Безидејна Звезда ће морати да се задовољи плејофом за Лигу Европе

ОМОНИЈА – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА  1:1 (1:1); након пенала 4:2

Фудбалери Црвене звезде ове године неће учествовати у групној фази Лиге шампиона. Шампион Кипра био је бољи у трећем колу квалификација након извођења пенала, па је наш тим тако послао у плејоф за улазак у Лигу Европе. Резултат након регуларног дела и продужетака био је 1:1, а једини гол за наш тим дело је Мирка Иванића. Домаћин је погодио све пенале, док за наш тим голове нису постигли Фалћинели и Дегенек.

Време у главном граду Кипра није било нимало пријатно за спортски догађај високог улога. Температура од преко 30 степени и веома тежак ваздух за дисање нису били савезници играчима на терену, а посебно не нашим момцима, који нису претерано навикнути на такве услове. Ипак, као и увек до сада, та чињеница никако не треба да представља алиби професионалним фудбалерима. Да ли је утакмица могла да оде на нашу воденицу у регуларном делу, остаће у домену „шта би било кад би било“, али лоша игра једном мора доћи и на наплату. То се десило управо овог пута.

Иако се звездашка јавност плашила да ћемо бити лишени помоћи два, можда и понајбоља играча, сви страхови су уклоњени оног момента када су изашли званични састави. А тада смо добили одговор да је Дејан Станковић извео најјачи тим у Никозији. Јасно, још увек недовољно уиграни Фалћинели, играч пројектован за ударну иглу црвено-беле офанзиве, меч је почео са клупе, док је место најистуренијег заузео Алекса Вукановић. Иза њега, заиграла су четворица фантастичних офанзивних везних играча: споменути двојац Бен-Катаи појачан са двојицом врло покретљивих играча, Иванићем и Кангом. Као што смо и навикли, дефанзиван посао у везном реду одрађивао је Саного. Испред Борјана гледали смо Гобељића и Родића на бековима, односно Милуновића и Дегенека као централне дефанзивце.

Једино, можда и прегрубо речено, изненађење у редовима Омоније, било је играње резервисте Какулија, од почетка.

Први покушај у трећем минуту имали су домаћи – Тијаго је шутирао који метар преко гола са дистанце. А већ у наредном минуту Бен је покушао да стигне до једне лошије враћене лопте ка голману Фабиану, када је био оборен од стране последњег играча одбране. Судија Каванаг се није огласио, а да јесте, био би то засигурно црвени картон. Очигледно је било са старта меча је дозвољавао оштрију игру.

Како је Тијаго шутирао у трећем, тако је и Канга покушао у 8. минуту, с тим што је наша екипа добила и први корнер јер је неког закачила лопта. После којег није било опасности.

На основу првих десет минута стекао се утисак да су обе екипе „покушавале да играју фудбал“. Није се претерано тактизирало, видели смо доста неуспешних продора са обе стране.

Најозбиљнији шут у првих 15 минута видели смо у 13.-ом, од стране Мирка Иванића. На начин на који је постигао гол против Чукаричког, покушао је и против Омоније, али је лопту која је одскочила успео да одбије Фабијано.

Грешку и отворену контру од стране Канге из 15. минута морао је да исправља Саного, добивши жути картон. Никако није било добро што је наш задњи везни већ у уводу у меч „пожутео“. Поједини наши играчи нису ушли са максималном концентрацијом у овај меч.

Након 23. минута игре, Каванаг прекида сусрет, како би се играчи освежили. До тада, иако није било прилика, могло се рећи да је наш тим за нијансу био бољи. Како је пауза истекла, тако је и Бен покушао главом преко гола, на центаршут Гобељића. Пресинг нашиг играча на противничког голмана често је урађала плодом, па су „црвени“ (дана су играли у црвеној гарнитури) тешко износили лопту на наш део терена.

Играчи Омоније су у 30. минуту извели три везана корнера, а трећи је био кобан по наш тим. Иако се знало како Кипрани изводе корнере (баш тако су извели сва три – на гол линију), Борјан није био добро постављен, нити је добро интервенисао. Након корнера Гомеза, лопта се помоћу нашег голмана и стативе одбила до Луфнера, па у мрежу за 1:0.

Покушала је Звезда одмах да се врати. Најпре је Канга солидно шутирао са дистанце, да би потов и Иванић покушао главом након корнера (који центиметар му је фалио да боље захвати лопту). И још једном је пробао Канга, по трећи пут данас у 34. минуту – слично као и сваки пут. Око метар, два поред леве стативе. Серију удараца из даљине наставио је и Бен, минут касније.

У 39. минуту још једном је покушао Гелор. Овај пут је био веома, веома близу, али је и тада лопта неког закачила па смо добили пети корнер.

