“Сииииииимооооновић!”, глас колеге Илије Ковачића и даље одзвања у ушима звездашке јавности. Сваки пут се исто чуло, кад би крилни играч одапео успешан хитац са 6.75, 7 или 7 и по метара широм евролигашких паркета од Москве до Малаге.
У сезони 2015/16, кад је београдски клуб изборио историјски пласман међу осам најбољих у Европи, а нарочито у наредној, сјајни шутер је често био нерешива енигма за противнике. О доприносу у одбрани, илузорно је трошити речи.
Марко Симоновић представља важан део најтрофејније ере Црвене звезде у новијој историји. Са црвено-белима је освојио по две титуле у АБА лиги и Суперлиги Србије, а у три наврата Куп Радивоја Кораћа. Због тога је остао у посебном сећању навијачима, које није избледело ни три године од одласка са Малог Калемегдана. Пут га је, у међувремену, одвео у Зенит из Санкт Петербурга, ову сезону је започео у Цедевита Олимпији, а тренутно је члан Уникахе. У Малаги проводи време изолације и чека завршетак пандемије коронавируса.
О начину живота у једној од најугроженијих земаља, времену у карантину, потенцијалном наставку кошаркашке сезоне и зашто у АБА лиги не би требало прогласити шампиона ван терена, 33-годишњи играч из Приштине говорио је за „Спорт клуб“.
Било је речи и о Црвеној звезди, у коју је требало да се врати прошлог лета, селекцији Србије, Игору Кокошкову и томе чиме га је нови селектор убедио да промени одлуку од репрезентативној пензији…
За почетак, како изгледа живот у Шпанији у доба коронавируса? Бројке од 230.000 заражених и преко 23.000 умрлих делују застрашујуће…
– „Не излазимо нигде, одемо само до продавнице по потреби и одмах се враћамо назад у стан. Ушли смо у осму недељу тоталног, 24-часовног карантина. Све то постаје напорно и једва чекамо да се заврши, али поштујемо мере. На срећу, овде у Малаги је ситуација доста боља него у Мадриду, није толико озбиљно као тамо или у Барселони. Ипак, Влада је донела мере које важе за целу територију Шпаније. Мислим да ће неће још дуго трајати карантин, спомиње се прекид тамо око 10. маја, али постоји шанса да се то продужи и до првог јуна уколико се ситуација не побољша.“
На који начин проводите време у карантину?
– „Ја сам од првог дана видео у ком смеру све иде и нисам желео да дозволим да уђем у неки контра ритам, да се запустим. Наставио сам да живим на исти начин, као док је трајала сезона. Дакле, будим се у 8, 9, у 13 часова обавезно одрадим тренинг који траје око 2 сата и после тога имам времена за читање, праћење разних предавања… Брзо ми прође дан.“
Приближите нам како изгледају тренинзи у кућним условима?
– „То су кардио тренинзи и тренинзи у теретани. Клуб је сваком играчу обезбедио собни бицикл и разне реквизите, па имам неку мини теретану, што је довољно за сасвим добар тренинг. Мада, успео сам и сам мало да се снађем, да ескивирам прописе, ха-ха-ха!“
Дакле?
– „Ма, трчим у подземној гаражи, ха-ха-ха! Доле нема људи јер се нигде не излази из станова и празно је. Некад налети неко, па им буде симпатично кад ме виде како трчим. То практикујем 3,4 пута недељно, преостале дане проводим у тој мини теретани, и тако одржавам тело. Није ни приближно, као генерално, али опет значи. Помоћи ће ми после да се вратим, не верујем да ће ми бити потребно више од 7 од 10 дана да достигнем физички ниво. Наравно, под условом да се сезона настави.“
Какве информације круже по Шпанији поводом наставка Ендеса лиге?
