Бурзановић: „Сањам тај дан да опет дођем на Маракану“

Био је својевремено најбољи фудбалер у Црној Гори, многи су га упоређивали са Дејаном Савићевићем, дошао је у Звезду, оставио траг, али се каријера Игора Бурзановића није развила онако како су многи, али и он сам мислили.

Заборављеног подгоричког Марадоне сетио се “Информер” за који је некадашњи фудбалер Будућности и Црвене звезде открио шта данас ради. Циљ му је да једног дана буде тренер плаво-белих из Подгорице, а онда црвено-белих из Београда.

– „Радим као тренер у омладинцима Будућности и презадовољан сам. Иде ми боље него што сам очекивао. Имам људе у клубу који верују у мене, препознали су да на том месту могу да помогнем, а имам и одличне сараднике. Прија ми да радим с клинцима и да им преносим искуство које сам стекао као играч. Нисам мислио да ће то бити моја сфера интересовања, али пронашао сам се у овом позиву и мислим да ћу још дуго радити као тренер. Иначе не волим да почињем да радим нешто што не планирам да изгурам до краја. Од бивших тренера научио сам да у овом послу мораш да имаш своју мисао, идеју, али и да постављаш циљеве. Моји циљеви су да прво будем тренер сениорског тима Будућности, па првог тима Црвене звезде и на крају селектор“ – почео је причу Бурзановић.

Звезду не прати. Већ живи са клубом. Цео дан покушава да сазна што више информација о свом бившем клубу. Има свог “инсајдера”.

– „Не да сам у току, него 24 часа дневно пратим све што се дешава са Звездом. Генерално сам увек пратио, а поготово сад кад је мој брат Ненад Милијаш у стручном штабу. Чујемо се редовно, тако да све знам шта се дешава у клубу. Срећан сам због Звездиних резултата и успеха последњих година, као да сам и лично у њима учествовао. Много се тога променило у односу на период кад сам ја био у клубу. Сад је Звезда стабилна, са озбиљним људима у руководству.“

Звезда је била и остала његова велика љубав. Довољно говори да је клубу опростио скоро пола милиона евра.

– „У Звезди сам зарадио 40.000 евра, а одрекао сам се 400.000 евра. Мало људи зна кроз шта сам прошао. Дошао сам у Звезду из Будућности као највећа звезда прелазног рока на Балкану у зиму 2007. године. Мој отац је био звездаш и учио ме од рођења да волим Звезду. Долазак на “Маракану” за мене је био тренутак у којем сам уживао. Потписао сам уговор за 40.000 евра, плату од 500 евра месечно уз плаћен стан и храну у кантини. Био сам најбољи играч Звезде, а један једини динар нисам добио. Онда кад је Марко Мишковић званично дошао у клуб, тад сам на папиру добио 120.000 евра по сезони, али од тих пара ништа нисам видео“ – рекао је Бурзановић и наставио:

– „На почетку сезоне 2008/09. дошао Илија Ивић на место спортског директора. Прво је тражио да идем у Јужну Кореју и пристао сам, али кад је рекао да би то била позајмица онда сам одбио. Зар Звездина десетка да иде на позајмице?! Небитно о којем се играчу ради. На крају сам пристао да у зиму одем у Будућност на позајмицу до краја сезоне. На првој утакмици дам два гола, а Ивић ме зове и прво што ми каже: ”Е, баш то ти је требало.” Поштујем га и данас, као и тад, али рекао сам му: ”Одакле вам слобода да ме зовете?” Иако сам и даље био под уговором са Звездом сматрао сам да није у реду да ми то каже.“

Уследила је повратак са позајмице, а клубу су тада били Владан Лукић, Иван Аџић и Маза Василијевић.

– „После 10 голова на 15 утакмица за Будућност позвао ме Владан Лукић, пошто је у међувремену опет дошло до промена у Звезди. Звао ме на хитан састанак, а код њега у канцеларији још Иван Аџић и Маза Василијевић. Дођем с менаџером Зораном Стојадиновићем, а они ми малтене с врата кажу: “Ти си нови капитен Звезде”. Рекао сам да нема потребе за тим, они су инсистирали, али сам одговорио да ми трака не значи, без обзира што је то једно од највећих почасти које можеш да имаш у фудбалу. Само сам тражио: “Пустите ме да играм, бар шест месеци, лако ћемо за траку.”

Одлазак је уследио тог лета после утакмице квалификација за Лигу Европе против Рудара из Велења.

– „Пижон је преузео екипу, отишли смо у Ивањицу на припреме, а мене од тог момента није било на мапи. Дође на ред прва утакмица у сезони, квалификације за Лигу Европе против Рудар Велења. Ја у том моменту немам појма ни шта је то Велење, а Пижон изводи на терен екипу с четири задња везна. После утакмице приђе ми Павле Нинков и пита ме: “Брате, што те сад нема у тиму, шта је проблем”. Рекао сам да нема проблема и отишао право код Пижона да се поздравимо и рекао му да од тог момента више нисам играч Звезде.“

Отишао је у далеки Јапан на позив Милоша Бајалице.

– „Сутрадан ме звао Милош Бајалица, који је тад већ био члан Нагоје, да ме пита да ли бих играо у Јапану. А ја немам појма ни где је Јапан. Али одмах кажем – хоћу. После тога ме звао Пикси и тако завршим у Нагоји. Од Звезде више ништа нисам тражио, опростио сам им све што су ми дуговали. Потписао сам да ми не дугују ништа да би могли да добију лиенцу за Европу наредне сезоне. Добио сам за две године 40.000 евра, опростио укупно око 400.000 евра, а притом су ме продали за 1,1 милион евра. Не знам има ли играча на којем су боље зарадили?“ – упитао је Бурзановић.

У Звезду каже би се поново вратио, макар био тренер омладинског тима, економ или ватрогасац. Радио би без динара.

– „Ма, опет бих радио без динара. Уживао бих у томе. Да будем помоћни тренер, економ, ма и ватрогасац на стадиону. Мене је отац од малих ногу “тровао” Звездом. Сањам тај дан да опет дођем на Маракану“ – истакао је Бурзановић.

(извор/фото: maxbetsport.rs)
https://www.maxbetsport.rs/burzanovic-iskreno-u-zvezdi-bih-bio-vatrogasac-ako-treba-radio-bih-bez-dinara-oprostio-sam-klubu-400-hiljada-evra-272739/?fbclid=IwAR0k14gL4lYx5e1jpGcnOguvPn3Fr6Ysm4H4PBjWhrCTM-0kW6MO_QJvGyA