Од водећег гола Омоније на терену је постојао само један тим, а можемо слободно рећи и пре постизања тог поготка. Јасно се видело да је квалитет на Звездиној страни, али реализације, па чак ни стопостотних прилика није било. Одбрана Кипрана била је дисциплинована, па су се играчи у тегет дресовима (наши резервни дресови) највише опредељивали за шутеве с дистанце.

Ипак, први прави центаршут и прва права прилика нашег тима материјализована је. Бен је центрирао са десне стране, „у трепавицу“ погодио Иванића који ове сезоне на све начине постиже голове – па је тако главом лако матирао Фабијана. У право време је Звезда изједначила на 1:1, у последњем минуту првог дела сусрета.

На основу игре из првих 45 минута, било би прилично незаслужено да је на семафору остало 1:0. Ипак дуо Бен-Иванић побринуо се да правда буде задовољена, па је тако Звезда ипак успела да материјализује доминацију након водећег гола Кипрана. Истини за вољу, мањкало је креације, нисмо лако улазили у шансе, али смо миц по миц начињали домаћина ударцима из даљине. Након тек другог употребљивог центаршута успели смо да стигнемо и до изједначења.

Током петнаестоминутне паузе није било промена састава.

Након два минута игре у наставку, покушао је Катаи искоса са леве стране, али је Фабиано успео да избоксује лопту ка својим играчима.

Доста је растрзано почело друго полувреме, није било течности у игри оба тима. У 52. минут бележимо жути картон за Катаија, који је на непрописан начин зауставио брз напад Омоније. На тај брзи напад Звезда је одговорила истом мером, па је на исти начин и заустављена наша контра. Овај пут – имали смо слободан ударац са 25 метара, по средини гола. Одличан ударац Катаија крајњим напором је зауставио Фабијано и спровео лопту у корнер.

Веома опасан напад и прилику за Омонију видели смо у 56. минуту. Лопту је по десној страни добио Ботеак , наместио се на шут, али је лопта закачила Милуновића тек толико да оде поред гола.

Није Звезда имала идеја у нападу, генерално, и то не само у наставку. Много шутева из даљине, од којих су само два била изразито опасна. Ван тога, једину праву прилику коју смо направили претворили смо у гол. Ипак, лопта је стално била у ногама наших играча.

До нове прилике чекао се 61. минут. То можемо назвати и најбољом приликом за наш тим након изједначујућег гола. После лепе акције по десној страни, Гобељић је сјајно вратио лопту на ивицу шеснаестерца, где је дочекао Иванић, из прве шутирао, али само у спољни део мреже.

Само један минут требао је Омонији да још жешће узврати. Папулис је петљао око нашег шеснаестерца, а потом и пронашао рупу у одбрани како би протурио лопту до Витора Гомеша, који из прве шаље пројектил, али мало поред Борјановог гола.

У 65. минуту Какулиса је заменио Сене, а два минута након тога, може се рећи да се Борјан искупио за грешку из 31. минута. Одбранио је оно што се не брани. Ботеак је ухватио сјајан, разоран волеј, са неких 8-9 метара, али је наш голман фантастичном парадом послао лопту у корнер. Свакако је то био период игре који је припадао Кипранима, који су били знатно опаснији него у првом полувремену.

У 70. минуту и друга пауза због лошијих услова за фудбал. Пауза која је морала да унесе свежину у наш тим. Јасно је било да што се утакмица ближила крају нашим играчима је било све теже, а Кипрани су ипак навикли на такве услове.

Играо се 75. минут када је Црвена звезда пропустила колосалну прилику. Бен је имао пуно простора по средини, вукао је лопту и напослетку упослио Родића на левој страни. Милан је погледао ка средини и упутио перфектан повратни пас ка Бену, који са беле тачке шутира из прве и погађа једног од дефанзиваца домаћих. То је била најбоља прилика на мечу.

Ни четири минута касније није имао среће наш тамнопути офанзивац. Тада је из све снаге тукао са неких 20 метара, али је лопта прохујала поред десне стативе. Стварно штета што већина тих шутева из добрих позиција није погађала оквир гола. Пад снаге и концентрације осећао се на обе стране, па отуда све више покушаја како се приближавао крај сусрета.

Како би освежио средину терена, Станковић је увео Јованчића уместо стрелца јединог гола за наш тим до тог тренутка – Иванића. Због оштрог старта над Кангом, Жорди Гомес је добио жути картон. Трећи у екипи Омоније.

Изгледа да је Канга данас помало и нервирао саиграче непрестаним покушајима са дистанце. Често су после истих наши играчи ширили руке и гестикулирали ка Габонцу.

