Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiВажноДруги пишуКлупска дешавањаМлађе категоријеНајновијеФудбал

Стефан Лековић – пројекат иза којег вреди стати

Звездина деца – постао је епитет који се у претходном периоду готово једнако користио како у добром тако и у мање похвалном контексту. Жељни да гледајући вољени клуб уживају у цвату неког новог пупољка из баште у Љутице Богдана звездаши су у периоду иза нас призивали наследнике играча попут Марка Грујића, Луке Јовића, Дејана Јовељића, браће Илић, а први повод за њихово задовољство била је све конкретнија улога Страхиње Ераковића у првом тиму. На игре дефанзивца надовезао се првенац Марка Лазетића у сениорској конкуренцији, док је све критичаре разоружала игра омладинаца у реваншу против Сент Патрикса (2:0) и врло добро издање Стафана Лековића, дефанзивца који се наметнуо као лидер актуелне генерације.

Штопер рођен 2004. године је на мегдану јуниорском шампиону Ирске потврдио да је саткан од материјала који слути на сениорски дрес црвено-белих. Уз дечије болести које ће неминовно да прође на кораку пред којим се налази, Лековић је демонстрирао квалитет који оправдава приче да се његово име већ налази у бележницама скаута бројних европских клубова. Корпулентном грађом млади дефанзивац доминирао је како у свом тако и у гостујућем шеснаестерцу, а водећи погодак након корнера био је само једна од ситуација у којима је показао доминантну игру у скоку.

Утисак сигурности који оставља Лековић уз физичке предиспозиције, често атипично за његову позицију, употпунила је врло добра игра ногом, уз факт да се не либи да понесе лопту и преузме улогу плејмејкера (што не чуди с обзиром на то да је добар део школовања прошао као везни играч). Међутим управо чињеница да га лопта неретко повуче напред биће прва ствар коју ће морати да дозира у наредном периоду. Доминантан против већине ривала, Лековић је у вечитом дербију и сусрету са Сент Патриксом у неколико наврата потезом више и гешкама као последњи играч одбране поклањао противницима прилику да ставе Богдана Маринковића на озбиљне муке, те ће на Марку Неђићу и учитељима младог штопера бити одговоран задатак да истовремено поједноставе игру дефанзивца у одређеним ситуацијама, али и да му не угасе кративност.

Без дилеме, добар део тог посла обавиће само искуство у сениорском фудбалу, а у којој мери је драгоцена минутажа у сениорском фудбалу за голобраде дефанзивце на најбољи начин је осликано управо кроз примере Лековићевих претходника. Страхиња Ераковић, данас равноправни конкурент за место у последњој линији шампиона Србије, после сезоне каљења у Графичару, прилично сурово је бачен у ватру у којој су многи претходници изгорели. Након само две утакмице као стартер, штопер рођен 2001. године добио је прилику да почне вечити дерби, а ни грешка коју је ривал немилице наплатио није га зауставила на путу на којем је радом заслужио награду Дејана Станковића у виду капитенске траке.

Пример старијег дефанзивца очигледно је модел по којем би могао да се трасира и Лековићев пут, а свесно тога руководство Црвене звезде недавно је продужило уговор са младим играчем до 2024. године.

Игром у актуелој сезони штопер је показао зрелост за сениорски фудбал те би већ на полусезони могао да задужи дрес Графичара и под командом Бошка Ђуровског настави играчки развој ка пројектованим висинама.

(извор/фото: mozzartsport.com)

Повезане вести

Leave a Comment