Разговори следе, како ће изгледати Обрадовићева Звезда?

Након дефинитивног доласка новог тренера на клупу нашег клуба створен је неопходан предуслов да се крене у склапање тима за сезону 2020/2021. Саша Обрадовић је најавио разговоре очи у очи са играчима где ће сваком од њих понаособ бити предочено каква улога их очекује следеће сезоне али ће и играчи имати прилику да новом тренеру кажу како они виде себе у следећој сезони.

У овом тренутку под уговором са КК Црвена звезда су:

– Бранко Лазић

– Огњен Добрић

– Чарлс Џенкинс

– Дејан Давидовац

– Марко Јагодић Куриџа

– Бориша Симанић

– Никола Јовановић

– Душан Ристић

– Огњен Кузмић

Према незваничним информацијама може се чути да ће клуб понудити нове уговоре Билију Берону и Кевину Пантеру. Такође према незваничним информацијама прича се да ће на почетку припрема првом тиму из ФМП- а бити прикључени Пот, Ускоковић, Раданов, Улубај и Рит.  На први поглед тиму Звезде делују најближи Раданов и Рит. Пот и талентовани Ускоковић (за кога би можда било боље да још једну сезону проведе у ФМП- у са минутажом и временом за тренинг него у Звезди као трећи плејмејкер тима који је стално на путовањима) ће пре свега добро доћи због дефицита плејмејкера у тиму на почетку припрема, док не стигну неопходна појачања. На позицији Улубаја Црвена везда већ има неколико домаћих играча у тиму.

Први човек клуба Небојша Човић  је уочи прелазног рока пласирао девизу „купујмо домаће“. Иако жеља за смањењем броја странаца у клубу вероватно постоји видећемо колико ју је реално могуће  спровести у тржишним условима. У медијима се од домаћих играча спомињу Дангубић, Симоновић, Недовић… Летимичним погледом на ростер играча под уговором уочава се хроничан мањак двојице плејмејкера и једног покретљивог центра. Једино се Недовић од изнад споменутих као комбо бек по профилу уклапа у постојећу причу. Домаћих плејмејкера који су слободни и финансијски доступни (а довољно квалитетни) да изнесу ЕЛ у овом тренутку једноставно нема. То је у неку руку потврдио и сам Саша Обрадовић у емисији „60 минута са Владом и Ацом“ на МаxBet радију. На питање кога би прво довео, плејмејкера или центра, уследио је одговор:

– То су најосетљивије позиције, неопходне за озбиљну евролигашку екипу. Потребни су странци, ми смо на тим позицијама успорили мало са развитком. Сигурно једна од првих ствари којим треба да се бавим, али не може само једна позиција, треба да се сагледава комплетна композиција тима. То су, свакако, позиције које морају да се траже. Прошло је време чистих плејева и тешких центара, гледа се да играчи буду поливалентни, да у дугој сезони можеш да пребациш с једне на другу позицију, а да ти не трпе игра и резултати. Тако и ја размишљам.

Од страних кошаркаша у медијима су се последњих дана у везу са Црвеном звездом доводили плејмејкер Цедевите Коди Милер Мекинтајер, крило/крилни центар О’Брајен из Монака, центри Џонатан Хамилтон из Дарушафаке, Џекири из Асвела… Мекинтајера смо сви упознали кроз АБА лигу, О’Брајена је Обрадовић више пута јавно хвалио као најбољег играча Монака и човека који је са позиције 3/4 много помагао тиму као секундарни организатор игре, Хамилтон је одличан центар који би без сумње био појачање али је играч за којим влада велико интересовање, Џекирија смо прошле сезоне упознали (и добро запамтили на мечу у Београду) као играча Асвела. Време ће показати да ли ће ико од њих завршити у Звезди а нама у овом тренутку преостаје да на основу онога што је Обрадовића карактерисало као тренера у екипама које је водио до сада покушамо да проникнемо у то какве типове играча ће желети у свом тиму.

Основа Обрадовићеве кошарке је дисциплина у игри. Инсистира на снажној одбрани, контроли скока и одбрани транзиције. У нападу се тежи брзој игри са доста кретања играча без лопте.  Жели играче способне да препознају ситуацију на терену, да нападну најслабију карику противничке одбране… Жели играче способне да одговоре изазову на оба дела терена. Показао је способност да се прилагоди ситуацији у екипи па смо тако имали прилике да видимо да је дефицит плејмејкера у своја два претходна клуба (Локомотива и Монако) решио тако што је организацију игре поверио играчима са крилне позиције. Тако је у Локомотиви улогу секундарног организатора имао Марди Колинс а у Монаку већ споменути О’Брајан. Иако њих двојица уопште нису исти тип играча (Колинс је претња са лоптом у рукама лицем ка кошу а О’Брајен на посту) Обрадовић је ипак нашао начин да са њима прави вишак на терену који ће остатак екипе да експлоатише. У екипама које је водио имао је на располагању бар по једног лакшег и покретљивијег центра.

Атипичност је нешто што може да буде драгоцено. У ери Дејана Радоњића Звезда је била атипична по игри центара у рекету па смо сведочили доминацији Марјановића, Цирбеса и Кузмића над данас популарним нижим и покретљивијим центрима које већина тимова има у ростеру. У евролигашкој кошарци данас када све екипе играју у принципу веома слично често је проблем бранити нешто што је атипично јер се са тиме срећу свега пар пута у сезони. Данашњи крилни играчи најчешће бране противничког играча који стоји у ћошку на шуту за три или на ниском посту. Ретко су у ситуацији да бране противничко крило које врти пик енд рол. У теорији у нашем садашњем ростеру Звезде то би могла да буде улога Давидовца или Раданова.  Или О’Брајена уколико стварно потпише за Звезду. Обрадовић је већ показао у претходним клубовима да воли да нападне са тзв. point forward позиције и нема сумње да ће и са клупе Звезде то чинити уколико процени да му квалитет играча то омогућује.

Саша Обрадовић је признао да већ у глави има играче који би били појачање за Црвену звезду. Имена је наравно задржао за себе. Део новог стручног штаба је и Богдан Караичић који сасвим извесно има шта да каже кад је скаутинг играча у питању. Навијачима Црвене звезде преостаје да се стрпе и виде ко ће од играча који се спомињу (или не спомињу још увек) појачати наш клуб. Па да се кошаркашка лопта опет закотрља „Пиониром“ и „Ареном“ , да се чује хук навијача са трибина, да опет проради црвено – бела магија на терену…