milicajaca je bilo samo 420, podseća Đukić, ali su oni uspeli da zaštite službena lica, Zvezdine igrače i rukovodstvo, kao i nekoliko stotina navijača iz Srbije, i bezbedno ih izvedu sa stadiona.
Sada Srbija i Hrvatska za takve skupove koriste deset puta više policajaca, nego što ih je tada bilo na Maksimiru, dodaje Đukić.
U to vreme SUP Hrvatske imao je u rezervi šest oklopnih transportera, koji su mogli da se upotrebe za rasturanje izgrednika, ali Đukić objašnjava da to nije učinio, jer je mislio da su to ipak sredstva za oružani sukob.
Đukić smatra da je, zahvaljujući tome, sve prošlo sa malim posledicama – nekoliko milicionera je lakše povređeno, dok su dva navijača ranjena, ali je veštačenjem pištolja službenih lica utvrđeno da ih nisu milicioneri ranili.
Prema njegovoj oceni, HDZ je neredima na utakmici postigla cilj da Dinamovo vodstvo izgubi kredibilitet, što je omogućilo da se klub preimenuje u Kroaciju, po želji tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana.
Okrivljen i penzionisan
Ubrzo posle utakmice, Đukiću je na teret stavljeno prekoračenje ovlašćenja milicije, za šta je označen kao glavni „krivac“.
Poslat je u penziju, mada je, kako kaže, još ranije sam podneo zahtev za penzionisanje.
Smenjena su tada i još trojica rukovodilaca obezbeđenja utakmice.
OLIMPIJAKOS!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Admini ko bi mogao da bude prvi protivnik crvene zvezde za kfalifikacije za Le 2012/2013 ako naravno osvojimo kup?
A ako ne osvojimo mislis da necemo u evropu a?
http://www.youtube.com/watch?v=0AU3Jcudz_o
prijatno vam bilo
Ma nikad vise sa njima!!!!!!!!!!!!!!!! Sve im j***m ustasko!!!!!!!!!!!!!
ustasko ili hrvatsko??
Ko da je juce bilo bio sam klinac sa 16 godina, i jedva sam cekao da bijemo hrvate na njihovom terenui biveni su bili, ali misada posle toliko vremena sve drugacije izgleda….
Boban je uvek bio fukara
sukob na stadionu je poceo kada su poceli da nas gadjaju sa gornjeg nivoa juzne tribine(direktno iznad nas, a sa istoka je pocelo kasnije) i to gadjanje je trajalo dok se nismo probili na gornji nivo i razjurili ih ! sve drugo posle toga je svima dobro poznato .
To nije od juce…i danas kad bi odigrali neku utakmicu sa njima, makar i revijalnog karaktera, doslo bi do istih sukoba jer zna se koji je najustaski klub, a koji je najsprski klub! Starije generacije se ovoga bas secaju, pogotovo akteri. Ja znam iz prica starijih Zvezdasa, posto sam bila mala i samo gledala na TV prijemnicima. 😀
Ala smo ih otkinuli tada 😀
A šta bi tek bilo da je pošla prva ekipa (Crvko, Zelja, Šuca, Stane, Kadika, …) koja je bila na Ravnoj Gori zbog podizanja spomenika Čiča Draži.