Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiНајновијеОбавештењаФудбал

На путу ка дуплој круни

Тријумфом над Радником, црвено-бели се налазе на два корака од историјске, четврте шампионске титуле у низу и настављају свој поход ка дуплој круни, остварењу које клуб и навијачи чекају још од 2007. године.

На том путу, поред већ извесно освојене титуле у шампионату Србије, где су Звезди потребне још две победе у наредних шест кола да би се и математички обезбедио шампионски пехар,  остала су још и два корака у Купу Србије.

Први је Радник из Сурдулице.
Екипа коју је Црвена звезда угостила током протеклог викенда у првенственом дуелу и испратила са два гола у мрежи.
И ако резултат то баш најбоље и не показује, Звезда је била доминантна свих деведесет минута, али само захваљујући расположеним чуварима мреже гостију, посебно младом Ранђеловићу, тим из Сурдулице није потопљен као ,,Мусаши” под налетом плотуна црвено-беле армаде.
И сам стратег гостију, Славољуб Ђорђевић, свестан односа снага на терену, по завршетку меча је нагласио, да је поносан како је његова екипа одиграла, али и свестан да је разлика требала да буде бар 3-4 гола у корист Звезде.

Ипак, Куп је специфично такмичење, где се игра један меч и где условно речено мањи клубови виде своју шансу против фаворита.

Стратег Сурдуличана  је у првенственом дуелу покушао да одмори пар играча, да би у Среду покушао да направи прворазредно изненађење и пласира се у финале Купа Србије и тако настави да пише најблиставије странице фудбалске историје клуба из Сурдулице.

Радник је сезону у Купу Србије кренуо против Кабела у Новом Саду и после нешто више од пола сата игре већ је био отписан из даљег такмичења јер је на семафору стајало 3:0 за домаћина, али већ тада је могао да се примети рукопис садашњег тренера, јер се Радник није предавао, него је до полувремена успео да смањи резултатски заостатак, а до краја и у потпуности преокрене и прође даље победом од 4:3.

У осмини финала Радник је дочекао Чукарички и као у првој рунди већ је на полувремену био отписан, јер су гости головима Бирманчевића и Кајевића имали сигурних 2:0 и све конце држали у својим рукама.
Међутим и тада долази до изражаја менталитет фудбалера Радника, који до краја меча успевају да стигну предност противника и бољим извођењем једанаестераца прођу у следећу рунду такмичења, а апсолутни херој био је голман Иван Костић који је гостима одбранио два пенала и одвео свој тим даље.

У четвртфиналу пресликана ситуација као у претходне две рунде, Радник је већ у првој половини првог дела игре био у заостатку, јер је ТСЦ повео голом Лукића са беле тачке, али су гости из Сурдулице преко свог најбољег играча ове сезоне Милана Макарића, успели да до краја полувремена изједначе и утакмицу одведу у неизвесно друго полувреме, међутим то је испоставиће се био и коначан резултат овога сусрета, па су као и у претходној рунди победника одлучивали једанаестерци, где је поново голман Сурдуличана, Костић, израстао у хероја, одбранивши ударце Томановића и Антонића.

Радник је пласманом у полуфинале Купа остварио највећи успех у историји клуба са југоистока Србије, али је сугурно да ће у Среду у Београду, у новом дуелу против фаворизоване Црвене звезде тражити своју шансу за пласман у финале најмасовнијег фудбалског такмичења у Србији.

Са друге стране Црвена звезда има јасан циљ, а то је дупла круна.
Наш шампион иза себе има фантастичну сезону, што потврђују не само резултати, него и храбра и атрактивна игра клуба са Маракане, како у домаћим оквирима, тако и у Европи.

Ова генерација фудбалера Звезде је на два корака до исписивања нових страница блиставе историје клуба из Љутице Богдана, а то је четири узастопне титуле шампиона држве.
Достигнуће које није пошло за руком ниједној генерацији пре њих и ако је било фантастичних генерација које су стале на корак до тог остварења, као што су генерација предвођена најбољим  српским фудбалером свих времена Драганом Џајићем, која је доминирала југословенским клупским фудбалом у периоду од 1967/68 до 1969/70 када су освојили три узастопне титуле шампиона држве, које су украсили и са два трофеја намењена освајачу Купа у сезонама 1967/68 и 1969/70.
И чувена генерација фудбалера који су исписали најблиставије странице како српског тако и југословенског клупског фудбала уопште, који су поред титула европског и светског шампиона, доминирали и владали теренима широм Југославије од 1989/90 до 1991/92, уз освојен трофеј Купа у сезони 1989/90.

