Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiБлоговиВажноИсторијаКошаркаНајновије

Џи!

Џи је надимак који у ме асоцира на две карактеристичне личности. Прва од њих је фиктивна – поручник Alphonse Michael ‘’Gee’’ Giardello, полицајац афричко – сицилијанског порекла из култне америчке серије ‘’Homocide – Life on the street’’.  Иако базиран на истинитом лику овај филмски карактер кога маестрално тумачи Yaphet Kotto ће увек бити прва асоцијација на надимак Џи. Легенда каже да је свој надимак добио пошто је, стигавши на сцену свог првог убиства, испустио узвик ‘’Geee’’. Уз све симпатије које као поштовалац серије гајим према поручнику Ђиарделу он ипак није разлог због којег читате овај текст. То је онај други Џи, који је свој  надимак је добио на мање драматичан начин, по првом слову свог презимена  (Г се на енглеском језику чита као џи). У питању је такође  карактеристичан и на свој начин особен лик који је уједно и први страни кошаркаш који је дуже од једне сезоне носио дрес Црвене звезде- Џерод Џи Хендерсон.

Амерички комбо бек родом из Луизијане је након четворогодишњег стажа на колеџу из своје родне државе каријеру наставио у Европи, у дресу Паниониоса у који долази лета 2002. Већ током следеће сезоне српска кошаркашка публика је имала прилику да га упозна на овдашњим теренима где је наступао у дресу Хемофарма.

Хендерсон у дресу Хемофарма

Партије у вршачком клубу нису прошле незапажено па се Џи, годину дана касније, сели у Црвену звезду са којом је потписује једногодишњи  уговор. Црвено – бели у сезони 2004/05 регионалну лигу  завршавају у полуфиналу поразом од Партизана 87:85. У плеј офу КЛС тзв. “вечити ривал“ је опет био кобан по наш тим. Ипак, памти се експлозија Џерода Хендерсона у другом мечу полуфинала када је Партизану сасуо 38 поена. Међутим, снага нашег тима те сезоне је била толика да ни таква партија једног нашег играча није била довољна за победу. О томе говори и доживљени пораз у четвртфиналу Купа Радивоја Кораћа од београдског Атласа. Све у свему још једна тужна година без трофеја, тако типична за прву деценију овог века када је наш клуб у питању.

По завршетку сезоне Џи се враћа у Грчку и потписује за Колосос са Родоса али уочи  самог почетка сезоне клуб раскида уговор са њим и он долази у Црвену звезду. Незваничан разлог за превремени одлазак из Грчке је коришћење марихуане, што је нешто са чиме је Џи имао проблема и док је носио дрес Паниониоса. За сезону 2005/06 Црвена звезда је оформила прилично јак тим. Екипу је са клупе предводио Драган Шакота а играчима који су носили игру претходне сезоне (Јеретин, Радивојевић, Хендерсон, Драгојловић…) придружили су се Милан Гуровић, Перо Антић, , Мирослав Раичевић, Лери О’Бенон, Стивен Марковић… па су и очекивања јавности што се резултата тиче порасла. Ипак, титуле у АБА лиги и КЛС су поново изостале али је за утеху освојен Куп Радивоја Кораћа. Након Атласа у четвртфиналу (78:65), у полуфиналу је пао Партизан (92:83, уз 20 убачених поена Џи Хендерсона) а у финалу Хемофарм (80:65).

Џерод Џи Хендерсон у дулеу са Петром Божићем

Завршетком сезоне 2005/06 завршава се и сарадња Црвене звезде и Џерода Хендерсона. Укупно је у црвено – белом дресу одиграо 99 утакмица и постигао 1088 поена. У наставку каријере популарни Џи је наступао за  Хапоел Нахарију (2006/07), Азовмаш (2007/08), Анвил  (2007/09), Будивелник (2009/10), Анталију (2010/11), Ердемир (2011/13) и Мерсин у коме ставља тачку на своју играчку каријеру.

Џи сасвим сигурно није један од најбољих странаца који су нослили дрес КК Црвена звезда. Током година које су уследиле било је бољих играча који су оставили далеко већи такмичарски траг мерен  резултатима и освојеним трофејима. Али Џи је био специфичан лик и сурови непрофесионалац и по томе ће, на неки чудноват начин, бити упамћен. Због уживања марихуане током своје каријере у три наврата је био суспендован (ниједном током периода који је провео у Звезди). У легенде које ће се преносити са колена на колено ушле су приче о томе колико је Џи могао да поједе. Знао је да пред утакмицу у свлачионици смаже неколико пљескавица. Постоји и прича, додуше никада званично потврђена, да се пред једну утакмицу у Мек Доналдсу толико прејео да је повратио у дрес. Ноћни живот му није био стран па су га и београдски клубови тог времена су веома добро упознали. Иако сурови непрофесионалац у сваком аспекту физичке и менталне припреме за меч знао је, када изађе на терен, да на њему пружи све што може за победу. Било је мало играча који су на терену желели победу више од Џија. Због тога су га највероватније и навијачи клубова у којима је играо, упркос свему, поштовали.

Џерод Џи Хендерсон данас живи у свом родном Луисвилу. Посветио се раду са децом и од 2015. године води кошаркашку академију за младе под именoм ’’Check Me If You Can’’.

Џерод Хеднерсон са полазницима своје школе кошарке – photo : Instagram

Путеви Џерода Хендерсона и Црвене звезде ће се тешко икада више укрстити. Остаје сећање на једног “специфичног“ кошаркаша који је у турбулентним временима носио дрес нашег клуба. Да ли је могао више – вероватно јесте. Да ли је могао боље – вероватно јесте. Али уз сву жал што таленат који је имао није паметније искористио треба бити свестан да то онда не би био Џерод Хендерсон кога памтимо. Не би то био наш Џи.

 

 

Повезане вести

Leave a Comment