Звезда, изгледа, може против Милана, али тешко против себе

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – МИЛАН 2:2 (0:1)

У првој утакмици 1/16 финала Лиге Европе, Црвена звезда је показала тиму, који се бори за титулу шампиона Италије, да му неће бити лако да изађе на крај са српским представником. У прилично изједначеној утакмцици, Милан Павков успео је у последњим секундама да изједначи резултат на 2:2 и тиме да какву-такву шансу нашем тиму да може да прође даље. Поред њега, погодио је и Канга са беле тачке, док је стрелац за Милан био Ернандез. Други гол Италијана, нажалост, било је дело нашег дефанзивца, Панкова.

Састав Црвене звезде био је и очекиван и неочекиван – у односу на то ко је како схватио конференцију за медије од стране Дејана Станковића. У формацији 5-3-2 (барем на папиру, са два офанзивна бека), наши момци напали су италијанског великана. Испред Борјана деловала је тројка Милуновић-Панков-Дегенек, док су им са бековских позиција помагали Родић и Гобељић. Средина терена била је резервисана махом за Кангу и Петровића, док су нападачки трио чинили Иванић, Бен, и најистуренији Фалћинели. Са друге стране, причало се како неће играти Ромањоли, Кастиљехо, Донарума… али све те спекулације пале су у воду 45 минута пре почетка сусрета, када су изашли званични састави. Није било Кјаера, није било Леаоа, Ибрахимовића и Чалханолуа… и то су све измене у односу на најјачи састав Милана. Ван те четворице првотимаца, Милан је изашао са најбољим што је имао.

На прво узбуђење чекали смо неколико минута. Имали смо добар прекид у седмом минуту – искоса, са десне стране. Бен га је извео онако како му често не приличи – на првог дефанзивца Милана – па је надаље тим у „плавкастим“ дресовима развио контру из које је Кастиљехо изашао сам испред Борјана и матирао га. Као што се видело још из новинарске ложе – из чистог офсајда. А изван тога, увод у утакмицу вио је прилично миран: по један шут са обе стране, који није вредан помена.

А недуго потом, у 12. минуту, Звездина одбрана је „још једном капитулирала“, и то не онако како се очекивало (руку на срце није било неке изграђене акције Милана). Борјан је лоше проценио центаршут са десне стране, лопта се одбила тачно на ногу Ернандеза, који је још једном погодио нашу мрежу. Али, и овај пут је гол био поништен јер се један од играча Милана (чини се Манџукић) послужио руко. Два поништена гола гостију за 12 минута није нешто што је радовало широк аудиторијум Звездине публике – морало је боље. А боље у наредних 10-ак минута није било: Раде Крунић је упутио одличан ударац у 19. минуту, са неких 20 метара, који је Борјан крајњим напором укротио.

А запретила је коначно и Звезда, свега минут касније. Из школског контранапада „сам“ испред Донаруме нашао се Иванић. Зашто баш под наводницима, па из простог разлога што је био удаљен којих петнаестак метара од гола, па је његов шут искусно заутавио чувар мреже италијанске репрезентације, ногом. Узвратио је Ребић два минута касније, из сличне ситуације. Борјан није излетео попут колеге, али је шут хрватског интернационалца завршио пар метара преко гола. У оба случаја могли смо констатовати добре прилике.

Двадесет и пети минут се играо, када је још једном запретио наш тим: негде са ивице шеснаестерца је шутирао Иванић, али Донарума… не да.

Играло се прилично резервисано на обе стране, након узбуђења у првих 20 минута. Тада је можда и деловало да ће оба тима бити задовољна са 0:0. Звезда је пребацила тежиште на половину Италијана – безуспешно. Али, исто тако ни контре Милана нису биле нарочито опасне. Као да погодак ниједном тиму није био циљ. То, ипак и није баш толико дуго трајало.

Најбољи појединац Милана у првом полувремену (па можда и целој утакмици) био је, свакако, Кастиљехо. Играо се 42. минут сусрета када је Ребић на десној страни пронашао управо њега. Он је дриблао Родића, упутио центаршут по земљи у срце шенсаестерца, а тамо је истрчао Борјан. Миланових играча око лопте није било. У некој паници, или као мера (нереалне) предострожности, инервенисаo je Панков, баш испред Борјана… али је лопта завршила у мрежи за 0:1. После два поништена гола, релативно добре игре нашег тима, напослетку смо ипак доживели да сами себи дајемо гол. И тај гол је био једини у првом полувремену.

После релативно лоших петнаест минута, Црвена звезда је итекако показала шта зна тиму који се бори за титулу првака Италије. Не можемо баш рећи да смо контролисали меч, али далеко од тога да је исто чинио Милан. Нажалост, једна несмотрена реакција одбране коштала нас је резултатског дефицита.

