У освит финалног меча Купа Радивоја Кораћа који ће Црвена звезда одиграти вечерас прави је тренутак да се подсетимо сезоне која се такође (једним делом) играла у тешким епидемиолошким условима. Једна од најузбудљивијих завршница у историји кошаркашких првенстава Југославије десила се у сезони 1971/72. а један од актера је била наша Црвена звезда. Ово је прича о томе…
Уочи старта првенства као главни фаворити издвојили су се Југопластика (владајући шампион) и Црвена звезда. Улогу фаворита из сенке носили су Локомотива (данашња Цибона) и Олимпија. Љубљанчани су веома брзо испали из трке док се Цибона држала добро до средине сезоне али је онда и она заређала са поразима. Иако је било тимова који су могли сваког да изненаде, попут Борца из Чачка или новобеоградског Радничког, било је јасно да ће тимови који су и пре почетка првенства словили за фаворите одлучивати о титули. Важно је напоменути да у то време још увек није постојао плеј оф ( који је уведен од сезоне 1981/82) тако да је сваки кикс екипу која се бори за врх могао скупо да кошта.
Први сусрет Црвене звезде и Југопластике догодио се у 4. колу. У хали Спортова на Новом Београду црвено – бели су славили 98:86 али се поред резултата памти и туча која се десила на 4 минута пре краја. Наиме, након једног дуела Ратко Тврдић удара Дуција Симоновића чиме иницира општу тучу на терену. Епилог свега је било искључење Тврдића и Симоновића.
Једна од упечатљивих утакмица сезоне 1971/72 је гостовање Задру у “Јазинама“. Меч познат као ‘‘утакмица под свећама“ десио се у 8 колу. Играче Црвене звезде је по изласку на терен дочекала “чудна“ сценографија, светла у дворани су била погашена а терен је обасјавала светлост хиљада свећа које су у рукама држали навијачи Задра на трибинама. Уобичајена порција увреда и свеће које су летеле на терен током целог меча (парадоксално на једну од њих се оклизнуо и изврнуо зглоб у тренутку кад је био у контри до тада најбољи играч Задра Јосип Ђерђа) ипак нису спречиле кошаркаше у црвено – белом да славе, иако минималну, веома битну победу резултатом 61:60. Након завршетка меча уследио је и стампедо публике са трибина на терен тако да је нашу екипу, поред полиције, морала да обезбеђује и војска која је позвана у помоћ. Своју спортску и људску величину у тим тешким тренуцима показали су набољи играчи Задра Крешимир Ћосић и Јосип Ђерђа који су остали уз експедицију црвено – белих све до тренутка када је она напустила град.
У следећем колу Звезда је у Београду савладала Локомотиву и са скором 7:2 изједначила се са њом на врху табеле. Победоносна серија наставила се до средине јануара и гостовања у Чачку. Екипа Борца је предвођена Радмилом Мишовићем те сезоне нарочито добро играла против великих тимова. У колу у ком је Звезда играла “под свећама“ у Задру савладали су Југопластику, наш тим су добили резултатом 89:86 а већ у следећем колу је под њиховим налетом пала и Локомотива.
За 15. коло био је планиран сусрет Црвене звезде и Југопластике у Сплиту. Планирано је да кошаркаши Црвене звезде на гостовање отпутују авионом дан пре утакмице међутим лет је због неповољних временских услова отказан. Стога се црвено – бела експедиција на дан меча пут Сплита запутили возом али је он, услед удеса на прузи и прекида саобраћаја, на одредиште стигао након 21 сата путавања, на сат времена пре почетка меча. Да ствар буде гора на место сусрета нису стигле ни судије и делегат из тако да је меч на крају одложен.
