Лични став: Милош Дегенек у епизоди ,,Како сам по други пут постао непожељан”

У време када и највећи европски клубови немају тај луксуз да пред нови циклус мењају штоперски тандем, по свему судећи из речи генералног директора нашег клуба, може се закључити да ће тај преседан да буде баш код нас и ако се зна да исход квалификација у многоме одређује функционисање нашег фудбалског клуба у сезони која је пред нама.
А зашто је то тако, дотаћи ћемо се у наставку текста.

Да се вратимо главном ,,јунаку” наше приче, али и истинском хероју који ме је инспирисао на овај текст, како навијачки, тако и људски.

У интервјуу датом за клупску телевизију, генерални директор нашег клуба, Звездан Терзић, очигледно заслепљен светлима рефлектора, изгубио је ,,орјентацију” и нимало коректно, а ни људски понео се према Милошу Дегенеку, сведоку и јунаку најновијих успеха нашег фудбалског клуба, једном од камена темељаца ове нове, на европском фудбалском небу, васкрсле Црвене звезде, који је дао немерљив допринос и печат истима, речима:

– „Он је много дао Звезди, али ми растемо као клуб и у складу са тим расту захтеви. Играчи који су имали велики удео у претходним успесима су сада на клупи и покушавају да се изборе за место у тиму, али то је нормално, растемо као клуб, по квалитету играча, тима, резултатима, рејтинзима на ранкинг листи и слично“, рекао је Звездан Терзић.

Као навијачу Црвене звезде, али и као човеку, засметало ми је ово ,,прерастање”.
Јер ако погледамо допринос господина Терзића са једне стране, а Милоша Дегенека са друге, не можемо, а да се не запитамо, да ли је Звезда логиком господина Терзића, прерасла и њега самог, о његовим најближим сарадницима господину Мијаиловићу и ,,спортском директору” Митру Мркели да не говоримо, који је специјалиста за ,,довођење играча”, па тако већ четири године Милан Родић нема достојну замену, што нас је конкретно коштало и два испадања из Европе, а оба пута су главни протагонисти били играчи који су морали да глуме левог бека.

Зашто је Звезда  после силних успеха у последње четири године и новца зарађеног од две Лиге Шампиона и две Лиге Европе у којима је догурала до нокаут фазе, уз немале излазне трансфере, принуђена да по други пут ,,тера” Милоша Дегенека, да би ,,преживела до…”, питање је за управу на челу са господином Терзићем.
Да ли је то разлог ,,прерастања”, још је једно директно питање за нашег генералног директора?!

Руку на срце ни ја да сам на месту Милоша Дегенека, не бих прихватио да у 27-ој години одем у Сингапур, јер он који је увек сто одсто спреман и посвећен, још увек може много да пружи на највећој сцени и у јачим лигама од наше, а љубав према клубу је доказао оног момента када је пристао да оде у Арабију, да би клуб зарадио и ,,преживео до…”, од њега доста, а ко је био и шта нам је значио на терену, схватићемо оног момента, када буде држао ,,линију одбране” у неком другом клубу, а тада ћемо да понављамо добро познату крилатицу ,,ех да је сад он ту”, када схватимо шта смо и кога смо изгубили за ,,ситне новце”, а онда ћемо по старом добром обичају да тражимо начин како да га вратимо.

Оно што боде очи и истовремено вређа здрав разум јесте чињеница, да је по речима директора Терзића клуб напрасно ,,прерастао” Милоша Дегенека, док са друге стране, уз сво дужно поштовање према момцима, Вукановића, Гобељића, Панкова, Крстовића, Срнића…, није.
Без деградације икога од њих, Милош Дегенек је класа изнад, уз то је и стандардни репрезентативац земље, која је редован учесник највећих фудбалских смотри.

Ако погледамо конкуренте за позицију, а који су у ,,предности” у односу на Милоша, не можемо а да се не запитамо, који су то параметри по којима су колеге из последње линије бољи и сигурнији од Дегенека, осим што нема понуда за њих?!
Рашу волим и поштујем, ако ништа због она два пенала у Копенхагену, али није он тај ниво који је потребан за другог-трећег штопера у овој-новој Звезди, што су показале бројне утакмице минуле сезоне, да изузмемо двомеч са Миланом.
Раша је темпирана бомба за коју никад не знаш кад ће да експлодира.
Срђану Бабићу се као предност узима ,,лева нога” како наш директор воли да нагласи и стандардна игра у просечној екипи Португалске лиге (четврта екипа по броју примљених голова), али се заборавља како ,,стоји” на великом простору и каква му је антиципација, брзину никад није ни имао.
И онда не могу, а да не констатујем, да џаба нама и Драговић, ако неће знати кога ће пре да чува или противничког нападача или колегу из одбране.
То је као кад на бојно поље изведеш тешку артиљерију, а браниш се Давидовом праћком.

Опет се враћам на антихероја мог писања и не могу а да не питам, да ли господин Терзић заборавља да нити је он Звезда, а још мање онај у којег се куне и који заједно са њим ,,лебди” изнад Маракане, што се није либио и сликовито да нам дочара, него ми, навијачи и да се не чује само његов глас, него и наш, а нас је ипак ,,пар хиљада” више.

И ако не пропушта прилику да преко свог личног ,,портпарола” (Дарјан Недељковић), који се куне у Звезду, а којој је нанео више штете него сва ,,гтр” машинерија заједно и који би за ексклузиву и душу ђаволу продао, износи своје личне жеље и ставове, заборавља једну ствар, коју може да чује после сваког Звездиног меча, а која гласи: 

ИЗНАД СВЕГА ЗВЕЗДА, додао бих и изнад свакога!