Од свих прекодринских група, двије су заслужиле највећу пажњу и на самом северу Маракане имале су своје посебно мјесто. То су биле групе Делије Книн и Делије Сарајево.
Била ми је, а и сада је, огромна част што сам припадао и припадам групи Делије Сарајево. Групи уз коју сам одрастао, провео своје дјетињство. Групу у којој су били и остали моји пријатељи. Нажалост, неки од њих више нису међу нама, али нису и неће бити никада заборављени. А неки су ту, неки расути по беломе свету, али гдје год да су, прави и искрени чланови групе Делије Сарајево остали су пријатељи, привржени једни другима, остали су ЉУДИ.
Одлучио сам се да напишем овај текст (да ли ће бити краћи или дужи, не знам ни сам, зависи од инспирације) јер моји пријатељи, који су чинили и чине ову групу, то заслужују. Заслужују да им се мјесто нађе на порталу који сам отворио као навијач Црвене звезде и поносни члан те групе Делије Сарајево. Заслужују јер су за Звезду дали толико тога, толико да се измјерити не може.
Малоприје када сам видио једну објаву ФК Црвена звезда о утакмицама са Миланом из 1988. године, сјећања су ми почела навирати, а око заискрило сузом радосницом јер сам се сјетио свих оних путовања, лудовања, радовања, туговања, навијања и свега осталог што је пратило онај навијачки живот. Сјећам се када смо долазили на жељезничку станицу, окупљали се, неки су бјежали од родитеља да их не врате кући, улазили у воз за Београд и лудовали до пред саму зору, а онда исто то наставили по Београду, пред Мараканом и око ње.
Све су то били дани који ће заувијек остати урезани у срцима нас који смо живи, било да смо данас активни или не (мада од ове короне не можеш бити активан све и да хоћеш). Знам да ћу неке ненамјерно изоставити јер се можда нећу сјетити свакога (зато ко год чита текст нека се јави у коментару и нека дода кога сам заборавио), али желим да посветим овај текст и сјећања на неке прошле, лијепе дане – Цилету, Томи, Ћели, Бранету, Шљоки, Симани, млађем и старијем Жести, Вуку, Кинезу, Аци, Армину, Шкоби, Добрици, Чочету, Шинику, Бимбалу, Гери, Љубиши, Дарету, Даци, Срлету, Бобару, Велибору, Мехи, Браци, Цаји, Пиљи, Михајлу, Свети, Натку, Цвији, Славену…и да, пошто нађох мајицу сада знам да нећу заборавити ни остале. Живи ми и здрави били, гдје год да сте.
Нек живи Звезда и нека живе Делије Сарајево!
(извор/фото: czbg.net)
https://www.czbg.net/2021/02/16/jedna-davna-neispricana-prica-delije-sarajevo/
