У премијерној епизоди наших кошаркашких сећања бавили смо се првим европским финалом нашег клуба. Нажалост те 1972. Симентал је био бољи и славио резултатом 74:70. Ипак, само две године године касније Црвена звезда се домогла новог финала Купа Победника Купова и свог првог европског трофеја. Ово је прича о томе…
Састав тима са Малог Калемегдана био је скоро исти, недостајао је само Владимир Цветковић који се од црвено белог дреса опростио те 1972. као капитен и освајач првенства СФРЈ након мајсторице са Југопластиком. Најбитнија промена се десила крај терена, на клупи, јер је Црвену звезду те 1974. предводио чувени Александар Николић, популарни Профа, који је већ у то време сматран за једног од најбољих тренера Европе. Професор Николић је на клупу Звезде стигао након четири сезоне које је провео у Италији током којих је са екипом Игнис Варесе освојио три титуле првака Европе, две титуле Интернационалног купа (тадашњег светског првенства за клубове) три италијанска првенства и три купа Италије.
Пут ка европском трофеју црвено-бели су започели са две победе у шеснаестини финала против албанске екипе 17 Нандори из Тиране. Први сусрет је одигран у Албанији и Звезда је славила резултатом 99:83 уз 26 поена Симоновића и 23 поена Капичића. На реваншу у Београду Звезда је била још убедљивија и славила резултатом 114:70. Симоновић је поново био најефикаснији са 22 поена, пратио га је Славнић са 15.
У наредној рунди изабраници тренера Аце Николића за противник су имали француски Бањоле из Париза. И овај пут су црвено – бели први меч играли у гостима. Звезда је одлично почела меч, имала двоцифрену предност али је у другом полуврмену уследио пад у игри који су Французи искористили и победили кошем Лонгвила у самом финишу меча резултатом 94:92. Најефикаснији појединци у тиму Александра Николића били су Симоновић са 27 и Вучинић са 17 поена. Само неколико дана касније уследио је реванш у “Пиониру“. Звезда је опет веома рано стекла велику предност али је овог пута, уз мале падове у игри, успевала да је задржи и слави са коначних 102:86. Најефикаснији у нашем тиму били су Симоновић са 32, Славнић и Вучинић су постигли по 16 поена.
Систем је био такав да је након два кола такмичење настављено у четвртфиналној групи А где су Црвеној звезди противници били бугарски ЦСКА и италијанска Сакла. Помало изненађујући пораз црвено – белих резултатом 88:81 на првом мечу у групи који је одигран у Софији. Поново су биле приметне осцилације у игри које су овога пута имале утицај и на резултат. Вучинић је постигао 24 а Капичић и Симоновић по 21 поен. Недељу дана касније уследио је реванш у Београду. Звезда током првог полувремена има чак и +17 али опет следи пад у игри те се на одмор одлази резултатом 38:32. Са тих +6 на конту (недовољних пошто је ЦСКА у Софији славио са +7) Звезда је ушла у последњи напад на мечу али је Лазаревић на десетак секунди пре краја својим кошем донео потребних +8. Најефикаснији играчи домаћина на мечу били су Симоновић са 18 и Сарјановић са 14 поена. Звезда је успела да обезбеди бољи мећусобни скор у односу на тим из Бугарске и први циљ је остварен. Уследили су дуели против Сакле из Торина. Овај пут се први меч играо у Београду. Звезда је била боља током првог полувремена и на одмор се отишло при резултату 46:38 за наш тим. Али велики проблеми су уследили у другом полувремену, Капичић и Сарјановић су завршили меч пре времена са по пет личних грешака и ушло се у нервозну завршницу у којој је наш тим ипак славио резултатом 93:86. На крају су се, парадоксално, пласману у полуфинале радовале обе екипе јер су Италијани имали бољи мећусобни скор у односу на ЦСКА са којим су већ раније одиграли своје мечеве. Меч у Торину који је уследио био је борба за прво место у групи. У првом полувремену домаћини су дошли до двоцифрене предности али се Звезда није предавала и на полувреме се отишло при резултату 49:47 за тим из Торина. Домећини су водили до пред сам крај меча али Звезда, на крилима Симоновића, Капичића и Вучинића преокреће резултат и добија меч 88:87. Најзапаженији у нашем тиму били су Капичић са 29 и Симоновић са 22 поена. Црвена звезда се победом као првопласирани тим групе А пласирала у полуфнале КПК.