У 88. минуту је и Јованчић окушао срећу из далека. Његов слабашан шут по земљи одлази мало поред гола. Минут касније, Фалћинели је заменио вечерас неприметног Вукановића.

Покушавала је Звезда до краја (укључујући и три минута надокнаде), понајвише након прекида, али није било промене резултата, па смо, по први пут ове сезоне, ушли у продужетке. А што се статистике тиче, она је у великој мери била на нашој страни, што се посебно огледало у поседу лопте и броју удараца (16:7).

Продужетак је почео жутим картом за Кусулоса, након судара са Фалћинелијем.

У првих десет минута продужетака апсолутно се ништа вредно помена није десило. Веома се опрезно играло са обе стране, вероватно је такву игру условила и нешто већа физичка потрошња услед лошијих временских услова. Тек у 104. минуту бележимо лукав покушај Гомеша из велике удаљености, али није био прецизан. У сваком случају, први продужетак је прошао као да се није ни играо. Као да су играчи што пре желели да се изводе једанаестерци.

Оно што је уливало наду у другом продужетку, јесте улазак Жељка Гаврића пред крај првог, уместо исцрпљеног Катаија. Такође, можда и касније него што се очекивало, Родића је заменио Гајић. На другој страни освежење у тиму представљао је Лоизу.

Било је речи о томе како ће наш тим пун физички потенцијал показати након мини припрема током репрезентативне паузе, међутим, то бар засад није случај. Наши играчи су добро стајали на терену све до неког 60. минута, када се јасно видело да је потрошња била већа од објективних могућности.

Иако је играчки квалитет у потпуности на нашој страни, није било снаге, нити енергије да се пред крај меча, па и у продужецима нападне и забележи победа. Много грчева, повреда, храмљања… а мало фудбала. Ипак, да не буде баш тако побринуо се Гаврић у 112. минуту. Сјајно је прошао, наместио себи простор за шут, али је лопта одлетела тик преко гола.

У последњим минутима меча, бележимо и картоне за Гајића и Милуновића. И то је било све за пола сата продужетака. Само једна прилика за Гаврића довољан је показатељ какав је био квалитет игре, сви играчи као да су само чекали пенале.

Први пенал извео је млади Гаврић и више него сигурним ударцем „пробио је лед“. Истом мером узвратио је и капитен домаћих, Жорди Гомез – 1:1 након прве серије.

Друга серија започета је прецизним шутем нашег најбољег извођача пенала – Бена. По средини, јако. Такође, Витор Гомеш је веома сталожено и мирно пласирао лопту у супротан угао за 2:2.

Италијан Фалћинели је отворио трећу серију на веома лош начин по наш тим. Прочитао је његов шут Фабијано и Омонија је имала прилику да поведе. Ту прилику лако је искористио Асанте за 3:2.

Четврти извођач за наш тим био је Милош Дегенек. Још једном је Фабиано победио, тако да је Звезду само чудо могло да спасе. Меч лопту имао је Лецјакс, а исту је и искористио. Омонија иде у плејоф за Лигу шампиона.

Како је Звезда играла већи део меча – тако је и прошла. Црвена звезда неће трећи пут заредом наступати у групној фази најјачег клупског, европског такмичења након пораза од слабијег ривала. За утеху нашем тиму остаје нада да ипак могу доћи до група једног (оног слабијег) европског такмичења. Ишчекује нас жреб за плејоф, а по приказаној игри из Никозије, надаћемо се да нам неће запасти противник квалитета сличног Кипранима.

Никако не можемо бити задовољни физичким стањем наших играча свега након сат времена игре. Никако не можемо бити задовољни чињеницом да нисмо створили више од 2-3 озбиљне прилике. Никако не можемо бити задовољни тек једним покушајем вредног помена у продужецима. Никако, бар не против Омоније јер се мислило да смо превазишли противнике таквог реномеа.

Никозија – Стадион ГСП. Судија: Крис Каванаг. Помоћници: Мирољуб Петковић и Милош Мишкељин. Жути картони: Хубочан, Ланг, Гомес, Кусулос, Сене (Омонија), Саного, Катаи, Гајић, Милуновић (Ц.Звезда) Црвени картони: – Стрелци: 1:0 Луфнер (31. минут), 1:1 Иванић (45. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић, Милуновић, Дегенек, Родић (од 105. Гајић), Саного, Канга, Катаи (од 101. Гаврић), Иванић (од 81. Јованчић), Бен, Вукановић (од 89. Фалћинели). Тренер: Дејан Станковић

Омонија: Фабиано, Ланг, Хубочан (од 90. Кусулос), Луфтнер, Лецјакс, Папулис (од 98. Лоизу), Жорди Гомез, Витор Гомеш, Тијаго (од 118. Асанте), Какули (од 65. Сене), Ботеак. Тренер: Хенинг Берг