Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Важно Други пишу Најновије Фудбал

Станковић: „Волим да преузимам одговорност“

Прво место у Суперлиги, две велике победе у Лиги Европе, ефикасна и за гледање врло занимљива Звезда. Сасвим довољно разлога да тренер српског шампиона буде гост редакције „Mozzart sporta“.

Много тога је у играчкој каријери Дејана Станковића било типично, посебно типично за момка који је у најранијој доби препознат као платина Црвене звезде. Школовање на Маракани, велики успеси, антологијски голови, брдо трофеја у Лацију, Интеру, учешће на три Мундијала… Али све у његовој тренерској каријери прети да буде баш атипично.

Постоје бројни видео и фото материјали о томе како тренери Црвене звезде добијају седе власи како се сезона развија и ближи крају. Код актуелног шефа стручног штаба шампиона Србије све је супротно. Иако је од почетка јула у пуној брзини, суочен с густим распоредом и великим циљевима, опасним начином живљења у Црвеној звезди, током посете редакцији „Mozzart sporta“ деловао је као да је тек склопио сунцобран после летовања на Сардинији. Пуцао је од позитивне енергије, причао о фудбалу и еволуцији његовог тима као о животу, радовао се наширокој причи о индивидуалним и колективним успесима. И једну мисао није избацивао из главе: да увек у животу, самим и тим послу којим се бави, воли да покреће ствари позитивним начином размишљања.

Вероватно му је тај тренерски аксиом помогао да има више него добро пролазно време уочи завршног циклуса јесење полусезоне. Могло је да буде боље, узимајући у обзир пораз од Омоније, али Црвена звезда је и даље жива на сва три фронта. И почела је да добија обрисе свега оно што Дејан Станковић жели да види.

Ако поштујемо Станковићев постулат о позитиви, апострофираћемо да Црвена звезда, поред тога што просечно даје три гола по мечу, има посед лопте од 62 посто, шутира у просеку 19 пута ка голу ривала. И побеђује у Европи, што је Дејана Станковића лишило озбиљног притиска. Говорио је и о томе, али и процесу стварања игре, Мирку Иванићу, Гелору Канги, Катаију, младим снагама и вишњицама на шлагу његове тренерске торте – мечевима против Либереца и Гента. Радио је убедљиво и усхићено, али и опрезно, свестан да је далеко од циљева.

– „Када сам последњи пут давао интервју за Mozzart sport (крај јула, прим. аут.) били смо свесни великих циљева који су пред нама. Улазак у групну фазу неког европског такмичења и добар резултат у првенству. Резултатски, и гледано из сваког другог угла, Црвена звезда је показала највише у Србији. Мене највише задовољава што из дана у дан напредујемо што се тиче игре. Изгледамо све боље на терену. Остаје жал због Омоније, испали смо несрећно на пенале. Имали смо коректног ривала да уђемо у групну фазу, али смо на крају остварили циљ. Можемо да будемо задовољни како све то до сада изгледа.“

Као што на свету не постоје две исте жене, тако ћете тешко видети двојицу тренера индентичних схватања. Ушушкан због лепе предности у првенству коју му је прошле зиме оставио у аманет Владан Милојевић, Станковић није желео само да следи испробани рецепт успеха претходника. Желео је нешто своје.

– „С Владом је Црвена звезда направила историјске успехе. Он је вратио Звезду у Европу, напунио Маракану. Стварно имам огромно поштовање према његовом раду и резултатима. И он то зна. Једноставно, његов потез да оде на плус 11 донео ми је малу мирноћу. Колико је то у Звезди уопште могуће. Почели смо да мењамо менталитет, стил, физиономију играча и игре, ако могу да будем директан. Доста смо променили. Убацили смо много младих, квалитетних играча. Много мораш да радиш с момцима да их убедиш да све то може да функционише. Али мораш да будеш физички спреман, ментално јак. Може да се деси кикс, али увек мораш да идеш даље. Ја сам срећан што имам озбиљну групу момака и играча.“

Имао је бивши ас Интера и Лација подбачај у дербију у купу, тешку рану од Омоније, али је успео да се преко Арарата домогне Лиге Европе. Довољно да збаци велики притисак с леђа, мада је Лига шампиона и даље сан.

