Moja Crvena Zvezda
Спортско Друштво

Познати честитали рођендан нашoј Звезди

На данашњи дан пре 67 година основано је спортско друштво Црвена звезда и у претходних скоро седам деценијама израсли смо у један од најцењенијих и најтрофејнијих спортских колектива Европе. Радовали смо победама сваког спортисте који је носио наш грб, туговали после неуспеха који су нас чинили јачим и пркоснијим. Наша Звезда је увек била другачија од других, мангупски стил живота прихваћен од авангардне омладине наше земље учинио је да постанемо један од најпрепознатљивијих брендова Србије у Европи и свету. Чак 48.2 процената становништва наше земље узраста од 15. до 77. година навија за Звезду, а међу њима велики број уметника, сликара, глумаца, академика, високих државних функционера, музичара који нам дају за право да себе сврставамо у елитистички клуб. Замолили смо само неке од наших јавних личности да нам у неколико речи опишу своју љубав према Црвеној звезди, да се присете неких тренутака који су им урезани у сећање, и ево шта су нам рекли.

Матија Бећковић, књижевник и академик:

Никад ми неће бити јасно да поред живе Црвене звезде неко може мирне савести да навија за неки други клуб. А сви знамо да има и таквих случајева. Да Звезда не постоји и та појава би била разумљивија… Звезду сам заволео пре него што сам знао шта је то и шта се под тим именом крије. Али ма колико је волео, не би ми никад пало на памет да за њу навијам и да јој јавно изјављујем љубав да ми од свега није важније да будем објективан и одстраним сваку емоцију.“

Љубивоје Ршумовић, песник:

„Ја сам растао уз победничку Црвену звезду. Црвена петокрака је победила у Другом светском рату, Црвена звезда је побеђивала на спортском пољу! Било је сасвим природно да Црвена звезда постане мој навијачки фаворит. То је условило и мој спортски ангажман, најпре као члана управе кошаркашког клуба, па као оснивача и такмичара карате клуба Црвена звезда, па као члана управе Спортског друштва, и најзад као једног од аутора велике монографије Црвене звезде, поводом 40. рођендана, 1985. године, и на крају као писца једне од химни „Све што смо желели, све што смо хтели, то су нам дали црвено-бели!“ Ја сам и данас, као пензионер, црвено-бео и изнутра и споља, несврстани делија који се радује победама и тугује са поразима Црвене звезде, али и у једном и у другом случају поносан што сам био скромни део једне велике европске породице.“

Драган Николић, глумац:

– Звезда је, да тако кажем, моја прва љував! Уосталом, вршњаци смо, ишли смо у основну школу, лежали исте болести, пролазили заједно све те клиначке дане… Прва љубав се не заборавља, а са Звездом сам провео детињство, младост и ево сада проводим и почетак старости. Зато Црвеној звезди желим да честитам 67. рођендан и да јој пожелим дуг и леп живот.

Урош Ђурић, мултимедијални уметник

„Када говоримо о љубави, не умем рационално да одгонетнем зашто ме нешто више привлачи од нечег другог. Могу да проналазим различите разлоге, али ниједан ми не звучи довољно уверљиво. Познајем једну жену која тврди да смо ми ти који бирају своје родитеље и животне ситуације пре рођења. Ако бих применио овај начин мишљења на фудбал, испада да сам се за Црвену Звезду определио много пре зачећа. Када говорим о осећају, он је најближи нечему што се подводи под појам огледања. Некако сам се од малих ногу препознао у духу клуба. Као да то примарно стање припадности нечему, слично породици, или крају из кога потичете, када говоримо о Звезди није никад ни доведено у питање. До тога је дошло природно, у окружењу у којем је најбоља другарица моје тетке ћерка првог Звездиног центарфора Јована Језеркића (и при том станујете у истој улици), растући у крају у којем је ћошкарио син Рудинског, ишавши у школу са Иваном Шекуларац, или би ми наместили за постигнут одличан успех по завршетку другог разреда основне да једем сладолед у „Сунцу“ за истим столом с Карасијем, док сам свако мало током живота налетао на витку фигуру Боре Костића.“