На паузи, Пиоли је појачао тим Леаом, који је ушао уместо Ребића.

У 48. минуту, сјајно је контранапад повукао Иванић. Дриблао је и вукао лопту све до шеснаестерца Милана, када је упосли Бена на десној страни. Није био одлучан нападач са Коморских острва, није одмах шутирао, покушао је дриблингом себи бољу позицију да обезбеди, али у томе није био успешан. На крају је поново Донарума победио.

Звезда је наставила са притиском на старту другог дела. И тада, у 51. минуту Иванић још једном ставља на муке одбрану гостију: најпре добрим дриблингом и контролом лопте, па онда и дубинском у срце шеснаестерца. А тамо је капитен Ромањоли играо руком, што је потврдила и ВАР соба. Канга је наместио лопту на белу тачку и матирао Донаруму, који је био „на лопти“. Јак и прецизан шут је упутила наша „осмица“, па то није ни могло да се брани.

Додао је тај гол црвено-белима додатни мотив, трудили су се наши играчи, плели мрежу око гола росо-нера. Звезда је одлична била у другом полувремену. Али…

Та петнаестоминутна доминација јесте донела изједначење, посед лопте, али ништа преко тога, јер је Милан у 61. минуту поново дошао у вођство. Нажалост, вероватно и трагичар овог меча, Радован Панков, оборио је офанзивног бека Милана, Теа Ернандеза у казненом простору, а након треће консултације са ВАР собом – спаса Звезди није било. Управо је Ернандез ставио лопту на белу тачку и погодио за 1:2. Можемо спекулисати о томе да ли је бек Милана прво кренуо да пада, па је онда уследио контакт… али то, у том тренутку није било битно.

А после тог гола, покушао је Деки да тргне наше момке, увео је Фалка на терен, али било каквог конкретног учинка ни изблиза није било. Баш као и 2006. Милан је затворио све рупе према свом голу. Нападали јесмо, али стихијски, без акција које би пробили бедем Италијана. Са друге стране, па можемо рећи да су гости били презадовољни вођством од 2:1 у гостима.

У потпуни суноврат, упали смо на почетку 77. минута, када је Родић зарадио други жути, односно, црвени картон. У истом минуту, Ернандеза је заменио Дало.

Као последу шансу да нешто промени у односу снага на терену, Станковић у 80. минуту уводи Павкова, Санога и Бакајока, уместо, можда и понајбољег Иванића, то јест, Фалћинелија и Петровића.

Ни у тих десетак минута ништа се битно није променило – прилика вредних помена није било. Ни са једне, ни са друге стране. Али, не заборавимо надокнадно време:

Деведесетдруги минут се играо, када је након комбинације Гајић-Фалко лопта била упућена ка Павкову. Закаснио је наш центарфор делић секунде, међутим ипак довољно да лопта заврши у корнеру, у последњим тренуцима сусрета. Фалко је извео корнер на прву стативу, где је највиши у скоку био Павков, и фантастичним ударцем лобовао Донаруму на другој стативи за 2:2.

Да се не лажемо – Црвена звезда резултатски гледано нема добру стартну позицију пред реванш у Милану. Ипак, однос снага на терену (барем у Београду) јасно је ставио до знања да наш шампион није толико далеко од италијанског великана, како се испрва мислило. Два гола смо дали, али исто толико смо малтене дали и сами себи. Да није било тих великих тренутака непажње, друга би се песма певала, Миланези су само једну крштену прилику ван тога у Београду створили. Овако, остаје макар трачак наде да можемо направити чудо у другом највећем граду Италије. Верујемо да можемо.

Београд – Стадион Рајко Митић. Судија: Анастасиос Сидиропулос. Помоћници: Полихронис Костарес и Лазарос Димитриадис (сви Грчка). Жути картони: Милуновић, Родић (Црвена звезда), Ромањоли, Донарума, Манџукић (Милан) Црвени картони: Родић (Црвена звезда) Стрелци: 0:1 (Панков, аутогол, 42. минут); 1:1 Канга (пенал, 52. минут); 1:2 Ернандез (пенал, 61. минут); 2:2 Павков (93. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић (од 74. Гајић), Милуновић, Панков, Дегенек, Родић, Петровић (од 80. Саного), Канга, Иванић (од 80. Бакајоко), Бен (од 61. Фалко), Фалћинели (од 80. Павков). Тренер: Дејан Станковић

Милан: Донарума, Ернандез (од 77. Далот), Ромањоли, Томори, Калулу, Крунић, Бенасер (од 39. Тонали), Меите, Кастилехо, Ребић (од 46. Леао), Манџукић (од 82. Чалханолу). Тренер: Стефано Пиоли