– „Лига Европе је право место за Звезду. Где може да се такмичи и покаже колико је квалитетна. То се видело у Немачкој, затим против Либереца и Гента. На папиру смо против Белгијанаца били благи фаворити, али то је тим који је прошле сезоне играо елиминациону фазу Лиге Европе, испали су од Роме после две утакмице, и то је баш било густо. Они су у сваком сегменту надиграли Рому. Против нас је почело шест или седам играча из те прошлогодишње екипе. Много је то опасан тим. Брз тим, бржи од нас, али ћемо у Белгији исто покушати да им узмемо тај главни квалитет.“

Није ту застао Станковић када је говорио о европским достигнућима, реалним и нералним циљевима.

– „Лига шампиона је елитно такмичење. Гледајући историју, име и презиме, Црвеној звезди то такмичење припада. Звезда је имала искуство из прошле године, у једној јакој групи. Ништа се ниси питао. Не зато што ниси желео, него ти ривали нису дозволили. Супериорност је била евидентна. Мени је жао и даље што нисмо играли две утакмице против Омоније, да смо их довели овде, пред 50.000 људи, имали бисмо правог 12. играча… Фудбал је чудна игра, можда опет не бисмо прошли, али бисмо имали велике шансе да их избацимо. И донели бисмо клубу више новца, чак и евентуалним испадањем од Олимпијакоса. Мада је тешко рећи шта би било с Грцима. Показали смо да и када смо у подређеном положају, као у Немачкој, можемо да будемо тактички добри и врло интелигентни. Против Хофенхајма се утакмица дуго клацкала. Превагнуло је на њихову страну због малих детаља. Јесте фаул, није фаул, лоша маркација унутар 16 метара, мали пад концентрације… Али били смо компетентни и играли смо фудбал.“

Није скидао Станковић осмех са лица, шеретски се шалио и на констатацију новинарске екипе Моззарт Спорта да Црвена звезда игра лепо и лепршаво, али понекад превише ризично.

– „Добро, сагласан сам да је мало ризичније јер нападамо са много играча. Када спремамо сваку утакмицу, много времена посвећујемо игри иза лопте. Ако желиш да будеш офанзиван и нападаш са много играча, сигурно је да остављаш доста простора иза леђа. Мени је битна офанзива и конструкција игре, како бих притиснуо ривала с више играча, али исто толико ми је битна и игра иза лопте. У неким тренуцима то прави разлику. Ако противничку екипу стално стављаш под притисак, пре или касније попуштају. Јесте то мало ризично, али гледамо да смањимо тај ризик, радимо на томе…“

Најбољу сатисфакцију му представљају коментари које добија од пријатеља и навијача да су искрено уживали у Звездиним мечевима. Због тога не може да прежали празне трибине Маракане.

– „Ево, последња утакмица у купу против Златибора… Волим да кажем како од дрвета нисмо видели шуму. То је повремено био атомски фудбал. Имали смо 34 шута, 17 у оквир гола. Индекс нам је био 5,6 (на специјализованим фудбалским платфорама) што значи да је требало да дамо шест голова. То је атомски фудбал. Нисмо одустајали ни после 2:0 за њих. Мислим да напредујемо из недеље у недељу. Из циклуса у циклус. То ме радује. Као и кад ми пријатељи кажу да су стварно уживали. Да је имало много тога лепог да се види. И онда ми тек буде криво што није било публике, осећам се као да ми је неко одузео нешто. Ту моћ Маракане. Још мени као Звездином детету то тешко пада, посебно јер смо сви почели да се навикавамо на празне трибине, а то није добро, то није фудбал…“

Још одзвања петарда у мрежи Либереца, прича се о утакмици са Гентом. Зна то наш саговорник, али је одбијао да сву славу преузме на себе.

