Најава: Црвена звезда – Слобода

Нека буде борба непрестана. Нека буде што бити не може!
Почиње последња етапа ове сезоне. Ми се налазимо на истом колосеку, као и на почетку пролећног дела. Све мисли су усмерене на финале Купа, и делује да ће свака утакмица до тог финала бити припрема. Киксеви из првог дела, чудне одлуке, људи у црном и жутом, нечији комплекси су нас одаљили од титуле пету годину, али ја и даље верујем. Роби може много, овај тим може много.

Наш наредни противник је јако чудан. Звали су се Слобода Поинт Севојно, а данас су вратили старо име Слобода Ужице. Прошле сезоне су имали два имена, били из једног града, а своје утакмице играли као домаћин у другом граду, Лучанима, за који смо установили да нама и Борхи употпуности одговара. Бивши клуб настао је претпрошле године спајањем Слободе из Ужица и Севојно Поинта, такође из Ужица или правилније речено, из села Севојно које припада граду Ужицу.  Након пар безуспешних сезона, под покровитељством града Ужица, да се домогне Суперлиге, покренута је иницијатива о фузионисању ФК Слободе са ФК Севојном, које је управо, после пар успешних сезона дошао до Супер лиге. 24.јуна 2010 године на одвојеним скупштинама оба клуба, донета је одлука о припајању и стварању једног новог – Слобода Поинт Севојно. Све то да би град Ужице, коначно био на фудбалској мапи Србије. Али оно је практично тек сад себе уписало. Слобода је основана 1925. године, а оснивач је исти који је основао и Раднички Ниш, Милош Марковић.  Иницијативом ужичких радника у пролеће 1925. године основано је спортско друштво под именом Ужички раднички спортски клуб Слобода. Оснивачи су били Милош Марковић (две године раније основао и нишки Раднички) и Јосип Шибер. Иако формирано као друштво спортова, фудбал заузима централно место. Прву званичну утакмицу Слобода је одиграла 24. јуна 1926. године против Младог радника из Крагујевца, данашњег Радничког, а меч је заврешен „нерешено“, 2:2. 1929. године, клуб је учлањен у Југословенски ногометни савез и Радничку спортску заједницу. Финансијски разлози су утицали да клуб почетком четврте деценије прошлог века не учествује у званичним такмичењима, већ је углавном играо пријатељске мечеве. Идеје комунистичког покрета имале су упориште и у Слободи, па полиција забрањује рад клубу. Као наследник, убрзо се оснива УСК Грађански коме прилази и постојећи клуб Ера. 1938. године следи нова забрана рада, а годину дана касније се клуб обнавља под именом Будућност, међутим под тим именом није ни заживео, јер је убрзо уследио рат. У окупираној земљи, није деловао, а многи фудбалери учествују у одбрани земље. Из рата се велики број њих није вратио. 5. маја 1945. године клуб се обнавља под старим именом. Већ следеће године Слобода постаје првак округа а следе сезоне у првенству Србије. Реорганизацијом је затим сврстана у Крагујевачки подсавез. До 1947. игра мечеве у Крчагову а затим прелази на нови стадион на Беглуку, где игра под лампионима прву ноћну утакмицу са београдским Металцем.

Вратило се Ужице на фудбалску мапу. Одиграли су и претходну, играју добро и ове сезоне. Реновиран стадион, у новом руху спреман за нове битке. У зимском периоду остали су без најбољих играча Максимовића и Касалице, који су појачали нас, Пртењак је постао нови члан узбекистанског Тараза који тренира наш Љупко Петровић, а Голочевац је отишао у Хајдук из Куле. Нова лица под “Беглуком” су искусни стрелац Предраг Ранђеловић, повратници из Ирана Бојан Бељић, бивши фудбалер Јагодине и ОФК Београда, и Младен Лазаревић, бивши члан Земуна и “комшија”. Налазе се на деоби петог и шестог места, како су и завршили претходну сезону, са 38 бодова. Имају само четири бода мање од треће позиције и реалне шансе за излазак у Европу. Занимљиво је да је Слобода једини тим чији тренер Љубиша Стаменковић је на клупи клуба већ четврту годину! Узимајући у обзир и мандат на клупи Севојна. Самопрокламовани најбољи тренер у Србији, осим својих бомбастичних изјава, може да се подичи и заиста великим успехом, оно што, за сада, ником у Србији није пошло за руком.

ЦЗ Н С
Београд :     2 2 0 0      6:1
Ужице :        4 3 1 0     10:2
Укупно :      6 5 1 0      16:2
•    Слобода је своје мечеве прошле сезоне као домаћин играла у Лучанима. Само мечеви са Слободом

19. фебруар 1967. године је најзначајнији датум у историји Слободе. Тада је Црвена звезда гостовала у Ужицу по први пут, у 1/16 финала Купа Југославије/Маршала тита и победила тек после продужетака, 2:1. Забележено је да је било присутно 14.000 гледалаца, највише икад у Ужицу. У Београду, на “Маракани” први сусрет је одигран 17. фебруара 1996. године, када смо голом Небојше Крупниковића из једанаестерца, славили 1:0.

Од играча има доста занимљивих који су носили дресове оба клуба. НемањаВидић и Срба Стаменковић су рођени Ужичани и поникли су у школама Слободе, па прешли у школу Црвене Звезде. Никола Максимовић и Филип Касалица су носили Слободу до јесени, сада су весници Звездиног пролећа. Петар Кривокућа, Милан Живадиновић, Милован Ђорић, Мирослав Павловић – Павика, Зоран Његуш, Иван Вукомановић…

Две недеље су као две године, али прошло је и то. Проћи ће све, али само Звезда траје. Сија над нама, осветљава пут, води нас. Брат до брата, песма Звездина до нове победе. Нису нас сломиле ове тешке године, сад нас још има више због тебе!

Црвена звезда – Слобода,  субота 21. април 2012. 18:00х, Јелен Супер Лига 25. коло 2011/2012, стадион : „Маракана“, Београд. Директан пренос Прватв.