Лични став: Суботичка оружана пљачка и (пре)ВАР(а) у режији Фудбалског Савеза Србије!!!

,,Више неће бити пенала ван шеснаест метара…” -рече, не тако давно тренер фудбалера Партизана, Александар Станојевић, човек познат по својој ,,искрености, части и доследности”, о увођењу ВАР технологије на теренима Суперлиге Србије!

Можда неће више бити пенала који се суде ван шеснаест метара, али непостојећих унутар истих, очигледно да хоће!!!
Да ли у том ,,грму лежи зец” и отуда толико позивање на исти као једини гарант регуларности такмичења?!
Да ли се са ВАР-ом легализује највећа крађа у нашем фудбалу још од чувеног ,,Шајберовог кола” и разбојничког отимања већ освојене титуле?!
Да ли имамо школски пример оружане пљачке, само овај пут у режији ,,црно-белог” Фудбалског Савеза Србије?!

Тог 16. фебруара 2003. године одиграла се највећа пљачка дијаманата у новијој историји Европе.
Група предвођена старим лисцем и лоповом са тридесет година дугим стажом, Леонардом Нотарбартолом, опљачкала највећи трезор са дијамантима у белгијском граду Антверпену.
Пљачка која је планирана дуге три године у канцеларији изнајмљеној изнад самог трезора, где је кључни моменат био замена трака за видео надзор тога дана.
Сада иде део који каже:
,,Свака сличност са стварним ликовима и догађајима је случајна.”-Да ли је?

Јер не могу да се отмем утиску колико тренутна ситуација у Фудбалском Савезу Србије и стање на суперлигашким теренима, неодољиво подсећа на пљачку дијаманата у Антверпену.
Не тако давно, 17. априла 2018. Ненад Бјековић је постављен за потпредседника Фудбалског Савеза Србије.
Лисац са дугогодишњим искуством у намештању утакмица, што нам је Бојан Радовановић, бивши истакнути члан управног одбора ФК Партизан и потврдио у исказу датом Тужилаштву за организовани криминал приликом признања да је намештао утакмице.
Додавши да је идеолог и главни егзекутор у читавој нечасној операцији био Ненад Бјековић, међутим иако се за оваква спортска недела одавно зна и иако је све ово подложно озбиљној кривици, медији и држава и дан данас ћуте.
Поставља се питање откуд једна таква персона, која не само да треба доживотно да буде искључена из фудбала, него и да буде кривично процесуирана, после неопозиве оставке Славише Кокезе 22. марта 2021. године,  долази на чело Фудбалског Савеза Србије и како са његовим доласком, просечна екипа Партизана наједном постаје казнена експедиција за све суперлигаше изузев Црвене звезде?!
Можда су замењене траке из Антверпена које показују да је све чисто-регуларно, прекопиране и пренесене у Националну кућу фудбала у Старој Пазови?!
Јер како другачије можемо објаснити досад виђено!

Не тако давно, те магловите новембарске вечери у дуелу против скоро па голобраде екипе Пролетера, ,,Парни ваљак” је остао без погонског горива.
,,Сурова машинерија”, која у оквирима Суперлиге противнике ниже као ,,перле”, ако изузмемо вечитог ривала, нашла се у неочекиваној и за њих крајње изненађујућој ситуацији, јер је млада екипа Пролетера, на челу са голманом Николом Петрићем, одбијала да преда ,,кључеве” од своје мреже.
Међутим тада на сцену ступа главни судија Павле Томић, заједно са колегама из ВАР собе, Јеленом Цветковић и Милошем Симовићем, уз свесрдну помоћ камера телевизије Аренаспорт  и ,,стручног”, изнад свега ,,неутралног” коментатора Радуловића , који је покушао да нам разреши ,,мистерију”, јер веровали или не, нико сем њих није видео једанаестерац који је досуђен за екипу Партизана.
Ни дан данас није јасно зашто није кориштена камера иза гола, која би нам дала најбољи могући угао онога што се десило и што је претходило пеналу, можда би ми и помислили да је нема, да само пар тренутака касније уз помоћ исте нисмо гледали извођење најстрожије казне!
Међутим, космичка правда и голман Петрић ипак су мислили другачије.

