Лични став: Comandante Kalinari!

Синоћна вест из Тел Авива одјекнула је снажно. Кошаркаши Црвене звезде демолирали су вишедеценијски пројекат америчког протектората демонстрирајући на најлепши начин неке од постулата кошарке. Чврста одбрана која као сингерица ради 40.минута, тимска кошарка, правовремене ротације од којих домаћин ни не види кош, утрчавања по чеоној линији, кратки ролови Луке Митровића који након тога својим пасовима реже на фронцле одбрану противника…Неки ће рећи слути на једну од оних сезона…На једну од оних сезона која ће се дуго памтити и препричавати.

Имала јесреће  Црвена звезда прошле сезоне да је Дејан Радоњић био слободан у јеку дебакла који је клуб проживљавао са Сашом Обрадовићем. Лоша селекција, аматерско вођење утакмица дотичног и нимало леп сценарио спречио је Дејан Радоњић и исписао још једном трофејима страницу Звездине историје. Најтрофејнији тренер Звезде летос је добио могућност да састави тим по свом избору и то је искористио да састави тим ратника који дају свој максимум и „гину“ за грб Звезде. Ипак, шлаг на Радоњићевој торти био је повратак- вероватно најбољег евролигашког крила- Николе Калинића.

Син Зорана Калинића, прослављеног југословенског и српског стонотенисера, који је освојио између осталог и две титуле са СТ Црвена звезда, вратио се на место успеха у тренутку када је могао и у Реал Мадрид, на пример. Схватајући сву ефемерност печалбе у тренуцима када држава Србија сипа као у рупу без дна новце седмопласираном тиму прошлогодишње АБА лиге, када тај исти седмопласирани тим АБА лиге добије прилику да понуди огромна новчана средства једном од најтрофејнијих тренера Евролиге а који потом почне да ваби неограниченим буџетом разне топ играче из Евролиге, јасно је било каква нас сезона као кошаркашки клуб чека. Назајажљив као и увек кроз деценије свог постојања, седмопласирани тим АБА лиге је уценио и главу Николе Калинића. Јурили су га емисари седмопласираног тима АБА лиге током квалификација за Олимпијске игре, нудили вероватно новце сличне Пантеру и ЛеДеју али нису рачунали да постоје људи који су по свему другачији од неког Томашевића, Вујанића, Видачића, Луке Богдановића…Нису рачунали да постоје Људи који неће на први звекет долара замахати репићем и пљунути на све оно што су већ урадили.  А Калинић је у Звезди већ много тога урадио. Површни људи памте само оно последње па се тако најчешће о епском полуфиналу из сезоне14/15 углавном говори кроз призму 19 везаних поена Маркуса Вилијамса. Без двојбе врхунско достигнуће нашег Вилија, који је де факто био озбиљан фактор у том дуелу али онај који је вукао и својим погоцима секао главу тада већ помахниталој звери отхрањеној на мржи и злу био је Никола Калинић. Ућуткивао је погоцима гробарски Пионир, заједно са Лазићем потпуно је избацио из ритма Леброновог ортака и уз малу помоћ пријатеља Мајка, креирао тупи поглед гуруа црно белог племена,  који је, ето, да се не заборави, морао на крају да заврши у Румунији. Популарни Калинари имао је пресудну улогу и у финалу Евролиге, када је накрцан прескупим звездама Фенер ипак дошао у ситуацију да зависи од њега. Једноставно, човек има срце шампиона.

И то је доказао још једном повратком у Звезду. Одбијајући много веће новчане понуде, одбијајући претендента на титулу у ЕЛ. Никола Калинић је везивно ткиво у овом саставу Црвене звезде, који чине несумњиво сјајни играчи победничког менталитета. Калинић је то показао против Будућности. Показао је то и синоћ. Било га је свуда, на сваком делу терена а опет је био и најефикаснији играч у редовима наше екипе са 19 поена. Преносио је лопту како се наши плејмејкери не би превише трошили у том сегменту, неколико пута је одлично спуштао центрима лопту на ниски пост и поред тога умео је пар пута да погоди или изнуди фаул у битним тренуцима утакмице. О томе какав је фактор у дефанзиви илузорно је причати иако има паклену конкуренцију, пре свега у Лазаревићу и Лазићу. Класа за себе.

За разлику од многих, Калинић је своје звездашто доказао делом. У тренутку, кад дувају неки чудни ветрови на овим кошаркашким просторима, у тренутку када је Црвена звезда предвођена Небојшом Човићем досадила свима освајањем бројних трофеја, у тренутку кад је најслађе показати ко си, шта си, од чега си и чији си- Калина је показао да његова глава „вреди бар крајцару више“.

Након Игокее у Лакташима, Зведаши ће имати прилику да у среду против Жалгириса поново буду онај ветар у леђа сјајном скупу играча, предвођених Радоњићем и Калинићем, против увек незгодног противника јер мирише на посебну сезону коју не би смели да покваре никакви бочни ветрови и лични интереси јер, ипак, Звезда је изнад свега а Звезди је најбоље када су ту Човић, Радоњић и Калинић. То најбоље знају митомани са црно беле стране брда.