Радовали смо се прошле године групи Б, знајући да смо могли да прођемо и горе. А радовали смо се највише због тога што смо знали да ће утакмице против братског Олимпијакоса бити навијачки спектакли.
И заиста, то су и били.
Октобар и децембар 2019. године протекли су дефинитивно у знаку црвено-белог. Јучерашњи жреб наводи нас да се запитамо хоће ли дуели са грчким тимом постати годишња традиција. Или европска.
Као што знате, јуче је у Ниону извучен противник Црвене звезде у плеј-офу, под условом да савладамо Омонију у предстојећем колу и пласирамо се даље. Наш тим ће после само годину дана поново играти против Олимпијакоса, али овог пута пре групне фазе такмичења.
Победа у Београду за једина три бода
Прошле године, Црвена звезда нажалост није успела да презими у Лиги шампиона. После реванша у Атини и још једног пораза, опростили смо се од овог такмичења са само три постигнута гола и једном победом.
Међутим, та једна победа донела много радости звездашкој јавности.
Првог октобра играли смо први меч против грчког Олимпијакоса. Атмосфера на Маракани била је невероватна и навијање током целе утакмице било је нешто што се тешко препричава ако нисте осетили уживо.
Гости су повели у 37. минуту меча голом Семеда и били надмоћнији у односу на неснађене фудбалере Звезде. Међутим, у другом полувремену смо се пробудили и покушавали да се вратимо у ритам утакмице, па смо најзад и изједначили у 62. минуту. Погодак за 1:1 постигао је Вулић. Ово је било довољно да подигне морал екипе, па су после двадесетак минута уследили голови Милуновића, а затим и Боаћија у 90. минуту за коначних 3:1.
Ово је била и једна од бољих партија коју смо пружили у свим дуелима у тој сезони европских такмичења. Са терена смо изашли са укупно 20 шутева према голу, од којих је шест ишло у оквир гола, а имали смо и осам корнера. Посед лопте такође је незнатно ишао у нашу корист: 54%.
За београдске црвено-беле наступали су Борјан, Дегенек, Марин, Гарсија, Томане, Милуновић, Родић, Јованчић, Гобељић, Кањас и Ван ла Пара, док су резерве били Поповић, Панков, Вулић, Боаћи, Жандер, Петровић и Вукановић. Шеф стручног штаба у том тренутку, подсетимо се, био је Владан Милојевић.
Нула у гостима и опраштање од Лиге шампиона
Са гостовања смо се вратили без бодова. Завршили смо такмичење на зачељу табеле са три бода, пет изгубљених утакмица, три постигнута и двадесет примљених голова. Од свих пораза, овај је можда и најмање болео, будући да смо на Маракани од Бајерна и Тотенхема пре тога примили укупно десет голова.
Реванш се играо у Атини 11. децембра 2019. Домаћини су много више грабили и шутирали ка голу, док је Звезда играла као да се помирила са судбином. Мало прилика и слаб посед лопте одликовали су овај меч, одигран у готово истом саставу, осим што је прилику добио и Иванић, док је Павков био на клупи као резервни играч.
Пријатељско надметање – мач са две оштрице
Са вером да можемо да савладамо Кипране средином септембра и пласирамо се у плеј-оф, можемо да разговарамо о очекивањима од утакмице против Грка.
Пре 2019. ова два тима играла су само пријатељске утакмице. Ни ове у Лиги шампиона нису много одскакале од те слике, бар што се тиче атмосфере на стадионима.
Међутим, улози су превелики да бисмо се уљуљкали у пријатељство. На терен се мора иступити са самопоуздањем и утакмици приступити крајње озбиљно, као да је противник неко сасвим непознат.
Редови Олимпијакоса су измењени у односу на прошлу годину. Преостаје да видимо да ли ће нам то бити олакшавајућа или отежавајућа околност.
И Црвена звезда ће наступати у другачијем саставу него 2019. Надајмо се да ће изабраници Дејана Станковића бити на нивоу задатка. Волели бисмо да видимо партије какве су потребне за пласман даље. Утакмице какве су достојне нашег клуба.
Потребни су нам прецизност, пресинг, и одржавање нивоа током целих 90 минута, јер противник може да искористи сваку нашу грешку.
Да ли сте прижељкивали Олимпијакос или сте се надали другом противнику у плеј-офу?
Како ће се црвено-бели показати у односу на прошлу годину?
Пишите нам у коментарима.