– „Обично кажем да разлику на терену не прави квалитетан играч, него човек. Када је стани-пани, на видело изађе карактер. Ту бих поменуо мој стручни штаб. То су врхунски професионалци, људи који знају посао. Раде га много добро, зависимо једни од других. Без њих не би функционисало како треба. Ту је и наш медицински тим, јер имамо паклен ритам. Осам утакмица у месец дана. Треба све то лечити, спремити, опоравити. Звезда увек тражи максимум, нема штедења и лаганих утакмица.“

Претходна Станковићева реченица била је сјајан шлагворт на тему стручног штаба. Није млади стручњак узео неког прекаљеног ментора, саставио је тим од старих знанаца из Италије, као и људи у које има велико поверење.

– „Ја сам окупио озбиљан тим. Федерико Панонћини је кондициони тренер из Италије, знам га из Интера, још док сам ја играо. Касније смо радили и у Удинама, има озбиљно искуство. Аналитичар Вићенцо Сасо је завршио школу у Коверћану, био је први у класи. Знам га такође из периода када смо били у Интеру, радио је са Страмаћонијем, после смо исто били у Удинама. Ту су Небојша Милошевић и Милојевић, они су тренери са искуством. Нисам узео ментора јер желим брзо да напредујем и учим. И желим да одлуке доносим ја. Не зато што ми се може, већ зато што с тиме растеш. И најбрже растеш на грешкама ако си спреман да их прихватиш и исправиш. Увек можеш да погрешиш, али ја волим да преузимам одговорност. Иако знам да нисам свемоћан. Мада у Звезди нема много простора и маневра за грешке. То ме држи будним, стално сам на опрезу. И тај адреналин ме држи. То је страх и позитивна трема. Ја волим да учим. Немам проблем да саслушам, чујем савет. Немам ментора, али један клуб као што је Црвена звезда кад стане уз вас, када вам верује као мени, онда то много значи. Показује се да су свим снагама стали иза мене. То показују и прелазни рокови, имамо заједничке идеје што се тиче будућности.“

Врата лепше будућности отворили су мечеви у Европи. Прво је требало проћи Арарат, у мечу где није било права на грешку.

– „Није звучно име, али игра се једна утакмица. То је необјашњив притисак, посебно када си сто одсто фаворит. Увек може нешто да се деси. После гола који смо примили направила се конфузија, нисам могао да добацим до играча. То је тај притисак. Нисмо имали среће да играмо два меча. Све би било лакше…“

Неће то јавно рећи, али и Либерец и оних 5:1 су представљали озбиљну прекретницу за Станковића. Део сумњичавих коментара је одмах нестао.

– „Либерец је дошао у правом тренутку, да изађе све оно што смо радили и спремали у претходном периоду. Да добијемо потврду рада и жртвовања момака. Они су на сваком тренингу давали максимум. То је била награда.“

А онда је дошао и Гент и нова победа од 2:1, као кулминација доброг периода.

– „На домаћим утакмицама произведемо око 60 одсто енергије у односу на европске мечеве. Толико ти је довољно за Суперлигу. Ту разлику од 40 одсто не можеш тренингом да надокнадиш јер немогуће је да стално тренираш на максимуму. Утакмица је највећи потрошач и произвођач енергије. Рачунајући све параметре, не можемо да пребацимо 65 одсто енергије, што значи да постоји још много простора за напредак у европским мечевима. Када бисмо имали 20 утакмица „на нож“ у сезони, онда бисмо се приближили ономе што радимо у Европи. И када је реч о спринту, кочењу, старту, претрчаним километрима, максималном спринту. Не правим се ја паметан, али када ривала сабијемо на његову половину, онда нема великог простора, нема транзиције. Немаш где да истрчиш. Треба нам више јаких утакмица.“

Тријумф против белгијског представника у Лиги Европе је велика Станковићева инспирација.

– „Против Гента, то је та утакмица што ти треба. Такви мечеви нам недостају. Из транзиције у транзицију. Стално си у максимали. Јесмо се на крају мало скупили, утакмица се преломила на нашу страну. Вратило нам се за пожртвовање и оно што смо показали у првих 25 минута. На Маракани не можеш да чекаш у ниском блоку. Хтео сам да играм фудбал против Гента. Имали смо много шанси. Свесни смо ми били да су они баш брзи, јаки, да имају озбиљан посед и конструкцију напада. Али смо желели да се такмичимо, нисам хтео да се вратим назад и паркирам аутобус. Могли смо у првом полувремену да примимо два гола, али смо могли да им дамо за 20 минута три комада. Мало смо у наставку променили, стали смо у зону. Грешили смо, нисмо кажњени, али те грешке нећемо више понављати. То могу да обећам. Кроз грешке се расте.“

Ефикасни мечеви су Звездина константа под тренерском палицом Дејана Станковића. Млади тренер се случајно дотакао броја постигнутих голова.