„Имао сам среће да у формативним годинама закачим неколико фантастичних тимова: детињство ми је обележила Миљанова ера, тинејџерство епоха Бранка Станковића, а младићко доба генерација из Барија. Можда ће зазвучати бизарно, али много тога што примењујем у својој уметничкој пракси, научио сам гледајући утакмице – аутентичност, спремност, правовременост, одговорност и слобода изражавања подједнако су важне у обе дисциплине. Црвена Звезда је захваљујући својој игри представљала јединствени дух места, београдског „није битно“ позерског става, који је успешно отелотворио универзални херојски образац – бити већи од сопствене судбине, примењујући у пракси једну од најбољих дефиниција храбрости, као питања стила у ситуацији кад немате никакве шансе. Стога је Црвена Звезда један од свега два тима који су освајали Куп/Лигу шампиона, а да не потичу са западне хемисфере. Звезда је једна од ретких појава с „друге стране“ која се доживљава као интернационални симбол отпора обесправљених, што се види по томе што ју је Били Брег, енглески социјално ангажовани поп трибун, 1991. године уврстио у свој једини топ 10 хит или се по њој (Red Star Belgrade) назове амерички алтернативни кантри трио из Чепел Хила у Северној Каролини. А мени је то довољно.“

Марко Видојковић, писац:

„Мени је Звезда у генима. Љубав према нашем највећем клубу сам наследио од деде и оца и она превазилази сва рационална објашњења. Од почетка осамдесетих идем на стадионе и пратим Звезду, тако да је та љубав у корену мог односа према вољеном клубу.“

Иван Бекјарев, глумац:

„Звездаш сам откако сам свестан! Заволео сам пре свега захваљујући Рајку Митићу, Звездиној првој звезди. Једном случајно, док још нисам умео да препознајем фудбалере, када сам имао свега три године, био сам на једној Звездиној утакмица која је играна по блатњавом терену. И лопта је погодила једног играча у леђа и на његовом дресу се оцртао круг. Пратећи тог играча, сазнао сам да се ради о великом Рајку Митићу. Отац ме је од малих ногу водио на све Звездине фудбалске утакмице, али и на све мечеве кошаркашица и кошаркаша Црвене звезде. Тако да сам гледао све генерације Звездиних фудбалера, кошаркашица и кошаркаша. Члан сам скупштине фудбалског и кошаркашког клуба више од четири деценије, а све играче и велике звезде, којима сам се дивио, имао сам прилику да упознао и да се дружим са њима. У Звезди сам отакако знам за себе. Био сам члан УО и целог спортског друштва, предсеедник и члана разних комисија. И даље навијам за Звезду, упркос томе што некад не иде како прижељкујемо. Али, биће боље. Не мислим да одступам од Звезде, али ни од права на своје мишљење, које се можда некима у Звезди не свиђа. Али, сви у Црвеној звезди знају да иза мене нико стоји и да су моје намере најбоље.“

Мирослав Илић, естрадни уметник:

„Сваки рођендан Црвене звезде представља радост за мене, па и овај 67. Тренутно се налазим у Мрчајевцима, али честитам мом клубу и с нестрпљењем очекујем наставак фудбалског шампионата. Видећемо шта ће бити, али већ видим да има мноштво нових имена, велики број младих играча из Србије. На пролеће је најбитније да имамо добар тим и игру, а екипа не треба сада да буде под притиском што се тиче резултата, који би требало да уследе од идуће сезоне. Звезда је саставни део мог живота. Острајем и даље уз наш највећим клуб. Пратим шта се дешава, навијам, волим и подржавам Звезду. „

Милован Витезовић, писац и сценариста:

„Нисам неки ватрени присталица, али Црвена звезда је водећи клуб на овим просторима, која је била првак Европе и света, а надам се ће то бити и убудуће. Некада давно, ишао сам на утакмице са познатим партизановцем Душком Радовићем и била су то лепа времена…“

Александра Гудељ, водитељка:

„На утакмице Звезде сам ишла још док сам била у мамином стомаку. Касније сам мечеве вољеног клуба посматрала са оцем. Осећам се делом северне трибине, јер сам заједно са осталим навијачима на том месту делила срећу и тугу, некада и током само једног сусрета, као што је био онај против Динама из Тбилисија када сам помишљала у неким тренуцима разочарана и да напустим стадион, а крај утакмице сам дочекала са сузама радосницама. Радујем ме сваки успех црвено-белих, а поред фудбала највише пратим и кошарку и рукомет.“

Милан Калинић, Водитељ и глумац:

„Љубав према Звезди носим из породице. Отац ми је велики Звездаш, као и деда који ме је на дан рођења учланио у Црвену звезду, због чега сам му веома захвалан. Први пут атмосферу Маракане сам осетио као клинац на мечу против Загреба. Победили смо 3:2, али не могу да се сетим које је тогодине било. Касније сам заједно са братом тренирао фудбал у Звезди и имао сам ту привилегију да од тамо неке ’81. Године, па све до 1990. у улози скупљача лопти посматрам велике утакмице и видим све велике светске Звезде са атлетске стазе. То је био сјајан период, читава та деценија, не само Бари и Токио, они су само јагода на врху шлага. Речима не могу описати неколико ситуација у којима сам плакао због Звезде, то је невероватан осећај који производе најјаче емоције. Тренирајући на Маракани већи део детињства сам провео у Звезди, и данас идем на утакмице, кад год могу, али ме на то тера само велика љубав према клубу. Једноставно не уживам у тренутној просечности и искрено се надам да ћемо ускоро успети да направимо барем мали искорак по питању игре и резултата.“

Небојша Глоговац, глумац:

„Моја љубав према Звезди као и све највеће љубави потиче из куће. Док сам живео у Требињу до своје пете године навијао сам за Леотар, али то је било сасвим безазлено. Касније када сам се преселио мој ујак из Невесиња је редовно долазио на мечеве на Маракани и он и мој отац ме испрва нису водили са собом на стадион. Касније када сам им се коначно прикључио у одласцима на Маракану, инфицирао сам се Црвеном звездом. Не могу да кажем да сам превише страствен и агилан, али ишао сам на већину великих утакмица, и још увек чувам карте са антологијских мечева као што су били они против Реала и Милана. Надам се и верујем да ће ово сад подмлађивање екипе донети напредак у клубу и да ћемо ускоро бележити боље резултате. У сваком случају нашем клубу честитам рођендан и желим пуно спортских успеха.“

Бранислав Трифуновић, глумац:

„Када је Звезда у питању године нису од превеликог значаја. Оне нам служе да се сећамо неких битних и важнијих тренутака и да онима који долазе покажу како је некад било и како треба да буде. Зато их не треба бројати јер знам да се Звезда неће угасити.“

Иван Ивановић, водитељ:

„Играли смо против Слободе из Тузле и победили са 9:1, а Боровица је дао пет голова када сам ја са дедом први пут отишао на утакмицу. То је било довољно да заволим Црвену звезду, и да та се та љубав временом само увећава. Сећам се и да сам финале КЕШ-а из Барија гледао са екипом из краја у заједничкој просторији зграде у којој сам живео, а памтим и једног друга, иначе Рома, који је сутрадан, дан након што смо освојили Европу дошао у школу и рекао“Мени у животу ништа нису дали, ни ћале, ни кева, већ само Звезда“.“

„И данас сам редован на Маракани, на трибини где заједно са осталим момцима остављам глас и дланове, или у ложи где се искључим из свега другог и потпуно посветим гледању фудбала. Звездо моја, срећан ти рођендан.“

Повезане вести

11 comments

Čiča мар 5, 2012 at 19:29

За звезду сам почео да навијам још као дечак од 5-6 година.Слушао сам од мог оца приче о Шекију и његовим чаролијама. Шеки је је тада био на врхунцу популарности.Касније када сам био нешто старији видео сам на телевизији изјаву нашег великог глумца Миодрага Петровића Чкаље.Чкаља је на питање да ли навија за Звезду одговорио: Не, ја не навијам за Звезду! Ја Звезду волим!Тада сам схватио да и ја гајим иста осећања као Чкаља.Данас , после скоро пола века још увек волим моју Црвену Звезду истом снагом као када сам био дечак.

Reply
CZovac мар 5, 2012 at 01:12

Citam, pa opet razmisljam svi ti poznati, poceli su da navijaju za Zvezdu, kada je ona bila uspesna, gazila sve redom…plasim se da ce ove susne godine ostaviti trag na sadasnjim klincima! Naravno ne na svim, ali mnogi ce se opredeliti za to navijaju za tim koji je prvi na tabeli, osvaja trofeje!
Deca roditelja koji nisu zvezdas, i ne „vaspitavaju“ dete da vole nas klub nece se vecno privlaciti 91. godinom, i tome da smo mi bili, i JESMO prvaci sveta, nazalost u poslednje vreme malo je rezultata koji ce da kazu da je Crvena zvezda pravi klub za koga treba da navijaju!

Dicimo se da smo imali 40 000 ljudi na Marakani, da, jeste za svaku pohvalu, ali ajmo da na sledecoj bude makar isto toliko (iskreno ja bih bio zadovoljan i sa 30 000, pa i sa 25 000), ali ako je ovoliko ljudi doslo samo zato sto se poklopilo, LEP DAN, BESPLATAN ULAZ; ONDA JE TO SRAMOTA!

Da li fudbaleri u poslednjih 5 godina REZULTATIMA privlace nove navijace, tesko!

