Шта је то бриџ и где је ту Звезда? (први део)

Када су готово сва спортска борилишта затворена, када је из добро познатих разлога грађанима ускраћена или бар редукована могућност изласка напоље и било каквог групног вежбања или надметања, ипак постоје спортске активности које ће се док је света и века одупирати поменутим рестрикцијама. То су, свакако – мисаони спортови.

У доба експанзије „гејминга“, све веће популаризације табличних друштвених игара и осталих трендова модерног доба, старе и добро познате игре попут шаха, бриџа, го-а и других, полако али сигурно ишчезавају како код омладине, тако и код старије популације. Како бисмо колико-толико утицали на успорење пада популарности једне од тих игара, решили смо да Вам макар мало приближимо такмичарски бриџ и дотакнемо се историјата и резултата наше Црвене звезде. Први део тог осврта бавиће се самим правилима игре и двема основним врстама такмичарских турнира.

А почећемо са првим питањем из наслова – шта је уопште бриџ?

„Бриџ је краљица свих игара са картама. Бриџ је једна од игара у којој компјутер није најбољи.“

Бил Гејтс

Бриџ је најпопуларнија и најраспрострањенија карташка игра на свету, чијим ћемо се историјатом у најкраћим цртама дотаћи у другом делу. Чињеница да је у такмичарској форми фактор среће сведен на апсолутни минимум, за ову веома популарну мисаону игру се комотно може рећи да јој праву конкуренцију представља једино шах. Прецизна правила ове игре (или спорта, како волите) су исувише комплексна да би се могла описати чак и у десет оваквих текстова, па ћемо обухватити само она најосновнија. А игра се помоћу најједноставнијег шпила од 52 карте, које се поделе на тачно четири играча (сваком по 13). Суштински, та два услова су вам и апсолутно довољна за један опуштени, кућни меч. Играчи играју у паровима, једни против других, своја права имена „заборављају“, па ће се за сврхе игре називати по странама света: North (север), South (југ), East (исток) и West (запад). Парови ће бити „север-југ“ и „исток-запад“. За разлику од велике већине мисаоних спортова, бриџ се у многоме ослања на комуникацију између два супротстављена пара за столом, као и комуникацију унутар самог пара. За сврхе комуникације у овој игри користе се такозвани bidding box-ови (кутије за лицитацију), који су у оквиру турнира апсолутно обавезан реквизит, док их за кућне варијанте можемо и прескочити. Тако и долазимо до првог од два кључна дела ове фантастичне игре: лицитације.

У фази лицитације, парови се искључиво помоћу картица за лицитацију (који се налазе у бидинг боксовима) „договарају“ о снази и расподели својих карата по бојама, и на основу тога одлучују који ће се контракт (отуда често и назив „контрактни бриџ“) одигравати за столом. Тим контрактом, пар се обавезује да ће однети одређен број штихова („ношења“) у фази одигравања. Током читавог бриџ меча, апсолутно није дозвољена било каква комуникација до оне помоћу лицитационих картица, па на крају и самих карата. У преводу, вербална и телесна комуникација апсолутно су забрањене, па на озбиљнијим турнирима и строго кажњиве.

Када се одређени контракт излицитира, прелази се у фазу одигравања. У овој фази, пар који је победио у лицитационом надметању, дужан је да га кроз поменуту фазу спроведе у дело. У најкраћим цртама, тај пар мора да освоји онолико штихова колико се обавезао по завршетку лицитације. Ту помало долазимо и до индивидуалне ноте ове игре. Одигравач (особа која је лицитацијом „одабрана“ да одигра конкракт) је онај који води игру и играће како за себе, тако и за свог партнера, док ће противнички пар настојати да га спречи да односе контрактом зацртани број штихова. Битно је напоменути и да се партнер одигравача у овом делу ни за шта не пита – он постаје „мртвац“ (статиста), његове карте сви за столом виде, а дужност му је да одигра сваку карту онако како одигравач жели. Када се одиграла и последња карта тог дељења, бележи се одговарајући резултат у зависности од тога да ли је одигравање било успешно, или не.