– „Верујем да можемо да играмо добро, направимо резултат и форсирамо младе. Они се одлично понашају у свлачионици. Слушају старије, као ја када сам имао 16 или 17 година. Имамо много јак просек. Знам, рећи ће неко да је то до квалитета лиге, али је тако било и пре годину дана и пре пет или десет. Нисам ја направио ову лигу. Увек може да дође до кикса јер у овом тренутку има много ротација. Ми смо их скупо платили. Против Златибора нам је ривал шутнуо два пута у оквир. Погађао је без грешке, као Леброн Џејмс.“

Када једног дана буде одлазио из Црвене звезде, писаће се да је Дејан Станковић био кум на новом фудбалском рађању Мирка Иванића. Од изгубљене душе, успео је да направи најпродуктивнијег играча српског шампиона.

– „Верујем у таленат и рад, да је то добитна комбинација. Када сам дошао, сви су кренули од нуле, али мора да буде ту и личног процеса. С Гајом (Милан Гајић, прим. аут.), Рашом (Радован Панков, прим. аут.), Мићом (Мирко Иванић, прим. аут.), са Звездином децом… Морао сам да их ставим у позицију да дају оно најбоље што могу. Ако играч не осети поверење – или да се ти њиме не бавиш – остаће тамо где је. Неће напредовати. Са сваким од њих имам одличан однос. Нисмо другари, можда у неким тренуцима, али стварно се поштује хијерархија.“

Питали смо вас за Иванића?

– „Мени је драго због Миће јер је озбиљан играч и таленат. То се видело од првих дана. Нисам желео да судим по ономе што је било, него од дана када сам ја дошао. Моје је било само да му нађем место где се он осећа комотно… Када из њега извучеш максимум, Мића прави озбиљну разлику. Замерам му само што стално треба да има „killer instict“. Одрадиш посао, завршиш акцију, дај гол, пробуши мрежу, дај голману кроз уши. Мораш да имаш тај инстинкт и наградиш себе за све што си урадио. Кад изађеш пред гол, шутни је, поцепај мрежу, награди себе… Мића може да ми покрије две или три озбиљне позиције, са њим добијам равнотежу у игри. Он жели да се жртвује за тим… Пар екселанс момак.“

С Иванићем у кошу је Милан Гајић, почео је да наговештава потенцијал с Новог Зеланда.

– „Гаја је потврдио што је светски првак, Гобеља је напредовао, исто Дегенек и Милун. Другачије смо поставили концепцију игре. Дошли су до изражаја њихови квалитети, јесу и мане. Пробали смо да одблокирамо све њихове квалитете, да их ставимо у својство игре.“

Нема код Станковића недодирљивих, али јасно је да Милан Родић на левом беку нема озбиљну конкуренцију. Морао је Станковић током јесени да импровизује, и опет ће морати.

– „Рода је фајтер, озбиљан даса. Он не зна да се штеди на утакмици. Чак сам му рекао да мора мало да се поштеди. Он увек улази сто одсто, пред њим су увек озбиљни захтеви. Тражим од њега да се појављује офанзивно. Кад он није ту, онда мало пошаљемо горе Гобељу или Гају, некад ставимо Дегенека. Не бих дизао фрку и правио драму. Сагласан сам да би нам био потребан један леви бек како би се Рода одморио. Ми смо се већ адаптирали и снаћи ћемо се до децембра.“

Има великог бољитка у игри, отуда ће зимски прелазни рок бити посебно важан. Можда и помоћи Станковићу да имплементира још неке идеје.