– „Нека идеја јесте да се лига оконча завршним турниром са 12 екипа на Канарима или Тенерифама. Тамо да се формирају 2 групе по 6 екипа, у групној фази да се одигра 5 утакмица у 10 дана и потом полуфинале и финале. Прича се да би полуфинале био један меч, а финале на три добијене утакмице. Ипак, у овом тренутку је још далеко од коначне одлуке, видећемо шта ће бити. Наравно да бисмо сви волели да играмо, нарочито неко попут мене. Дошао сам непосредно пред прекид и жељан сам доказивања.“
А уколико се услови за утакмице не стекну?
– „Колико сам видео и чуо неће бити испадања, а да ли ће бити шампиона, то стварно не знам. Понављам, највише би нам одговарало да се игра. Сви желимо то. Да можемо, играли бисмо одмах сутра, али здравље људи је много битније од тога да ли ћемо завршити једну сезону или не. Биће још сезона, само да се ово реши.“
Прекид такмичења донео је велике финансијске губитке клубовима, због којих су многи одлучили за редукцију плата. Какво је стање у Уникахи по том питању?
– „Постигли смо договор са клубом око тога и ту није било никаквих проблема. Верујем да свако треба да покаже људскост, солидарност и хуманост у оваквој ситуацији. При томе, Уникаха је заиста господски клуб и није било никаквих проблема око тога. Договорили смо се релативно брзо о тим финансијским стварима.“
Поред домаћег првенства, тим из Малаге чека и плеј-оф Еврокупа, зна ли се нешто више о наставку тог такмичења?
– „Еврокуп ће пратити Евролигу и донети одлуку у складу са њом. Много фактора ту одлучује, како, где, када… Такође, клубови су углавном послали странце кући, попут Виртуса или Партизана. Ми смо овде сви на окупу, али нико не зна шта даље. Незахвално је сада давати било какве прогнозе.“
Пошто сте већи део сезоне провели у АБА лиги, да ли пратите ситуацију на Јадрану?
– „Наравно, пратим. Мишљења сам да нема смисла да се улази у неки јул месец и да се тад игра. И АБА је међународно такмичење, свака држава има своја правила у овој ситуацији. Можда у Словенији мораш 7 дана у карантин, а у Србији 28… Како то решити? Ипак, верујем да ће људи који воде такмичење донети праву одлуку.“
Једна од идеја јесте и да се прогласи шампион на основу тренутног пласмана. Тиме би титула била додељена Партизану, лидеру такмичења. Како коментаришете ту могућност?
– „То не би било праведно. Видите да се ретко где проглашава шампион у таквој ситуацији, готово нигде. Ево, у ВТБ лиги, која је међу најјачима у Европи, тамо није било шампиона. И заиста не кажем то зато што сам играо у Звезди, па сам сад нешто против Партизана. Они јесу имали добру сезону, први су, али ситуација је свуда јако тешка. Мишљења сам да се не треба прогласити шампион, ако се не настави сезона.“
Хајде да се вратимо на сезону до прекида. После две године у Зениту, заиграли сте за Цедевита Олимпију, а затим прешли у Уникаху. Како је све текло?
– „Била ми је жеља да играм близу куће, добио сам сина летос и нисмо хтели да идемо негде далеко. Прва опција је била Звезда, али се то није реализовало, и Цедевита је дошла као добра шанса. Сезона је била доста добра до једног дела. Имао сам понуда и током сезоне, али ме они нису пуштали. Ишло је све како треба, међутим, како смо завршили Еврокуп почели смо да падамо и на крају дошли у ситуацију да останемо без шансе за Ф4 АБА лиге. Тад се јавила Уникаха. Цедевита је пристала да одем, хтели су да растерете буџет и ето мене у Малаги.“
Прва опција је била Звезда? Зашто није дошло до сарадње?