Након 19. кола у којем су се наши кошаркаши реванширали Задранима за “гостопримство“ славивши резултатом 105:85 уследили су догађаји који су наслову овог текста дали драматичан призвук. Наиме, по званичним изворима, прве сумње на опаку болест великих богиња (вариола вера) јавиле су се 14. марта након прегледа оболелих који су се јавили болницама у Призрену и Ђаковици. Претпоставља се да је зараза почела када је тридесетпетогодишњи Имбрахим Хоти из једног села код Ораховца на Косову донео вирус из Јужног Ирака. Болест се убрзо проширила на друге градове у земљи (Нови Пазар, Чачак, Београд…). Преко средстава јавног информисања се 25. марта становништву саопштило присуство опасног вируса у земљи иако је, према неким изворима, вирус идентификован већ 15 марта. Сви масовни догађаји, укључујући и спортска такмичења, су отказани и уследила је свеобухватна акција која је спречила катастрофу која је врло лако могла уследити. Кренула је масовна вакцинација у којој је 18 милиона људи вакцинисано и ревакцинисано против великих богиња. Већ 21. априла Светска здравствена организација одала је признање југословенским лекарима и саопштила да је епидемија на издисају да би 23. маја Савезни завод за здравствену заштиту СФРЈ објавио крај епидемије великих богиња. О догађајима из пролеђа 1972. десетак година касније познати режисер Горан Марковић је снимио филм. Иако рађен по истинитим догађајима филм је у једној каснијој анкети сврстан у 100 најбољих хорор филмова свих времена што само говори о томе какве потресне сцене су виђене у њему. О самом филму његов аутор је једном приликом изјавио:
“ Ово је најтежи филм који сам снимио. Планирали смо снимање у једној болници, па су нам то отказали и морали смо да пронађемо другу клинику. Недавно сам био на једној операцији и када сам легао у операциону салу схватио сам да је ту управо снимана сцена из мог филма. Дан пред снимање, човек који је требало да глуми управника болнице је одустао, па сам замолио мог оца Радета Марковића да одигра ту улогу. Филм сам носио на предавања у Њујорку, а Американци су у њему видели само причу о епидемији. Објашњавао сам да је то прича о болесном друштву“.
Након свега епидемија је однела 40 живота што на 184 оболела пацијента што даје смртност од 21,7%. Катастрофа је срећом (и правовременом реакцијом) спречена.
Што се кошаркашког првенства тиче оно је настављено 15. априла иако је проглашена епидемија и даље званично била на снази. Одигран је претходно отказани меч Југопластике и Црвене звезде у коме су Сплићани славили након продужетка резултатом 93:92. Последње коло играно је 23. априла. Звезда и Југопластика су биле поравнати по броју бодова, а пошто кош разлика по правилима тог времена није играла никакву улогу у изгледу је била мајсторица на неутралном терену. Звезда је у последњем колу савладала Партизан резултатом 80:78 док је Југопластика гостовала у Карловцу и савладала домаћи Жељезничар.
Пошто до договора клубова о месту одиграваља мајсторице није дошло (Црвена звезда је предлагала Сарајево а Југопластика Љубљану) жребом је одлучено да место коначног обрачуна буде главни град Словеније.
Да црвено – бели имају достојну подршку са трибана побринуо се тадашњи капитен Црвене звезде Владимир Цветковић. Караван аутобуса у организацији “Кварнер експреса”, предузећа у коме је тада радио дипломирани економиста Владимир Цветковић, превозио је навијаче Црвене звезде до Љубљане. Сама утакмица је имала драматичан ток. Југопластика је током првог полувремена диктирала темпо и на полувремену водила 39-35. У другом делу игре Звезда је заиграла боље и увела меч у неизвесну завршницу. Уследила је резултатска клацкалица у којој је Мока Славнић на пола минута пре краја регуларног дела изједначио на 67-67 што је остао коначни резултат и ушло се у продужетак. Звезда је када је било најбитније одиграла најбоље, понајвише захваљујући Зорану Лазаревићу који је својих 12 поена на овој утакмици постигао у завршници регуларног дела меча и у продужетку. На крају тријумф играча Братислава Ђорђевића резултатом 75:70 и 12. по реду титула за великана са Малог Калемегдана.
Састав Црвене звезде у шампионској сезони 1971/72: Горан Ракочевић, Зоран Лазаревић, Иван Сарјановић, Божидар Пешић, Владимир Цветковић, Живота Богосављевић, Драган Капичић, Љубодраг Симоновић, Драгиша Вучинић, Зоран Латифић, Тихомир Павловић, Зоран Славнић, Ристо Кубура, Љупче Жугић и Богосав Стефановић. Тренер: Братислав Ðордевић
39. година касније једна нова генерација кошаркаша у црвено – белом је у прилици да се бори за трофеј. Услови те 1972, као и ове 2021, нису уобичајени. Десеткована вирусом Ковид 19, физички потрошена услед кратке ротације и каснијег термина свог полуфиналног меча, екипа Црвене звезде вечерас излази на дуел свом противнику. Закључак се сам намеће и он је идеално сажет у цитату култне филмске реплике нашег великог глумца Небојше Глоговца:
“Знаш како се постаје шампион? Изађеш на терен кад је најтеже и победиш“!