– „Радимо на томе. Ова новонастала ситуација диктира много тога. На глобалном нивоу, што се тиче фудбала, изгубљено је дванаест милијарди долара. Домино ефектом сви осећају последице тога. Мада онај ко је могао да потроши сто милиона, моћи ће то и сад. Али неко ко је могао 10 или 15… Као да је највише погођен тај средњи сталеж. Видећемо шта ће бити на зиму, хоће ли се отворити стадиони… Нама диктирају и излазни трансфери хоће ли се узети неки динар. Раде добро у нашем клубу када је у питању тај сегмент.“

Тренери не воле да говоре о појединцима, али видело се по Станковићевим реакцијама да је расположен да побегне од флоскула. Хвалио је цео тим, говорио о Иванићу, али и томе како је реаговао на долазак Канге. Сви су знали шта може репрезентативац Габона, али пратиле су га приче о непоправљивом карактеру.

– „Не бавим се рекла-казала причама. Тим који сам преузео, хоћу да се лично уверим у то што имам. И ко је какав човек, и какав је играч. Приче око Канге ме нису додиривале. Ја му до доласка нисам давао захтеве и предочио му како желимо да играмо. Немам никакав проблем с њим. Дошао је, желео је одмах да игра. Он много зна фудбала, прави играч, на нама је да му пронађемо позицију. Да му дамо праве задатке како би направио баланс у екипи. Нећу да му дајем задатке које не може да испуни. То је позитива, тако сам научен да размишљам и хоћу тако да размишљам. Ми волимо овде да крећемо из негативе, то није добро.“

Морао је у исти кош да стави Катаија.

– „Исто је тако прича о Салету Катаију. Чуо сам приче да је Сале онакав и овакав, од тога нисам видео један одсто. Напротив, видим сјајног играча и озбиљног лидера у свлачионици. Страшан фудбалер.“

Посебна тема је Дијего Фалћинели. Делује да је Црвена звезда убола премију, иако бројке члана Болоње нису уливале поверење. Далеко од тога.

– „Знам о каквом се играчу ради. Знам с ким је радио у Болоњи, гледали смо га. Шпицеви су чудна раса, потребно је пар голова, па да све крене како треба. Веровао сам да Дијего може у Звезди да кликне. Сад остаје жал што није дошао раније, само мало раније. И онда је против Омоније ушао и пристао је да шутира пенал. Могао је сам себе да заштити, да каже како је дошао пре два дана, али није, ставио је интерес екипе у коју је тек стигао испред свог. Показао је да хоће, да има карактер и оно друго, да се сада не изражавам. Њега сви обожавају у свлачионици. Зато што је прави даса, ради за тим од првог до 90. минута. И на тренинзима је исто такав. Он ради на себи и пре тренинга, и после. Све сам то знао о Дијегу, зато је дошао.“

Имате одличан однос?

– „Ма мало сам љут на њега, а-ха-ха… Против Златибора је морао да постигне два или три гола. Имао је перфектне центаршутеве. Показао је да има сјајну равнотежу у скоку. Али кад си показао то онда поново дај гол на сличан начин. Да не говорим шта све ради за екипу. Да преда лопту, сачува, задржи, иде напред. Он сам ради почетну фазу дефанзиве… То је италијанска култура шпицева. Не маше рукама из гужве, него иницира кретањима пасове. Стално тражи лопту. Радимо на томе да још више искористимо кретање, једном сам му рекао да је права штета што нисмо играли заједно. Да га неколико пута само спојим. Сад сви прате његове голове, али неко је требало да стане иза њега, и да му верује. Верујем да ће клуб урадити све најбоље за Црвену звезду око његовог уговора.“

Дејан Станковић данас и Дејан Станковић пре нешто мање од 12 месеци, кад је стигао као тренер у Звезду. Колика је разлика?

– „То говоре резултати. Знам шта не знам, и где треба да се побољшам. Мислим да је свима евидентна и моја мања еуфорија на клупи. Дошао сам у Звезду да поједем свет јер сам велики звездаш, дете овог клуба. Знаш шта је то за мене! Будим се срећан, захвалим свима што сам Звездин тренер. И тако сваког јутра. Наравно, правио сам грешке, клуб је ту да стане иза табе, да те подржи, што ја осећам. Говориће о мени резултати, еволуција игре, изградња играча. Желим да оставим печат, волео бих да остане нешто иза мене. Хоћу да будем препознатљив и када је реч о поседу лопте, и шутевима на гол, офанзивној игри…“

Тешко је не приметити колико је Звезда опасна из прекида. Делује да се озбиљно ради на њиховом увежбавању.

