ЗАШТО?

Када смо објавили претходни текст о алармантном стању у нашем пливачком клубу, мислили смо да ће се упалити лампица и да се може доћи до неког решења. Ја бих волео када бих вам сада писао о решењу које је донето да би наш пливачки клуб наставио да таласа, али на жалост, није тако. Уместо да најављујемо Балканијаду и митинг у Бања Луци следеће недеље као шансу да наши делфини покажу да је „црвено-бели брод“ поринут и да желе да га позлате, ми најављујемо пропаст клуба. Наиме, председник клуба Дејан Стаматовић и директор Зоран Видаковић су донели решење о смени иконе клуба Александра Шканате, без његовог знања, а решење је донето на УО, на којем није ни присуствовао! Обзиром да је већ један пливач, Марко Јовић, напустио клуб и прешао у „комшијски“, егзодус о којем смо причали се наставља. Остали наши млади пливачи су најавили одлазак из клуба, а прелазни рок траје до следеће недеље. Уколико узмемо у обзир и да је одлучено да од 12. априла до 16. априла, због празника, не буде тренинга, озбиљност ситуације је очигледна. Такође је забрањено Александру Шканати да извршава своје обавезе и тренира своје пливаче. Остаје нам да поставимо два питања – 1) Ко је присуствовао УО? и 2) У чијем интересу се ради?

Они добро упућени указују да је слична ситуација била и 2007. године када је клуб умало угашен, али је трудом Шканате, спасен. У решењу које је уручено Шканати стоји и низ „аргумената“ које се потурају тренеру, а за које притом није знао. Наведено је да је господин Александар Шканата изјавио да жели да ради само са одређеним пливачима, а у ту неистину су сви упућени. Списак пливача за митинг у Бања Луци који је одредио Шканата су Стаматовић и Видаковић променили. Људи који нису струци воде наш пливачки клуб, али изгледа тај пут води само ка њиховом интересу. Одлуку о прекиду радног односа најтрофејнијег и најпознатијег пливачког стручњака, иконе клуба који је власник преко 500 рекорда, који је 37 година у клубу, који је пливао са клубом када је било добро и лоше, спашавао у свакој прилици, стављао име у интерес клуба, чији успеси нису само у пливачком домену, донео је УО ПК на инсистирање тренера Александра Шканате, који није ни знао да је смењен? А обавештење је добио три дана касније! Ускоро ћете бити упознати са решењем у целости, које је управни одбор донео на седници која се одржала 9. априла 2012. године. Иако се не зна ко је и кад присуствовао тој седници. У решењу између осталог стоји период када ће клуб исплатити Александра Шканату, као и да ће дуг од 2.000.000 динара према њему бити исплаћен када се стекну услови! Што значи, ако нећемо, не морамо. Питање је да ли је ико знао за дуг клуба према Шканати? Наравно да није, јер да је желео нешто друго не би био 37 година у клубу.

Разлог за Шканатину смену није истинит, и нема једног, јединог разлога за тако нешто. Александар Шканата није тражио раскид уговора ниједном приликом. Резултати су и више него видљиви. Броје се медаље, Црвена звезда поново плива, има највеће таленте, најбољу пионирску генерацију, генерације за понос. Нека деца су искључиво због њега у клубу, родитељи су презадовољни. Његово име је синоним за успех и резултате. Који је разлог? Спортске и људске природе није. Можда личне?

Поменућемо да дуг према СЦ „ Милан Гале Мушкатировић“ није исплаћен. Наздовољни родитељи су заказали састанак са руководећим људима клуба за уторак, а о том састанку Шканата је сазнао на сајту клуба. Александар Шканата није прихватио услове и заказао је састанак са члановима нашег СД, такође у уторак.

У чијем циљу радимо? Постављамо питање, али не чујемо ништа са друге стране. Сав труд и максимум који су поред незадовољавајућих услова уложени, нове медаље, квалитетан рад и невероватна талентована генерација, најбољи пионири региона и шире пашће у воду због немара, али у воду у којој се не плива. Урош Ђоковић, Лана Величковић о којима смо писали, који су међу најбољим европским талентима а некоме сметају, затим Анђела Величковић, Иван Срданов, Урош Ерцеговић, Лана Вељковић, Димитрије Величковић, Моника Сењи… су на прагу исписница, а ми да изгубимо ослонац.

“Ма колико далеко желиш стићи, неопходан је први завеслај“, куда смо ми стигли? Времена немамо, а нашем пливању је заиста потребна помоћ. У години ОИ пред нашим клубом је енигма, зашто руководећи људи желе супротно од успеха? Уместо да пливамо за успехом, ми се давимо сопственим рукама.

Александар Шканата нема намеру да пусти клуб у водама које нису за пливање и да се преда, иако му је забрањено да води малишане. Уместо њега за тренинге ће бити задужен Живко Паранос, који још није стекао искуство у самосталном вођењу, а у клубу је само шест месеци! И поред тога што су и пливачи и родитељи уз Шканату и његов рад, и поред тога што је он уложио своје име и знање, то није довољно.

Пробудимо се, наша деца су у питању! Спасимо наш спорт! Можда нећемо имати другу прилику. Снови су понекад кошмари, ми смо у једном од њих.