Novi Zvezdin Brazilac, Evandro Goebel, dao je svoj prvi intervju od kada je obukao crveno-beli dres. Novinaru „Politike„, Aleksandru Miletiću objasnio je kako je stigao u redove našeg kluba, šta očekuje, ali i objasnio šta ga povezuje sa nekadašnjim napadačem našeg kluba Kleom.
Intervju prenosimo u celosti:
Brazilac Evandro Gebel je došao u Crvenu zvezdu s namerom da postane Evandrao (veliki Evandro) a iako je u njoj tek mesec i po vrlo dobro zna koji je put do toga – da se pobedi Partizan i osvoji titula. Za to će mu biti potrebna dobra forma, kakvu je imao 2005. kad je s Atletiko Paranaenzeom igrao u Kupu Libertadores, jer i sam priznaje da posle toga nije bio na tako visokom nivou. Zvezdi treba neko ko ume da „razmišlja s loptom”, a u njoj se nadaju da Evandro može da dokaže da nije slučajno nastupao za mladu selekciju Brazila. Dovoljno je i iskusan i mlad, jer iza njega je osam profesionalnih sezona, svih osam u Brazilu, a ima 24 godine.
– Srećan sam što sam u Crvenoj zvezdi. Došao sam zahvaljujući mom agentu, bivšem golmanu Željku Tadiću i njegovom prijatelju Bobanu Petkoviću, bratu Dejana Petkovića Ramba koji je velika zvezda u Brazilu. Željko je u Srbiji igrao zajedno s Dejanom (niški Radnički – prim. aut), a sada živi u Brazilu. Željko i Boban su mi ispričali mnogo lepih stvari i o Srbiji i o Zvezdi, da su ljudi prijatni, otvoreni, da je hrana dobra. U novembru sam proveo i dva dana s Dejanom u Rio de Žaneiru. Znam da je igrao u Crvenoj zvezdi. Ovaj klub doživljavam kao svoju životnu šansu, jer Zvezda je poznato ime u Evropi i na nju motre mnogi agenti iz Nemačke, Italije, Španije, Engleske… Ali, prvi cilj su mi dobre igre u Zvezdi s kojom sam sklopio ugovor na 3,5 godine – kaže Evandro za „Politiku”.
Prvi dan u Beogradu proveo je s Bobanom Petkovićem koji ga je, kako kaže, „upoznao s gradom, sa centrom, mestima za šoping…”. Već sutradan bio je u „Beogradskoj areni” na finalu Dejvis kupa Srbija – Francuska, pošto je ljubitelj tenisa.
– Trenutno živim u stanu Željka Tadića, ali kad u februaru dođe moja supruga Hoberta, odabraćemo neki stan. Srećna je što će opet doći u Evropu, jer pre no što smo se upoznali, živela je šest meseci u Londonu. Oboje do skora takoreći ništa nismo znali o Srbiji za koju sam čuo gledajući Novaka Đokovića, pošto volim da igram tenis. I stalno, kad bih gledao tenis, mogao sam da čujem Novak Đoković-Srbija, Novak Đoković-Srbija… Znam i da imate odlične i košarkaše i odbojkaše, da neki košarkaši igraju u NBA, ali sad ne bih mogao da navedem neko posebno ime. Što se tiče fudbala, znam da je Jugoslavija dala mnogo velikih igrača. Za mene je najpoznatiji Dejan Petković protiv koga sam igrao mnogo puta. Poslednjih desetak godina on je jedan od najboljih fudbalera u Brazilu. Njegovi golovi su jedinstveni. Recimo, 2009. godine, kad se moj Atletiko Mineiro borio s Flamengom za titulu, Dejan nam je već u 10. minutu dao gol iz kornera i mi smo izgubili šanse a Flamengo je postao prvak (Atletiko – Flamengo 1:3, 8.11.2009, 63.000 gled, Evandro ušao u igru u drugom poluvremenu – prim.aut).
Idol mu je Ronaldinjo Gaučo protiv koga nikada nije igra, a imao je, kako kaže, čast da igra s nekim asovima…
– Igrao sam sa Denilsonom, Edmilsonom, protiv Ronalda, Adrijana, Dejana Petkovića, Aleksa Mineira, Romarija…Najlepši trenuci u karijeri do sada su mi učešće u Kupu Libertadores 2005, kada sam bio i strelac protiv Santosa. Te godine sam bio u dobroj formi.
Prvi kome se javio kad je stigao u Beograd bio je Partizanov fudbaler Kleo, nekadašnji Zvezdin igrač s kojim se sprijateljio dok su pre šest godina bili u Atletiko Paranaenzeu.
– Sa Kleom sam proveo sezonu u Atletiku. Nismo bili konkurencija jer on je centarfor, a ja igram više u sredini. Postali smo prijatelji. Pozvao sam ga čim sam stigao u Beograd. Rekao mi je da je Zvezda veliki klub i dobra šansa da se napreduje. Sigurno ćemo se družiti u Beogradu, dok ne ode iz Partizana. On je posebna, divna osoba. Imam sreću da su u Zvezdi Kadu i Savio od kojih sam naučio neke srpske reči. Znam da kažem hvala, dobro jutro, dajte mi vodu i koka-kolu, dobar dan… Tek sam počeo da učim o srpskim običajima. Sviđa mi se hrana. Volim, recimo, čorbe.
Fudbal je počeo da igra najviše zahvaljujući ocu. Mada smo navikli da čujemo da Brazilci imaju više braća i sestara, on ima jednog brata, ali to i ne čudi toliko kad je u pitanju grad Blumenau, u južnoj brazilskoj državi Santa Katarina, čiji mnogi žitelji imaju nemačko poreklo (grad su osnovali Nemci pre 150 godina). Tako Evandro ima i nemački pasoš.
– Mi smo vrlo mala porodica za brazilske prilike. Imam samo brata Leandra (28) i on ne igra fudbal. Majka živi u Blumenauu, a otkako se razvela s ocem on nije u tom gradu. Kao i svako u Brazilu zavoleo sam fudbal od malih nogu, a povrh toga otac Osmail je bio profesionalni fudbaler. Igrao je u Meksiku i u turskom Gazijentepu dve godine, a prethodno u nekoliko brazilskih klubova.
Nije imao priliku da novog trenera „crveno-belih” Roberta Prosinečkog gleda kao fudbalera, ali je saznao da je bio as.
– Čim sam došao u Beograd gledao sam jedan Zvezdin meč. Boban Petković mi je tada objasnio da je Prosinečki mnogo veliko ime i Zvezde i evropskog fudbala.
Evandro zna kako se ulazi u srca Zvezdinih navijača…
– Željko Tadić mi je prvi ispričao o rivalstvu Zvezde i Partizana. Rekao mi je da je to više od igre, da u gradu vlada pravo ludilo oko derbija i da je to suparništvo veće od bilo kojeg u Brazilu.
Zar veće od Flamengo – Vasko ili Santos – Sao Paolo?
– Da, tako mi je rekao, ali mi je teško to da zamislim. Jedva čekam derbi. Želim da postanem idol Zvezdinih navijača i znam da je to moguće samo ako doprinesem pobedi protiv Partizana.