Лични став: Двоструки аршини

Велику буру изазвала је друга утакмица финала КЛС између Партизана и Црвене звезде, која је на крају окончана слављем наших кошаркаша будући да се играчи из супротног табора нису вратили на паркет после прекида због убацивања предмета од стране својих навијача а како се могло чути, исти ти навијачи су захтевали и да се утакмица не одигра тј. да се меч не настави. Све то, након што су две сезоне узастопно извргавали руглу домаће такмичење КЛС, одбијањем да наступе у истом, што ће рећи, да вечити дерби након ауторитативног метлања у АБА лиги није ни смео да се игра у КЛС, ако се држимо пропозиција. Али, пропзиције су ту да се селективно примењују и правила за некога важе а за неког не.

Епилог финала КЛС,искористили су поједини медији препознатљиви по антисрпском деловању, који су након тога добили забрану на нашем форуму, да тријумф кошаркаша Црвене звезде и освајање триплете у потпуности омаловаже и повежу са дејствовањем владајућег режима јер су, ето, закључили да је све то исти рукопис.

Корак даље, отишли су и код објављивања инсајдерских информација поводом наводног повратка Николе Калинића у Црвену звезду и објавили да је за Калинића припремљен уговор на три године вредан 5 милиона. Све ово не може да чуди, посебно ако узмемо у обзир „оптерећеност“ Црвеном звездом екипе окупљене под шапом „Јунајтед медија групе“ и својским упирањем да се Црвена звезда етикетира као некакав државни и режимски пројекат, посебно ако се присетимо случаја Кампацо где су дневници посвећивани плати аргентинског репрезентативца. И све то не би било чудно да је идеја водиља спорт а не блаћење пионира кошарке-Црвене звезде.

Наведена екипа „новинара“ је редовно забринута за стање у држави када Црвена звезда доводи појачања мало већег реномеа али зато релативизује и „случајно“ скреће поглед са цифара из уговора када Партизан сипа и расипа за своје ведете. Ваљда играчи код „опозиционе“ сиротиње и даље долазе из љубави, због остварења давног сна. Тако је Пантер летос одбио Барселону, Ледеј Макаби јер нема веће среће од играња за Жељка. Кад смо код Жељка, и он је у налету фрустрација и лицемерја упитао у Нишу како је то Партизан државни пројекат па је главни финасијер и пријатељ клуба морао да долази на ТВ и објашњава како и колико је дао том истом Жељку да оствари један давни сан, али, ипак, некад ни новац није довољан па епилог буде 1 ( и словима ЈЕДАН) трофеј од 14 могућих за време расипништва Зокија Савића и Жељка Обрадовића у последње три сезоне. Сирота мала опозициона каста.

Новинарски принципи и начела не би никада били доведени у питање, када не би било двоструких аршина и јасне тенденције. Овако ми морамо да сазнајемо  из којекаквих подкаста да је Пантер имао вртоглавицу од цифре која му је од убоге сиротиње била понуђена, а незванична информација је да је добио преко 2 милиона по сезони. Питање је колико су оканирали да понуде Хезоњи и Џејмсу из Монака, будући да су обојица до јуче повезивани са њима.

Да у извештавању ове новинарске екипе нема ни „С“ од спорта, већ да су политичке играрије једини повод у текстовима како би се ваљда свих 20% грађана који навијају за загребачке дођоше привукло опозицији. То се наравно не свиђа свима у Партизану, имајући у виду силно упињање Остоје Мијаиловића да сваке сезоне обавести јавност о никад већем буџету за који је заслужан-зна се ко.

Ако занемаримо буџете и суме које се издвајају за појачања и вратимо се на идеју водиљу да се трофеји и заслуге додељују пред празним трибинама и столицама и покушаја поистовећивања Црвене звезде са режимом, подесетићемо да је на сличан начин 2006. године Партизан дошао на корак од титуле због сукоба на трибинама. Играла се друга утакмица, тада по систему 1-1-1, Партизан је први меч добио, а током другог полувремена је дошло до инцидената између наших навијача са полицијом. Због суровости полиције и узнемирујућих сцена, наши играчи су одбили да се врате на паркет, семафор је одбројавао док су се пулени Душка Вујошевића мирно загревали и након истека 15 минута рока за наставак сусрета, ривал је оберучке прихватио ту и такву победу а реални новинари су брже боље похитали да опљуну по нашем клубу и Делијама. Није било никаквих проблема ни 2010.године када је ,након опште туче у Вршцу, Хемофарм одбио да допутује у Београд на трећу утакмицу финала. Тада је било сасвим нормално да Партизан осваја титуле, на терену или за зеленим столом,  и све супротно од тога је била јерес па је и Града Бранковић, који из неког разлога сада обитава на Звезда Тв, посветио један текст дивљења великом магу без роминга. Тај тренерски маг без роминга и трагикомични политичар у ромингу је данас радо виђен гост на овим тзв.опозиционим медијима који служе за вођење хајке против Црвене звезде. А био је и радо виђен гост  на петогодишњици настанка владајуће странке и имао пуна уста хвале за данашњег финансијера Партизана. То је, ваљда, тако било тада а то што је било више не важи. Сад је друго време, јелте. Никаква паралела се није направила ни поводом редовног уплаћивања средстава, сваке године, ФК Партизан за лиценцу у Европи. Последња уплата „новчане социјалне помоћи“ овом клубу износила је око 3 милиона евра док се деца не снађу а подсетићемо да је 2014.године Црвена звезда избачена из Европе због 800.000 евра. Злобници би рекли да вредност новца није иста сада и тада. Али, чињеница је да је један велики замајац тада сасечен, посебно ако се има у виду да је велика еуфорија владала међу нашим навијачима а трибине бивале пуне из утакмице у утакмицу…

Сходно томе, наша дужност је да указујемо на ове аномалије и провлачења кроз блато нашег клуба од стране оваквих медија као и да помогнемо у разбијању заблуда једне мале групе грађан(ист)а.