– „Кад сам завршио епизоду у Зениту, ушао сам у преговоре са Звездом. Ја имам сјајне односе са господином Човићем и брзо смо склопили договор око свега. У питању је био вишегодишњи уговор, идеја да у Звезди завршим каријеру. Ипак, на крају се прича није реализовала због тренера Милана Томића. Он се успротивио мом доласку и ту се све завршило.“
Да ли постоји жал што до повратка на Мали Калемегдан није дошло? Милан Томић се није дуго задржао на клупи…
– „Ми смо професионалци, свесни смо да те неки тренер воли, а неки не, и морамо да идемо даље. Жао ми је што се нисам вратио, наравно, сви знају колико волим Звезду и да сам увек давао све од себе за клуб. Велики сам заљубљеник у Звезду, али шта је ту је. Можда буде нове прилике у будућности, ко зна…“
Репрезентација. Одлучили сте да се повучете по завршетку Мундобаскета у Кини, шта је утицало на то?
– „Одлуку да се повучем донео сам и пре Кине, још тамо током квалификација. Сматрао сам да је најбоље да одиграм СП и да ми то буде последње такмичење у репрезентацији. Тако је и било после такмичења, и то нема везе са резултатом направљеним тамо. Једноставно сам осећао да је време да завршим.“
У међувремену сте променили одлуку и поново заиграли за Орлове у ФИБА прозорима. Како је дошло до тога?
– „Стигао је нови селецтор Игор Кокошков и све се променило. Било ми је јако драго кад сам видео да ће он доћи. Знао сам да ће радити прави посао и да ће подићи култ репрезентације на још виши ниво. Обавили смо неколико разговора, рекао ми је да треба да будем у тиму, и успео је да ме убеди. Једноставно, начином на који ми је пришао, како разговара са свима и колики значај даје свакоме, показао је да има праве људске квалитете. Зато сам пристао да се вратим.“
Делује да сте одушевљени почетком сарадње са бившим стратегом Финикс Санса?
– „Мени се његов приступ највише свидео. Његово обраћање људима, од економа до најбољег играча. Свима придаје много важности, ствара на тај начин припадност тиму, заједништво. Стварно се понаша господски. Одушевио ме је целокупномм појавом. Сви кажу да је сјајан човек, а ја кажем да је то, па пута пет. Било је фантастично радити 10 дана са њим. Што се кошарке тиче, јасно је као дан да игру држи у прсту. Сваку ситуацију препозна, минијатуру, типове одбране, напада… Ма, права је енциклопедија.“
Прва два кола квалификација за ЕП протекла су половично. Победа над Финском, па пораз у Београду од Грузије. Како видите те утакмице?
– „Против Финске смо одиграли сјајан меч. То је јако незгодна екипа, брзи су, трче сви у транзицији, сви шутирају… Губило се тамо често, али ми смо се добро припремили и остварили убедљиву победа. После тога, Грузија није била права слика, далеко је то од реалности. Била је то наша прва утакмица у Београду, нова лица у тиму, млади играчи, нови тренер… Сви смо имали превелику жељу да одиграмо што боље и добијемо што убедљивије, али смо правили неке несвакидашње грешке. То нас је довело до пораза. Али, то не би требало да значи ништа. Мислим да неће бити проблема око пласмана.“
Коронавирус је одложио Олимпијске игре у Токију за 2021. годину, а од српског тима се пре тога очекивало да избори пласман кроз квалификациони турнир у Београду. Колико је ова ситуација пореметила играче?
– „То ми је можда и најжалије у целој овој ситуацији. Сан сваког спортисте је да буде део Игара. Ја сам имао срећу да то искусим и осећај је јединствен. А поготово сад, у овој ситуацији у којој смо ми. Покренула се нова прича, изградила нова енергија, жеља… Сви смо се спремали дуго за то, али сад ћемо морати да сачекамо још годину дана. Можда те Игре буду опроштај једне генерације, мада бих ја више волео да се то догоди на Европском првенству годину касније. Сви бисмо желели да одемо на прави начин.“
(извор/фото: sportklub.rs)