И коначно, можемо доћи и до самог такмичења. Није једноставно ово у кратким цртама појаснити, али је прилично битно доказати и оправдати чињеницу да у турнирском бриџу фактор среће готово и да не постоји… иако говоримо о игри картама, које, сложићете се, често као реквизит асоцирају на хазард и коцку. У бриџу постоје два основна типа турнира: парски и тимски. Код парског турнира, Ви и Ваш партнер се надмећете са осталим паровима у сали на следећи начин: На почетку вам је додељена линија (север-југ, или исток-запад), као и број пара – па се тако можете називати „East-West 7”, што би значило да ћете за столом број 7 заузети позиције намењене исток-запад пару. Са тим истим шпиловима карата (за сврхе примера рећи ћемо да су то три дељења) које вас и ваше противнике, унапред промешане и подељене чекају за столом, играће и сви остали парови на турниру. После свака три дељења (дељење је заправо унапред подељен шпил карата на четири играча, који Вас за столом чека у „футроли“, тј. борду за карте), „исток-запад“ парови ће се селити за наредне столове, где их чекају наредни ривали и поделе, док ће играчи „север-југ“ линије остајати за својим местима током читавог турнира. Да не би исти пар играо истим картама, шпилови са поделама крећу се у супротном смеру од кретања самих парова. Тиме се обезбеђује да ће сви парови једне линије играти против свих парова друге линије, a да притом исти пар исту поделу не одигра два пута. Имајући све то у виду, напослетку ће се упоређивати ваш резултат одиграног дељења, са свим резултатима тог истог дељења одиграног за другим столовима, а резултати ће бити изражени у процентима. Да упростимо – замислите да постоји само четири пара на турниру, хипотетички. У одређеном дељењу направите резултат од 400 поена, други и трећи пар упишу по 100, док четврти остаје без поена. То би значило да сте ви у том борду (термин за дељење) освојили 100%, други и трећи пар по 50%, а четврти нула процената. И тако за свих 30 (рецимо да се на турниру игра толико) дељења – на крају ће средња вредност свих добијених процената значити и ваш коначан резултат. Пример коначног пласмана може изгледати овако:
1. EW 3 (имена и презимена пара исток-запад 3) – 58%
2. ЕW 5 – 54,5%
3. NS 1 – 54%
3. EW 2 – 54%
5. NS 5 – 53%
6. NS 4 – 49%
7. NS 2 – 46,5%
8. EW 1 – 44,5%
9. NS 3 – 44%
10. EW 4 – 42,5%

(не замерите уколико постоји математичка некоректност код расподеле ових процената, ово је само у сврхе примера)
Бриџисти Црвене звезде били су веома успешни у оваквој врсти турнира, али о томе ћемо у наредном тексту. А за крај првог од укупно два текста о бриџу, објаснићемо и шта је то тимски турнир. Разуме се, ту долазимо и до екипног бриџа, па ће ово уједно бити и кратак увод у причу о БК Црвена звезда, са становишта саме игре. Овај тип турнира, као и у већини екипних спортова, може бити клупски, или репрезентативни; јуниорски или сениорски; мушки, женски или „помешани“. А цео концепт једног таквог турнира, изгледао би овако:
Екипу сачињава 6 играча предвођених капитеном-играчем, или неиграјућим капитеном (НПЦ – non playing captain). Јасно је да је шесторо играча подељено у три пара, при чему два пара играју док је преостали, заправо резервни. Треба имати на уму да чак и мисаони спортови постају прилично заморни и исцрпљујући, посебно када се учествује на великим турнирима који трају и по недељу дана. Меч између два тима игра се на два стола, а како то функционише најбоље је приказати примером. Замислимо да наша Црвена звезда игра против бриџ клуба из Ниша. За првим столом, први пар Црвене звезде на позицији север-југ, играће против првог пара Нишлија који седе на позицијама исток-запад. За другом столом, ситуација је обрнута – наш други пар седеће на позицији исток-запад, док ће сада противник заузети север-југ линију. С обзиром да се за оба стола игра идентичним поделама карата, исход меча ће се одлучивати скоро па најобичнијим поређењем два резултата. Тако долазимо до тога да ако је у првом дељењу, за првим столом, север-југ пар Црвене звезде остварио скор од 100 поена, а пар север-југ из Ниша са истим тим картама за другим столом направио скор од свега 50 поена, то би значило да је Црвена звезда у плусу од 50 поена. Та поенска разлика се касније претвара у неке друге поене (ИМП поене), али би било исувише конфузно да и то објашњавамо сада. Да би се добио коначан резултат меча Црвена звезда – Ниш, просто ћемо сабрати све ИМП поене освојене од стране оба тима на свим одиграним дељењима (бордовима). Приметићете на приложеној фотографији и одређену врсту паравана који су постављени по дијагонали сваког стола – они се називају скринови. И дословно служе да спрече било какве погледе или гестикулације између партнера, како би се неспортски моменат свео на апсолутни минимум.

То би било све што се тиче правила бриџа и типова турнира представљених у најкраћим могућим цртама. Да би се савладала само најосновнија правила овог мисаоног спорта, потребно је издвојити недеље и недеље учења и решавања бриџерских проблема. Уколико имате нека питања везана за саму игру, или уколико нисте разумели одређена правила и термине, не устручавајте се да поставите питање у коментарима, а екипа нашег портала ће се потрудити да вам одговори. У следећем делу кратког серијала „Шта је то бриџ и где је ту Звезда?“, писаћемо о историјату бриџа као спорта, оснивању бриџ клуба „Црвена звезда“, као и о њеним успесима, што кроз тимски бриџ, што кроз индивидуалне учинке наших играча.