Какав је на терену, такав је и у причи о једном дану припрема на Копаонику. Једноставан и професионалан, Марко Јагодић-Куриџа, један од првотимаца Црвене звезде, који су „претекли“ из прошлосезонског састава, по укусу је и новог стратега Саше Обрадовића.
Жељан што боље форме, лопте, мечева, па како год да се игра у време короне.
– „Наше је да се што боље спремимо, а како ће да се игра, ми не одлучујемо. Зато су и спекулације, турнири, не турнири, вишак. Дај да будемо максимални, а остало ће бити, како ће бити. Виша здравствена сила диктира услове, али, на паркету, кројимо своју судбину,“ нема дилему крилни центар у разговору за „Спорт клуб“ на планинској лепотици.
У експедицији црвено–белих има и оних, који су у смирај овог лета, први пут крочили на популарни Коп.
– „Никада раније нисам био овде, а планина ме је оборила са ногу. Не само да имамо фантастичне услове у „Гранду“, где су дворана и теретана на корак, а ја прилику да мало упознам Копаоник.“
Е, сад, колико је то уопште могуће, када су екипа и стручни штаб у некој врсти изолације?
– „Јесте лимитирано, уз све мере на снази у оваквим околностима. Ипак, успео сам нешто да „снимим“ у шетњи. Али, и тада има проблема. Виде нас људи, посебно они који навијају за Звезду, па морамо да објашњавамо – све на даљину.“
Копаоник је пун гостију, а Јагодић Куриџа нас уверева да преовлађују баш симпатизери клуба са Малог Калемегдана.
– „Као да ми не верујете… Има, како нема, толико је њих хтело фотографију или аутограм за успомену, а све се завршило само махањем са пристојне удаљености. Људи су свесни, нико није замерио, таман посла. Морамо да пазимо једни на друге, да нешто не крене у лошем правцу, не дај Боже. То би било… ма, не смем ни да мислим о томе.“
Марко Јагодић-Куриџа (33) је, после Симоновића, најискуснији у овом саставу. Као осмогодишњак, избеглица из Хрватске, кошаркашку каријеру је започео у суботичком Спартаку, преко чапљинске Ласте (БиХ), завршио у Цибони (први Србин после рата) са којом је освојио три трофеја (АБА лига, првенство и Куп Хрватске).
После „Цибоса“, Нимбурк и Остенде (првенство Чешке, Белгије, куп), да би аутсајдера Приморску, дигао до регионалних висина. У Београд је стигао децембра прошле године, као жеља тадашњег коуча Драгана Шакоте. Сезона 2019/20 завршена је „победом“ вируса, а сада су на реду нови изазови…
Припреме се никада нису „милиле“ кошаркашима, репрезентативним или клупским кандидатима.
– „Највише волимо да играмо утакмице, али, како да имамо базу за сезону без овога што тренутно радимо на Копаонику. Стручни штаб нас полако уводи у припреме, то ми се допада. Јер, већина нас је имала предугу паузу, од неколико месеци без уобичајеног ритма.“
Саша Обрадовић „тренира“ строгоћу?
– „А како другачије, мада не бих то баш тако формулисао. Захтева да будемо максимални и концентрисани. А дисциплина је одувек била важна, посебно за тимске спортове. Да није тако, шта би, отишли би у анархију,“ пола у шали, пола у збиљи ће крилни центар.
Објашњавајући стил рада некадашњег трофејног репрезентативца, саговорник наставља:
– „Сале доста тражи и држи се неких својих принципа, што раде и сви тренери. На нама је да што више „упијамо“ и да похватамо све оно на чему инсистира. Да би били „фул“, у физичком и менталном смислу.“
То је онда довољно за трофеје?
– „Звезда је велики клуб, са истим таквим амбицијама, толико о томе.“
Да ли је ситуација компликованија с обзиром на прилично реновиран састав у односу на период када сте се прикључили екипи?
– „Када сам дошао, мени су саиграчи помагали, а тако и ми сада помажемо новим члановима. Најважније је направити солидну целину са добром хемијом. Све су то добри момци, одлично се разумемо“, поручује Марко Јагодић-Куриџа, који у „Гранду“ собу дели са центром Огњеном Кузмићем, уз додатак да то није „преко везе“, ни због сличних позиција, пошто се са свима одлично слаже.
(извор: sportklub.rs)