Ова генерација данас је на два корака до остварења тог сна.
Међутим, оно што тишти сваког навијача Црвене звезде то је дупла круна, коју чекају још од 2007. године и ноћи када су Огњен Короман и Душан Ђокић ефектним головима, покорили стадион ,,Југословенске народне армије” и почистили са терена младу и полетну екипу Војводине у којој су тада стасавали Гојко Качар и Душан Тадић.
Од тада до данас, црвено-бели чекају обједињење титула у српском фудбалу.
Рекло би се да никад ближе Звезда није била као у сезони 2018/19, када је после историјских резултата и пласмана у Лигу Шампиона, победе над Ливерпулом те блиставе новембарске ноћи и доминантног освајања титуле шампиона Србије, угостила Партизан у финалу Купа на свом терену.
Међутим, стала је на корак до сна, јер је Бојан Остојић јединим голом на том сусрету покварио апсолутно славље и пехар Купа однео на другу страну Топчидерског брда.

Црвено-бели су ове сезоне поход на трофеј Купа, кренули из своје куће дочекавши екипу Златибор Чајетине у утакмици која је по много чему подсећала на последњи првенствени дуел између Звезде и Радника.
Тренер црвено-белих Дејан Станковић је као и против Радника промешао карте, само што је овај пут дао шансу и појединим играчима са мањом минутажом, али је и поред доминације његовог тима, све до 71 минута на семафору стајало 2:0 за госте, када је Мирко Иванић откључао браву гостију.
До краја су црвено-бели рутински погодили још три пута и прошли у наредну рунду Купа резултатом 4:2.

После тридесет утакмица које су одиграли за полусезону, јесењих почасти у првенству и проласка у 1/16 финала Лиге Европе, црвено-бели су у предвечерје Светог Николе, у заосталом мечу осмине финала Купа Србије, гостовали екипи Рада на Бањици.
Као и у претходној рунди и овај пут је тренер шампиона промешао карте и напао Рад у комбинованом саставу.
Стекао се утисак да је у том дуелу терен био већи противник фудбалерима Звезде, него екипа Рада са друге стране.
Рад је повео врло рано голом Павла Радуновића у 4 минуту, да би недуго затим Срђан Спиридоновић донео поравнање са којим се и отишло на одмор.
На полувремену стратег Звезде убацио је у ватру младог Николу Крстовића, који му је само 15 минута касније вратио голом, на идеалан пас Звездиног детета, Андрије Радуловића и тако испоставиће се и ставио тачку на овај дуел.

У мечу за полуфинале, Звезда је дочекала најпријатније изненађење досадашњег дела Купа Србије, екипу ИМТ-а са Новог Београда, као јединог преосталог прволигаша у такмичењу, који је претходно победио екипе Инђије и Радничког из Ниша и надао се новом блиставом издању, овај пут на нашем највећем стадиону.
За овај сусрет тренер Станковић није много калкулисао, него је извео најјачи расположиви састав који је у том тренутку имао.
И већ после двадесетак минута игре било је решено питање проласка у полуфинале. Црвено-били су са три гола испратили госте, а погађали су редом Дијего Фалчинели, посебно је био ефектан погодак Александра Катаија из слободног ударца и новајлија Филипо Фалко.

Дакле, Звезда је на четири корака до циља, дупле круне коју сви којима је срце црвено-бело са нестрпљењем чекају још од 2007. године.
Ова сезона је по много чему историјска, четврта титула је на дохват руке, јер је Звезди потребно шест бодова у преосталих шест кола.
Граница од 100 бодова би такође требала да буде пробијена, а црвено-бели јуре и рекорд од 100+ датих голова у једној првенственој сезони (тренутно су на коти од 90 постигнутих голова), што би такође био рекорд.
У Европи су такође остварени зацртани циљеви, чак ћу бити слободан да кажем, чак и премашени.
Звезда се у 1/16 финала Лиге Европе пласирала коло пре краја, поставши први клуб из Србије који је остварио двоцифрен број бодова у неком европском такмичењу.
И само мало среће и присебности је недостајало против Милана, да Звездина европска бајка потраје дуже.
Поред тога, црвено-бели су наставили свој фудбалски раст по повратку на фудбалску мапу Европе, где им је реално по свим параметрима и место и сада су напокон, поново међу 50 најбољих тимова Старог континента, уз рекордан коефицијент који им омогућава нешто лакши пут до група европских такмичења него до сад.
И као украс на савршену сезону било би освајање Купа.
Уз сво поштовање према екипи Радника из Сурдулице, али и осталим полуфиналистима, Звезда је та која се пита!
Поготово што ће за Куп дуеле, бити у могућности да противницима супростави најјачи састав, без ограничења правилима ФСС о бонус играчима.

Звездо, време је!!!

Повезане вести

Leave a Comment