Da li kosarkasi privlace nove navijace zadnjih 10 godina, REZULTATIMA, NIKAKO!

Vaterpolisti, da i to od skoro, ali opet je pitanje da li ce uspon da se nastavi ili je ovo samo kratak bljesak nase velike zvezde!

Rukomet je pao veoma nisko, veoma!Ni on nece nove navijace privuci!

Za pohvalu odbojkaski klubovi, (Ž) i (M), obe ekipe su nas navikle na po neki trofej, naructito devojke!

Kosarkasince, bilo je dobrih sezona, ali i velikih padova, mada kao da je to propraceno kod nas u drzavi!

Rukometasice su umele da zablistaju, ali isto i da podbace, opet mala medijska propracenost!

Ostali „mali“ sportovi, tenis, stonitenis,borilacke vestine, plivanje, kluglanje, ima nas, ali i kada osvojimo nema da se prica o tome!

Onaj ko ne prati nas sajt, ili neki drugi sajt posvecen Zvezdi ne moze propisno da se informise o nekom nasem uspehu, ili mozda o sledecoj utakmici neke nase selekcije u ma kom sportu!

Delije, bitke za nas klub nam tek predstoje!
Neka nam je sa srecom!

Reply
Jovan Milosavljevic мар 5, 2012 at 01:58

Ovako mislim da to netreba da nas mnogo brine zato sto ima mnogo oceva koji svoju decu uce da navijaju za zvezdu.A ima i drugih slucajeva.Mene recimo niko nije ucio da navijam za zvezdu.Deda mi je igrao za partizan,cale je voleo fudbal ali se priklanja ni jednoj strani tako da sam ja poceo za zvezdu da navijam kad sam sa tri ili cetiri godine prvi put svesno gledao fudbal i na toj utakmici je zvezda izgubila od grobara mislim da je to bio kup 1993-94 nisam bas siguran,ali se secam da nisam imao pojma o uspesima kluba,i za zvezdu sam poceo da navijam od prve utakmice koje se secam a to je ova.Mislim da ima mnogo ovakvih slucajeva plus 85% ljudi koje znam navija za nas(najbolji drug mi je grobar),a u vreme mog odrastanja nije bilo tako uspesno vreme 90-te podsecam samo 1 titula od 92.Nadam se da nisi upravu i nadam se da ove godine nece uticati na nas broj.

Reply
Jovan Milosavljevic мар 4, 2012 at 19:12

Nisam znao da Glogovac navija za zvezdu i drago mi je sto za nas navija on je uz Srdjana Ziku Todorovica moj omiljeni glumac.Zvezdo srecan rodjendan i da nam opet budes ona stara.

Reply
rille83 мар 5, 2012 at 05:33

Onaj grobar Srdjan T. sto je sa
grobarom Sergejom T. snimio
onu bolestinu od srpskog filma
i oni sto su napravili onu
smejuriju i bruku u
Sarajevu,oni koji setaju sa gej
aktivistima,na njih tj njega
mislis??? E hvala ti boze sto
nisu zvezdasi! A Glogovac je
kralj,odusevio sam se kada sam
njega i Djuricka video na
utakmicama sa Bragom pa
Milanom sa limenkama u
rukama,odvaljeni i pevajuci
ulaze na Marakanu,kraljevi!!!!

Reply
Jovan Milosavljevic мар 5, 2012 at 16:40

Brate to sve stoji ali priznaj da je zika dobar glumac.Ja sam samo rekao da mi je jedan od omiljenih glumaca.To sta on privatno radi me nezanima dobar je u svom poslu i ja to postujem makar bio najgori covek koji postoji.

Reply
Милојко мар 4, 2012 at 19:07

Нисам одавно ништа лепше прочитао од онога што је написао о Звезди Матија Бећковић, вероватно највећи српски песник у двадесетом веку. Поносан сам што је и такав човек са нама…

Reply
CzvBoys мар 4, 2012 at 17:07

Ma elita smo… ZVEZDO LJUBAVI,SREĆAN TI RODJENDAN!

Reply
dexy122 мар 4, 2012 at 15:14

Ali Bane ga sastavi. Svaka cast.

Reply
Sova мар 4, 2012 at 14:37

Nas vole umetnici a komsije mafija.

Na zvezdu dodje 42000 hljudi a oni uzmu trofej za 4000 hiljade na stadionu

Mi smo Zvezda koja zivi zbog ljubavi obicnog naroda a oni Drzavni projekat

Zato bice bolje, sve se vraca!!

Reply
vlada мар 4, 2012 at 13:46

A ona Aleksandra Gudelj je prelepa.:)

Reply

Leave a Comment