Уколико Вам наслов овог текста делује некако познато, као да сте га већ видели – у праву сте. Пре нешто мање од годину дана, 2. oктобра 2021, Црвена звезда је отворила своју евролигашку сезону на истом месту, против истог противника. Уочи тог сусрета сте на нашем порталу могли да прочитате најаву под насловом ,,Са Бофора наша прича креће“. Годину дана касније, исто место, исти актери и нова најава уз наду да ће наша овосезонска евролигашка прича имати много лепши епилог од оне испричане прошле сезоне.
Фенербахче је, као и Црвена звезда уосталом, у односу на меч игран пре годину дана доживео бројне промене. На место шефа струке стигао је Саша Ђорђевић, бивши селектор репрезентације Србије који је парадоксално на месту тренера Фенербахчеа наследио тренера који је њега заменио на месту селектора, Игора Кокошкова. Са њим је стигла и неколицина нових играча – Бирсен Метечан, Шемус Хазер, Мариал Шајок, Исмет Акпинар, Пиериа Хенри, Девин Букер и Ахиле Полонара.
Напад Фенербахчеа ће и даље предводити један од најбољих стрелаца Евролиге Нандо Де Коло. Француски репрезентативац је током периода од последњих седам сезона, колико је провео у ЕЛ као играч ЦСКА а затим и Ефеса, укупно гледано најбољи стрелац такмичења. Марко Гудурић је након повратка из НБА лиге прошле сезоне пружио неке добре партије и очекује са да са њима настави. Организацију игре и дистрибуцију лопти преузеће на себе Пиерија Хенри, новајлија који је стигао из Басконије у чијем је дресу био други асистент Евролиге са просеком од 7,3 додавања за кош по мечу. Још један новајлија који обећава је Мариал Шајок који је показао изванредну форму током своје прве полусезоне у европској кошарци просечно постизавши 18,9 поена, 6,9 скокова и 4,2 асистенције током 12 утакмица Турске лиге одиграних у дресу Бурсаспора, екипе коју са клупе предводи бивши тренер Црвене звезде Душан Алимпијевић. Још један играч жељан доказивања на вишем нивоу је придошлица из Бахчешехира Исмет Акпинар, који је додуше већ наступао у Евролиги у дресу Албе током сезоне 2014/15. Капитен Мелих Махмутоглу је и даље у екипи и од њега треба очекивати шут за три у серијама када му крене. Још један кључни играч је Дешон Пјер који покрива позиције 3 и 4. Након почетног привикавања на нове околности Пјер је прошле сезоне израстао у једног од битнијих чланова екипе. Као домаће појачање које би требало да има улогу у екипи из Бешикташа је стигао Шемус Хазер коjи је са клубом потписао трогодишњи уговор. Хазер 1.90, 22) долази у Фенербахче након што је прошле сезоне у дресу Бешикташа на 33 утакмице Турске лиге просечно бележио 14,9 поена, 3,8 скокова, 4,1 асистенције и 1,4 украдене лопте. Такође је играо за репрезентацију своје земље у квалификацијама за ФИБА Еуро Баскет 2022. као и на Олимпијском квалификационом турниру у канадској Викторији. Млади турски играчи Екрем Санџакли и Ерги Тирпанци су ту да попуне и ростер и питање је да ли ћемо их гледати у Евролиги.
Што се високих играча Фенербахчеа тиче њих предводи још један евролигашки ветеран Јан Весели. Нова лица су Ахиле Полонара и Девин Букер. Италијански репрезентативац је велика претња на оба краја терена, прошле сезоне је у 21. мечу постигао двоцифрен број, био трећи у лиги по скоковима у одбрани и пети у блокадама. Фенер такође очекује значајан допринос од Девина Боокера, чија ће снага и атлетизам у рекету сигурно донети нов квалитет екипи. Са Данилом Бартелом, Тариком Биберовићем, Ахметом Дувериоглуом и Метечаном Бирсеном Фенербахче има центарску линију (условно речено, пошто играчи са позиције 4 играју углавном ван рекета) која укупно гледано у различитом спектру играча има све што треба – висину, снагу, скок, покретљивост и шут за три поена који доносе Полонара и Бартел који у неким варијантама игре могу бити и заједно на терену.
Црвена звезда и Фенербахче су у оквиру Евролиге одиграли 12 утакмица уз скор 10 – 2 у корист турског тима. Звезда је своје победе забележила на домаћем терену. Прву од њих, забележену 12. јануара 2017. у паклу “Пионира“ резулатом 75:73 сви памтимо по кошу Џенкинса у финишу за победу и блокади Кузмића над Екпе Јудом која је ту победу и донела. Други тријумф десио се 10. октобра 2019. када је тим који је са клупе предводио Милан Томић славио резултатом 68:56. Да ли је време за трећи тријумф? У околностима у којима се црвено – бели налазе то ће бити много тешко. Тренер Дејан Радоњић због повреда на пут у Истанбул није повео Вајта и Лазића, Добрић и Давидовац који су се тек вратили тренинзима путују са екипом да попуне број али како је најављено неће играти док је Маик Цирбес био позитиван на последњем тестирању на Ковид 19 и уколико други тест не покаже другачије ни он неће путовати у Турску ( и биће одсутан неколико недеља). Волтерс и Лазаревић су се током прошле недеље, уочи меча са Сплитом, вратили тренинзима тако да нису на максимуму својих физичких могућности. Победа би у датим околностма била велики подвиг али без обзира на све меч у Истанбулу ће бити добар тест за наш тим.
Пиерија Хенри је вероватно најбољи дефанзивац међу стартним плејмејкерима у Евролиги. Играч који је прошле сезоне био понајбољи ,,крадљивац“ лопти у такмичењу ће својим дефанзивним способностима и играчком физиономијом (висина за позицију коју игра, распон руку) бити велики изазов за наше плејмејкере на обе стране терена. Фенербахче је екипа која је способна да доста преузима па ћемо видети како ће наш позициони напад изгледати против такве одбране. Звезда је током припремног турнира у Минхену имала проблема у дефанзивном скоку па ће центарска линија Фенербахчеа бити добар тест. Скок црвено – белима може бити нарочито проблематичан након изостанака Вајта и (потенцијално) Цирбеса. Недостатак високих играча са собом вуче и промену улоге неких других играча и њихово измештање на позиције на којима могу мало мање да пруже.
Наша прича са Босфора креће. Поново. Исписаће се неке нове странице историје нашег клуба. Надајмо се да ће, када се априла наредне године најновије поглавље о учешћу Црвене звезде у Евролиги приведе крају, епилог бити бољи него претходне сезоне. Кажу да се историја понавља. Али такође кажу и да је историја учитељица живота. Стога нам остаје нада да су неке лекције научене и да ће нам евролигашка сезона која следи донети неке нове успомене које ћемо памтити до краја живота. Да ли је реално сањати плеј оф? Можда и није али да би се она надмашила треба покушати померити границу реалности. А и снови су ту да се понекад и остваре, зар не?
