Лични став: Деведесети минут

„Може да игра све три позиције иза нападача и то са великим успехом“

„Изузетно је технички поткован, снажан у дуел игри, добар у један на један ситуацијама.. биће велико појачање за наш тим“

„Упознат сам са свим његовим квалитетима, одлична партија ме уопште није изненадила“

„Звезда давно није довела тако квалитетног страног играча. Потребан нам је, може да реши на малом простору“

Не, ово нису цитати навијача Црвене звезде прекопирани са разних портала и форума. Ово су речи нашег генералног директора, спортског директора и шефа стручног штаба који описују своје задовољство довођењем Филипа Фалка у, за наше услове веома високом улазном трансферу. Најављен, а и плаћен као велико зимско појачање, многи су мислили да је Црвена звезда коначно довела страног фудбалера спремног да одмах прави превагу на терену.

Иако је доведен у смирај зимског прелазног рока, Фалко је „гурнут у ватру“ већ у првим европским утакмицама и то против славног Милана, у нокаут фази Лиге Европе. За укупно једно цело полувреме у те две утакмице, колико је провео на терену, са неколико потеза је показао Звездашкој јавности да речи челника Црвене звезде нису предалеко од истине. Брзина, техника, пас, шут.. све карактеристике једног офанзивног играча које је сваки навијач прижељкивао – биле су на месту, па чак и ако би се узео само тај мали узорак времена проведеног на терену.

Али…

У наставку пролећног дела сезоне, кола су кренула низбрдо за нашег омаленог Италијана. Почетком марта месеца из клуба је јављено да су оба италијанска интернационалца (Фалћинели и Фалко) позитивни на Корона вирус, те да их обојицу чека пауза. Вођени ранијим искуствима, навијачи су се плашили да ће њихов тим остати без помоћи двојице можда и кључних играча у походу на дуплу круну (поред Иванића и Катаија) барем на период од месец дана. Ипак, из клуба убрзо стижу добре вести и то већ 12. марта: Италијани су негативни на вирус и враћају се редовним тренинзима и утакмицама.

У пракси, то је итекако важило за Дијега, али никако и за Филипа, који прву следећу прилику добија тек последњег дана марта, у четвртфиналу купа Србије против екипе ИМТ-а. То му је уједно био и први меч који је почео као стартер, а поверење је оправдао веома добром игром и постизањем свог првенца у црвено-белом дресу. Да ли због недовољне физичке спреме, превенције, страха од последица вируса или нечег четвртог.. замењен је на паузи између два полувремена. Већ на наредној утакмици, против крушевачког Напретка, на терену је провео дупло мање времена, док је следећи меч преседео на клупи.

Након тог периода, коначно му је пружена шанса у каквом-таквом континуитету. Од наредних пет мечева, своје минуте је прикупљао на четири, али ниједном није уписао свих 90 минута проведених на терену. Највише минута добио је против Рада (75), али ни на једном од преостала три меча није провео више од једног сата у игри. А од та четири споменута меча – био је стрелац чак три пута и једном асистент. И то са позиције десног крила, која му, како и он сам каже, није примарна.

Гол, или намештен гол у просеку на сваком полувремену (или, прецизније, на сваких 50 минута свеукупно), нису убедили стручни штаб Црвене звезде да у завршетку сезоне, када је титула већ одавно била одлучена, пружи већу шансу Филипу Фалку. Напротив, на последња четири сусрета у сезони 2020/2021, Италијан није провео нити један минут у црвено-белом дресу.

То би можда и имало смисла, да је Црвена звезда у тим месецима имала десно крило са озбиљним учинком на терену. Сложићемо се ипак да то није био случај, јер је миљеник Звездине публике, Ел Фарду Бен, био у константном паду форме, и то од марта месеца. Када би се упоредили његов јесењи и пролећни учинак, дошло би се до закључка да у другом делу сезоне није пружио ни петину онога што јесте у периоду јул-децембар. И поред изостанка конкретног учинка, не можемо а не нагласити да је репрезентативац Комора често био потпуно неприметан на терену.

Тренд Фалковог неиграња, или „играња на кашичицу“ настављен је и на летњим припремним утакмицама. Ако је било проблема у адаптацији, у форми (?), у физичкој спреми – због чега није било места за њега и у ковању планова за наредну, односну ову сад сезону? Када су сви очекивали да ће Фалко заменити помало индиспонираног Бена у стартној постави, Дејан Станковић је ипак одлучио да га још задржи на клупи и покуша да га искористи као џокера. Па је тако на генералној проби пред старт сезоне, као и на неславној премијери против Војводине, Фалко у игру улазио тек у завршним фазама сусрета. Иако на обе споменуте утакмице није било доброг резултата за наш тим, за прву европску утакмицу у везном реду готово да ништа није измењено, па је тако и меч са Каиратом Фалко почео на клупи. Упркос негативном резултату у већем делу сусрета (па и на крају), опција увођења, за чување прилично незгодног Италијана – није била на столу нашег стручног штаба. „Џокер“ је извучен у последњем минуту сусрета.

Играо се 90. минут меча у Алматију, када је на терен крочио Филипо Фалко. За 2 минута колико је провео на терену, направио је један одличан продор и упутио први квалитетан центаршут од стране једног играча Звезде, за цео меч. Без спомињања „шта би било кад би било“ и без мешања у посао нашег стручног штаба, поставља се ипак једно круцијално питање: Зашто баш у 90. минуту? Који је циљ увођења фудбалера у последњем минуту сусрета? Да добије једну лопту и проба нешто да промени? Да се купи мало времена и сачува 1:2? Или, пак, да се нешто Италијану стави до знања? Јер, сложићете се, увођење фудбалера како би провео један, или два минута на терену није баш показатељ поштовања, нити исказ поверења у дотичног играча. Шта је у питању – можемо само да нагађамо.

Ако бих лично ја покушао да видим симболику 90. минута, онда је то 90. минут за ову сезону Црвене звезде, иако је она тек почела. Уколико кола наставе са стрмоглавим падом и у наредним утакмицама у јулу и августу, за нас ће утакмица бити завршена. Измене у тиму, игри, односу према неколицини јако битних играча за Црвену звезду (Дегенек, Канга, Николић, Фалко…) ће показати да ли ће се црвено-бели извући из ове резултатске кризе са старта првенства. Иако је, понављамо, оно тек почело, исто тако је и крајње време да се нешто промени ка бољем. Од уласка у групе европских такмичења у многоме ће зависити изглед нашег тима, како ове, тако и наредне сезоне.

Нека победе разум и величина Црвене звезде, над било каквим личним несугласицама и проблемима.