Ипак ,,фортуна” је у Суботици била у служби разбојника.
Јер како другачије објаснити сцене које су виђене на градском стадиону у Суботици, до класични епски приказ друмског разбојништва и оружане пљачке, само што се разбојници нису крили, него су нам се дословце смејали у лице.
Милош Вазура, кум Новака Недића, чији отац Владимир га је и препоручио за функцију потпредседника Партизана, искрени љубитељ тешких дрога, лаких жена и скупих цигарета, особа која је аминовала чувени ,,бункер” на стадиону Југословенске Народне Армије на којем су припадници криминалне групе Вељка Беливука починили најмонструозније злочине и лице против којег је не тако давно покренут кривични поступак, нашао се да прича о регуларности такмичења са осмехом пуним цинизма, вођен старом народном ,,Држ’те лопова…”
И то само пар сати након бруталне крађе у режији Фудбалског Савеза Србије, преко ,,извођача радова”, судије Лазара Лукића и ВАР собе у којој је седео наш најбоље рангирани судија, Срђан Јовановић заједно са колегом Урошем Стојковићем!
Пенал о којем бруји фудбалска Србија, пенал са којим нам се починиоци без имало стида и срама смеју у лице и ситуација која неодољиво подсећа на време када ја фудбалским небом Србије ,,ведрио и облачио” Томислав Караџић, истини за вољу само у таквим условима психички неуравнотежени Александар Станојевић може да буде успешан тренер!
Поново је ,,машинерија” која је не тако давно разбијена у вечитом дербију, зарибала, остала без ,,горива” и утисак је био, да се утакмица играла три дана, не би постигли гол.
Међутим горенаведена разбојничка дружина по угледу на ону из Антверпена, само без господских манира, извела је пљачку којој би се и сам Леонардо Нотарбартоло дивио.
У једном обичном дуелу-класичном ремпловању нашли су се млади Јовић и штопер Спартака, Ђурасовић, фудбалер Партизана завршио је на земљи, али се судија Лукић није огласио.
Све док ,,волшебно” није добио ,,позив” који мења све.
Пет минута након дуела који се одиграо у шеснаестерцу домаћина, када је већ било очигледно да гости не могу доћи до гола ни да се утакмица игра три дана, реаговала је ВАР соба, што можда и не би било толико чудно и не би изазвало толико полемике да у њој није седео судија са ФИФА обележјима на грудима, Срђан Јовановић, који је на скоро завршеном дербију добио чак и похвале за свој рад.
Поставља се питање шта је толико велико и ко је у питању, да један судија који је у успону своје каријере, баца мрљу на сав свој минули рад једном оваквом одлуком, тачније сугестијом судији Лукићу?!
Судија Лазар Лукић, који је у првом колу текуће сезоне пао на испиту приликом кориштења ВАР-а, оштетивши екипу Радничког из Ниша на истом овом терену где је овај пут оштетио Спартак, направио је очигледан ,,превид” и постао директан саучесник разбојништва почињеног не само над екипом Спартака него и над целом фудбалском јавношћу Србије, вероватно гледајући снимке из ,,Антверпена”, јер нико сем њих који раде по ,,директивама” није видео контакт за најстрожију казну, што опет каже стара народна: ,,Ако лаже коза, не лаже рог.”

Поставља се питање докле су разбојници спремни да иду, јер смо се уверили да чим ,,машинерија” зариба, проради помоћ пријатеља, Рајковића, Дамјанца, Масларевића…а ако се случајно деси да екипе или играчи противника нису ,,спремни на сарадњу”, увек су ту судије и ВАР који све то легализује.