– „Радимо их сви заједно из стручног штаба. Падају нам на памет неке нове идеје. Сваки секунд хоћу да искористим за рад док сам у Звезди.“

Станковић је посебно поносан на једну чињеницу.

– „Имали смо бољку када сам дошао у клуб. Поведе се и онда се стане, изгуби се систем. Мене то не занима. То није Црвена звезда. Мораш да имаш исти однос увек, не смеш никада да стајеш. Мене не занима да ли је 2:0 или 4:0. Много смо радили на томе, и лично и колективно. Напредујемо.“

Они који прате Звезду и Серију А тврде да се тренер црвено-белих угледа на игру Сасуола…

– „Не, не… Гледали смо две-три ствари које су ми се свиделе код њих. Али не могу то код нас у првенству. Треба ти неко ко ће да дође на нашу половину, па да видимо. Не можеш да копираш неког, просто не можеш.“

Пред њим су тек тешки изазови, али Станковић неке ствари не заборавља.

– „Ево, ја ћу сам да отворим тему како смо изгубили куп. Нисмо испоштовали један посто оног што смо се договорили. Такав је посао, намести се таква утакмица. То сви знамо од играча, до мог стручног штаба. То нам је била огромна школа, и нећу да се правдам. Питао сам се зашто смо изгубили на начин који није за Црвену звезду. То није моја Црвена звезда, то нисмо били ми. Од те утакмице смо почели да напредујемо. Може да се погреши, изгуби лопта, али немој да се сакријеш иза обавезе.“

Сан о европском пролећу сада је надохват руке.

– „Наш циљ је да презимимо у Европи, то не причам сад, после две победе, причао сам и летос – да желимо да играмо на пролеће у Лиги Европе. Хајде да видимо да нас ова ситуација не поремети. Знам да неће бити Санога у Белгији у четвртак, али опет, не идем из негативе. ОК, ту ми је Његош. Имам поверења у њега. Не гледам то као да он мора да игра, већ као на озбиљну опцију. Ја размишљам као да имам 20 стартера, и тако се они понашају. Имају такав однос. Очекујем сличан Гент као у Београду. И знам да смо сада још више подигли лествицу. Ако смо прескочили 2,50 метара, сад се очекује да скочимо 2,51. То је Звезда“, закључио је Дејан Станковић опширан интервју за „Mozzart sport“.

(извор/фото: mozzartsport.com)
https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/dejan-stankovic-u-poseti-mozzart-sportu-vazne-utakmice-resava-covek-a-ne-igrac/371255

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
1 Comment
најновијим
најстаријим највише гласова
Inline Feedbacks
View all comments
Avatar

DOBRO JE STO VOLIS DA PREUZIMAS ODGOVORNOST,ALI AKO PRODAS MALOG RADULOVICA NECE DA VALJA,VEC SE UVELIKO PISE KAKO TI MALOG GURAS U MILANO,I JOS ZA SICU 2 MILIONA,KAZEM NECE DA VALJA,BUDI SIGURAN I TI I TERZIC DA CEMO DOCI NA STADION DA PROTESTUJEMO,NECE NAS SPRECITI NI KORONA NIKO,DOSTA NAM JE PRODAJE NASE DECE ZA SICU,RADULOVICU SINE NEMOJ ICI,TI STO TE TERAJU IZ ZVEZDE GLEDAJU SAMO DA ZARADE NA TEBI,GLEDAJ SLUCAJE JOVELJICA,JOVICA,RADONJICA,TERZICA,ONI SU ZLO SRPSKOG FUDBALA I STO SRBIJA GUBI OD SKOTSKE,ZATO STO DECU TERATE IZ SRBIJE,SRAMOTA I BRUKA,POD HITNO ISPOD 24 GOD NIKO NEMOZE IZ SRBIJE,A DOVODE NEKE KENIJCE,NIGERIJCE I… Опширније »

1
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x