Хајдин: „Знате шта? Трећа срећа!“

Када је у јануару 2018. године Стефан Хајдин дошао у Црвену звезду из Спартака, у трансферу вредном 200.000 евра, очекивало се да ће једног дана да замени Милана Родића крај леве аут линије. То се ипак није догодило, са „Маракане“ одлази пре Родића. У четвртак се и званично опростио од нашег најтрофејнијег клуба.

Хајдин ће са истеком 2020. године постати слободан играч. Истиче му уговор са црвено-белима, а тренер Дејан Станковић не рачуна на њега и сарадња неће бити продужена. Када је 26-годишњем дефанзивцу постало јасно да неће играти против Рада у Купу Србије, објавио је емотивну поруку.

– „Био сам клинац, девет година, када ме је мама водила на пробу у Звезду. Тома Милићевић је држао пробне тренинге испод севера Маракане на шљаци. Није нас много прошло ту “пробу”. Човек је жива легенда, природна селекција, дођи и покажи се, није било комбинација. Био сам међу првима у генерацији ’94. Лепо детињство. После пет година бивам избачен заједно са Урошем Ђурђевићем, зато што смо играли мали фудбал. Окупили нас родитељи после две године прекида популарне Мини макси лиге, да то обележимо. Одлазиш ка паркингу где те чека ћале (као после сваког тренинга) и плачеш, ридаш, а он ме пита шта је било? Можемо код директора по исписницу. Ћале што ниси гурнуо неку лову? Па ниси, и нећеш никад, јер си људина. Одлучили смо да идемо заобилазним путем, како поштени људи раде. Одеш заобилазним путем и после опет завршиш у Црвеној звезди.
Мислиш биће боље, враћаш се да испуниш сан који ти је неко одузео 2008. године. Ја тамо, кад оно међутим… Нисам успео. Дошло је време да се други пут растанемо, могло је бити лепше, али зашто мени? Ја сам скроман, тако сам васпитан, другима је било лепше и могу да сведочим о томе. Срећан сам због њих, али стварно. Доћи ће и на мене ред. Пред спавање ми буде жао што одлазим, али искључиво зато што сам упознао толико саиграча са којима сам делио свлачионицу. То другарство, толико различитих глава, разних карактера, а увек спремних на шалу, на дружење… Стекао сам и пријатеље, а то је можда и најбитније од свега, јер све ће проћи, а то другарство неће. Захвалио бих се и свим тренерима, како главним тако и помоћним, јер сви су они били битни. Да није било њих ја не бих одлазио овако психички јак, по други пут из Звезде. Захвалио бих се свим запосленима, нечујним, тихим војницима који служе Црвеној звезди, који чине да све буде под конац. Медицински блок који је увек ту да нас насмеје, а и припреми и опорави. Захвалио бих се управи који се труди да нас задржи у Европи, и успева им већ четири године. Корак по корак. За крај, хвала навијачима! Такво лудило којем сам присуствовао нигде нећу срести – прославе титуле, изненађења, подршке на сваком кораку. Два пута нисам успео, тај клинац са 14 година и ја сада. Међутим, знате шта? Трећа срећа!

Хајдин је за први тим Звезде одиграо само 10 утакмица. Седам у Супер лиги и три у Купу Србије. Ниједном није играо на међународној сцени. Остаће забележено да је уписао и четири асистенције, две против Динама из Врања (на две различите утакмице) и по једну против Спартака и Младости из Лучана. Није ниједном дао гол.

Можда је могао да добије већу прилику да се докаже у тиму, поготово у периоду када је Родић био повређен, па су се на тој позицији принудно смењивали Марко Гобељић, Милан Гајић, Милош Дегенек и Страхиња Ераковић. Зашто није, најбоље зна стручни штаб црвено-белих. Како било, Хајдин ће морати да потражи срећу у неком другом клубу.

(извор: maxbetsport.rs)
https://www.maxbetsport.rs/emotivan-oprostaj-od-zvezde-izbacili-su-me-2008-sada-opet-nisam-uspeo-ali-vraticu-se-treca-sreca-253005/?fbclid=IwAR0ZIIMFbQ5pDouwppfUhYwBvTZ4xooPJs300xPukSYjbeLvXMW16i6bOLA