Moja Crvena Zvezda
ИнтервјуиОдбојка

Чувари Звездиног пролећа

Кажу да је Београд најлепши некако с пролећа, а да је у Априлу увек посебан. Пробуди се град, Сунце да неку нову енергију, било да се спуштате од Теразија ка Калемегдану, корачате калдрмом чувене Скадарлије или шетате поред Дунава. Тешко је објаснити Април у Београду некоме ко се није будио уз сунце београдског пролећа. За нас звездаше пролеће је најважније, оно увек на Звезду мирише, па чак и у овим предугим годинама чекања да због титуле у фудбалу Београд добије трећу реку која тече од Љутице Богдана до Победника, реку која у том дану носи већу снагу него Дунав и Сава заједно. Тешке су ово године, али захваљујући лицима девојчица и тек по којом девојком у дресу одбојкашког клуба Црвена звезда, пролеће и даље прво стиже на Маракану. Баш као и то Сунце, тихо и стидљиво су закорачиле и обасјале место на којем су повицима “шампиони, шампиони“ поздрављане Звездине звезде и остале легенде нашег клуба које су деценијама стварале најлепшу причу икада испричану на овим просторима-Црвену звезду.

О томе како је изгледала сезона у којој је освојена 26. титула првака државе и колико им она значи, разговарали смо са девојком од које не мора да се тражи “срце на терен“, јер га она сама даје за грб који носи. За крај сезоне, још једном за читаоце нашег сајта-Љубица Кецман!

МЦЗ: На првом месту честитке на освојеној титули. Да ли је ово можда и највреднија с обзиром да ју је освојила наша најмлађа екипа у последњих неколико година?

Љубица: “Хвала на честиткама! Свака титула је драга, али могу се сложити са тим да је ова посебна баш због младости ове екипе, мада верујем да су велики, можда чак и највећи, допринос имале наше три најстарије играчице: Марта Валчић, Бојана Радуловић и Тамара Ракић, које ни у једном тренутку нису дозволиле да наше неискуство и баш та младост дођу до изражаја.“

МЦЗ: У Суботици сте биле на прагу пораза у четвртој утакмици. Шта се десило када сте одједном почеле да играте како знате, па сте преокренуле утакмицу? Да ли је то био неки савет Ратка Павличевића, снага тима или нешто треће?

Љубица: “Најискренији одговор на ово питање би био да ни саме не знамо како смо то успеле. У таквим ситуацијама, кад је већ све на прагу изгубљеног, тешко да било шта долази до глава играчица. Мислим да је ипак наша превелика жеља да победимо коју смо имале пре утакмице и која можда није кулминирала у прва два сета, прорадила у трећем, па и у четвртом, као и међусобно бодрење и та нека сложност међу играчицама, али морам да признам да смо у неким ситуацијама имале и мало више среће, али сигурно заслужено након свега што смо урадиле и резултата који смо преокренуле.“

МЦЗ: Да ли би наредне сезоне у првенству и Лиги шампиона нова снага Црвене звезде могла да буду и нека нова лица попут Јелене Медаревић, Николине Лукић, Мине Поповић? Колико значи кад у екипи имате тако младе играчице које се не плаше да преузму одговорност?

Љубица: “Тако би требало да буде и ја се најискреније надам да ће бити! Мислим да је свака девојка наше екипе показала да је заслужено баш на том месту и да поседује одређене квалитете и таленат. Све смо младе и пред нама је још пуно рада, труда и утакмица. Треба се доказивати и иако неке девојке нису имале завидну минутажу. Верујем да ће се то променити, јер је евидентно да ова екипа може много да уради и то треба искористити.“

МЦЗ: Колико можемо следеће сезоне у ЛШ, да ли је време за корак више?

Љубица: “О томе је рано говорити. Не знамо какве ће се промене десити до следеће сезоне и да ли ће до њих уопште доћи, али као и сваке године оптимисти смо  и сви верују у напредак и добре резултате.“

МЦЗ: Некако је постало очекивано да ће одбојкашице Црвене звезде освојити титулу, да ли мислиш да некада у јавности пада у други план колико рада уложите да бисте дошле до тих успеха?

Љубица: “Верујем да прави познаваоци нашег спорта знају да без стопостотног тренинга и залагања ниједна екипа не може да игра на нивоу на којем ми играмо. Можда то изгледа као лак посао, али пуно је труда и рада ту уложено. С обзиром да смо већ навикле да се од нас очекују само добре игре и победе, не придајемо на значају причама о нашој спремности и тренирању, јер из утакмице у утакмицу доказујемо колико вредимо.“

МЦЗ: Да, прави одговор су титуле. Како је прослављена ова? Да ли је то било већ у Суботици или је право славље ипак уследило у Београду?  Какав је осећај изаћи пред Делије са освојеном “дуплом круном“?

