Арена премијум 1:
20:10-почетак другог полувремена мајсторице Партизан-Будућност увелико касни.
20:13-из тунела излази Зоран Савић, спортски директор Партизана, видно зајапурен и по говору тела, рекло би се, узбуђен.
20:14-из тунела излазе коначно и судије. Стари знанци, стари другари. Сашо Пукл, Дамир Јавор и Томислав Хордов.
20:15-коначно почиње друго полувреме.
Ваља напоменути да је Будућност на одмор отишла са 6 поена предности и прилично добром игром и да је Партизан у тим тренуцима одисао нервозом услед недостатка решења на поставку игре тренера Жакеља.
И онда почиње…
При резултату 60:55 за Будућност, Пантер шутира тројку и промашује. При шуту евидентно шири десну ногу у страну и њом удара у Ферела. И шта се дешава? Уместо техничке за масно плаћеног капитена Партизана, Ферелу се свира фаул и Пантер добија три слободна бацања. Изнервиран очигледном тенденцијом црне тројке добија и техничку а одмах потом бива и искључен. До тада најбољи играч Будућности са 18 поена. Аутопут пројекту балансера велеиздајничке провенијенције се тиме у потпуности отвара. Навикнути на ветар у леђа од стране црне тројке, скупоцени пројекат искусно то користи и одлази у финале на мегдан нашем клубу.
Е сад, није ово ламент над судбином истог таквог пројекта који је својевремено у налету ДПС лудила волео да чашћава Сретена Радовића (писао о томе црногорски ИН4С) али индикативно је да оно што се видело у преносу на почетку другог полувремена, има и те каквих веза са оним што се дешавало на паркету касније. И није ово први пут. Ваља подсетити шта се дешавало у Вршцу својевремено, када је тадашњи тренер Партизана а сада неуспешни квазиопозициони политичар Вујошевић држао браву на вратима судијске свлачионице, док је унутар ње био тадашњи председник Партизана, а сада председник КСС, Даниловић са судијом Јурасом. После тога је Јурас подносио неке кривичне пријаве које је морао затим и да повлачи али је Марина Јурас волшебно постала судија највишег ранга. Сећамо се и тројке из аута Предрага Дробњака када је потом наш тренер Стеван Караџић недвосмислено изнео тврдње о чувеном гепековању судија.
О части и поштењу Пукла, Јавора, Радовића и Болтаузера се све зна. Мислим, то је видљиво и голим оком кроз њихове тенденциозне одлуке. Посебно је чувен по поштењу Матеј Болтаузер. Неретко шести играч Партизана последњих година, снимљен је како „марише“ скупоцени парфем по аеродромском фришопу, након утакмице у Београду између Партизана и Монака. Такође, према наводима медија помиње се и да је руководство Партизана морало да интервенише и чупа препоштеног Матеја из полиције после парфем авантуре.
Сада се поставља питање због чега су на почетак другог полувремена каснили судије и Савић? Да ли је било неких договора или је пак можда било претњи? Не знамо шта се дешавало али свакоме ко је гледао утакмицу, више је него јасно да је кашњење у узрочно-последичној вези са каснијим дешавањима на паркету. И на прилично недвосмислен начин указује шта нас чека у финалу. Посебно ако узмемо у обзир да руководство комуњарског кукавичјег јајета подметнутог Србима не преза од пребијања судија, не преза од гепековања ко год да је у том тренутку у руководству. Да су нас Јавор, Пукл, Радовић и Болтаузер милион пута директно оштетили како у АБА лиги тако и у ЕЛ, ако знамо да је Болтаузер под истрагом због парфема, ако знамо да је 2022.године, у трећој утакмици финала АБА лиге, када је Партизан био домаћин, утакмица прекинута на 50 секунди пре краја и да је том приликом при изласку судија са терена један од навијача партизана ударио једног од судија и ништа се није десило, ако знамо да су се прошле сезоне Кампацу измишљали фаулови како би се скупоцени пројекат н.картела коначно домогао 1 (једног) трофеја и да се плеј-оф развлачио мимо сваке логике како би се исти тај пројекат залечио од испадања из ТОП 8 и смогао снаге да одигра по коју утакмицу након тога, поставља се питање шта нас чека сада у финалу и какве играрије ако један пројекат мора да чупа неуспешну сезону и ако ће то исто финале судити судије са одређеном историјом?
Од тренутка када је препоштени демагог Желимир дошао на место вође пројекта, више је него јасно да се наш клуб, НАША Црвена звезда, налази пред огромним изазовом и да су све карте картела бачене на Желимиров пројекат. Довољно је рећи да је њихов генерални спонзор Моцарт објавио податак да је Желимиров пројекат имао 8.по величини буџет у ЕЛ а да је наша Звезда имала 14.буџет у тој истој ЕЛ. Ми смо величину нашег буџета „оправдали“ пласманом у ЕЛ али поставља се питање како то да је пројекат н.картела доживео такав дебакл иако је огроман новац навијача Црвене звезде, као пореских обвезника, улупан у то државно чедо?
Вечершња лакрдија је најава оног што нас чека у финалу јер се велике паре морају оправдати бар неким трофејом а то је поље где се тренер свих тренера није баш прославио па је услед још једног губитка трофеја имао и шизофрене испаде током КЗШ након финала Купа у Нишу. Не сумњам да се нити један медиј неће бавити разлозима кашњења почетка другог полувремена иако је више него индикативно, као што се ни један медиј није бавио ни КК Офијем, регистрованим са адресом у Хумској 1 иако подаци из централног регистра обавезног социјалног осигурања указују да су преко тог клуба осигуравани неки тренер и неки играчи али медији наши не воле пикантерије тако да их морамо разумети. Много је лепше водити хајку против Црвене звезде уместо можда поставити питање о претходно наведеном или можда како то Адмирал бет може бити генерални спонзор АБА лиге и спонзор КК Партизан? Зар није то сукоб интереса?
Иако већ две године беже од играња КЛС без икаквих последица, што се негде и очекивало у оваквом дубоко криминализованом систему, Нова С (осведочени гробарски медиј) преноси и да се чедо државе противи игрању у Пиониру. Ни бежање са терена им никад није било страно још од Сплита, и утакмице са Југопластиком, када их је у јуначки бег повео гуру Вујошевић. Неки људи, неке организације никада неће променити свој кредо колико год мењали и пресађивали „перје“.
Све је јасно као дан. На нама је да одбранимо Пионир као у стара добра времена. Судбина нашег клуба је у питању јер зло, не да никад није спавало, него се повампирило и наставило по старом, само њима знаном, путу.