А у полуфиналу са друге стране шпански Естудијантес предвођен америчким центром Роналдом Тејлором који је у Шпанију дошао из АБА лиге (америчка професинална лига која је у то време била конкурент НБА лиге) и познатим шпанским беком Гонзало Саги Велом. У првој утакмици у Мадриду Тејлор је убацио 35 поена али су кошаркаши Александра Николића ипак славили резултатом 79:74 уз 23 поена Капичића и 22 поена Славнића. Код домаћина најефикаснији су били Тејлор са 35 и Саги Вела са 16 поена. У реваншу је Звезда била још убедљивија (104:85) и са “стотком“ се пласирала у финале .Иван Сарјановић је одиграо меч каријере забележивши 29 поена а у стопу га је пратио Драган Капичић који се зауставио на бројци од 27 постигнутих поена. Код гостију предњачио је Саги Вела са 36 поена а пратио га је Тејлор са 15. У другом полуфиналу чешка екипа Спартак Збројовка је елиминисала Саклу из Торина и сцена за велико финале је била постављена.
Правила су била таква да су финалисти имали право да предложе по један град где би се финале играло и да се договора а уколико до договора не дође на сцену ступа ФИБА која одређује домаћина. Предлози су били Беч и Солун али пошто до договора није дошло ФИБА је пресекла и одлучила да град домаћин финала КПК 1974. буде италијански град Удине.
Звезда је била уочи меча била фаворит на папиру и доминантном игром на паркету тог 2. априла 1974. је оправдала је очекивања својих навијача и победила Чехе резултатом 86:75. Драган Капичић је у финалном мечу забележио 23 поена, Зоран Славнић 20 а Љубодраг Симоновић 19. Сарјановић се овога пута истакао игром у одбрани зауставивши Поспишила, најопаснијег играча чешке екипа. Код Спартака најефикаснији су били Бобровски са 20 и Брабенец са 14 поена. КК Црвена је у клупске витрине донео трофеј Купа Победника Купова који је уједно био и први европски трофеј нашег спортског друштва. У годинама које следе као освајачи европског трофеја придружиће им се и друге секције СД Црвена звезда. Пехар из руку председника ФИБА Вилијама Џонса преузео је капитен нашег тима Драган Капичић.
Црвена звезда – Спартак Збројовка 86:75 (45:36)
Удине, 2. април 1974. Дворана: “Примо Карнера“. Гледалаца: 3.500. Судије: Вили Бестген (Западна Немачка) и Алдо Албанези (Италија).
Црвена звезда: Горан Ракочевић, Зоран Лазаревић, Иван Сарјановић 4, Божидар Пешић, Радивоје Живковић 8, Драгоје Јовашевић, Драган Капичић 23, Љубодраг Симоновић 19, Драгиша Вучинић 12, Зоран Латифић, Љубомир Жугић, Зоран Славнић 20. Тренер: Александар Николић.
Збројовка: Јарослав Баранек 8, Јиржи Балаштик 9, Камил Брабенец 14, Јан Бобровски 20, Петр Новицки 8, Јиржи Поспишил 6, Војтех Петр 10, Јарослав Стехлик, Михал Арпаш, Вацлав Шрамек, Лудвик Давид, Хрубец. Тренер:Франтишек Конвичка.
Наредне сезоне кошаркаши Црвене звезде су се као владајући шампиони такмичења пласирали директно у четвртфиналну групу Купа Победника Купова и добили прилику да одбране трофеј. Али то је већ нека друга прича којом ћемо се бавити у следећој епизоди наших “кошаркашких сећања“…