Љубица: “Славило се у аутобусу од Суботице свих два ипо-три сата колико смо путовале. Некако је свих ових година била традиција да се слави у Београду, па нисмо то желеле да мењамо ни овај пут. Мало смо касније стигле, али прослављено је како доликује.

Мени је ово трећи пут да излазим пред Делије, али сваки пут се осећам као да је први. Неописив осећај стварно, посебно у тренутку када ти толики број навијача скандира оно познато “шампиони“. Нама не преостаје ништа друго него да им захвалимо на једном таквом гесту и њиховој подршци и да играмо још боље у наредним сезонама и обрадујемо их још више, ако је то икако могуће.  

Такође бих желела да споменем и нашу мушку екипу и да им честитам на освојеној титули. Мислим да је то доказ доминације одбојкашког клуба Црвена звезда и да с правом носимо епитет најуспешнијег клуба спортског друштва. Обе екипе имају велики квалитет и пуно добрих играча и драго ми је да из године у годину то доказујемо.“

МЦЗ: Како оцењујеш сезону на личном плану? Добила си шансу, покупила вредна признања, да ли би ово могла да буде прекретница у твојој каријери?

Љубица: “Када се осврнем на прошлу сезону, било је ту промена у екипи, долазака и одлазака, болести (Ана Бјелица пред сам крај сезоне), али верујем да је без обзира на све, ово била једна успешна сезона. Успеле смо у ономе што смо зацртале на почетку, а што се мене лично тиче сигурно да ми је драго што сам успела да оправдам очекивања, али не сматрам да је ово прекретница, већ само отворена велика врата да још више напредујем и будем боља. То желим и свим члановима екипе и наравно још пуно оваквих, па и још бољих сезона.“

МЦЗ: Какви су планови у наредном периоду? Да ли ћеш имати времена за одмор или су на реду обавезе према репрезентацији?

Љубица: “Нису још изашли сви спискови за репрезентацију, али верујем да све девојке имају амбицију да се нађу на неком. Видећемо шта ће бити, али у сваком случају почеле смо јуче да тренирамо, да уколико се очекивано деси, бар у некој мери будемо спремне.“

МЦЗ: Остаје нам да ти се захвалимо на сарадњи коју смо имали ове године и надамо се да ћемо исту наставити и следеће сезоне.

Љубица: “Наравно, нема на чему!“

Још једном честитамо одбојкашицама и одбојкашима Црвене звезде на освојеним титулама првака Србије и желимо им пуно успеха  у наредним сезонама.

 ЖОК на МЦЗ форуму.

Повезане вести

6 comments

УШЛО У КРВ И ДОВИЂЕЊА апр 28, 2013 at 14:03

Ми теби певамо, титулу славимо! ♥

Reply
CZV апр 27, 2012 at 21:31

Ljubice udaj se za mene,i promeni prezime !

Reply
delijaMNE! апр 27, 2012 at 21:35

haha… Ljubice…….vrujeme je za udaju….! Koga ces ako ne ovog DELIJU sto te zaprosio:)

Reply
Dragan Kg апр 27, 2012 at 21:14

Ljudi, ne vezano za ovu temu ali moram da prokomentarisem, videste li onu Dacicevu sliku na ovom nasem skupu povodom potpisivanja tog novog ugovora sa Gaspromom??? E, odmah mi je nesto krenulo iz dna stomaka, jednostavno mi se smucilo. Ima li vise kraja nasem brukanju, bruka i na terenu i oko njega. Ne znam za vas, ali ja iz dana u dan sve teze podnosim ovo sto se desava sa nasim klubom. Mozda smo mi stariji navijaci malo razmazeni jer smo imali prilike da uzivamo u Zvezdinoj moci, da osetimo ono kada cela fudbalska Evropa drhti od pomena imena naseg kluba, a vecina timova bi se sa aerodroma vratilo kuci kada pomisli da treba da igra u grotlu nase Marakane. A ovo danas… tuga! Nas se vise ne plasi ni Jagodina, ni Hajduk, ni Borac, ni Smederevo, dodju na Marakanu lagano nas nadigraju, mi se mucimo, umuvamo gol ili dva i tako u krug. Kada odemo na stranu, muka jos veca! Tuga, beda, nemoc, ocaj….dokle vise, ima li kraja???

Reply
Imam nervni slom - Arsen Venger- Kuda plovi ovaj brod? апр 27, 2012 at 21:24

ja sam rodjen „92 god. i takodje mi nije dobro zbog desavanja u Zvezdi,ali stvarno, zato sam i doziveo nervni slom ….

Reply
Sveta Predić апр 27, 2012 at 20:48

Samo još jednom da kažem: Šampioni,šampioni,šampioni.

Reply

Leave a Comment