Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Важно Женски фудбал Интервјуи Најновије Фудбал Фудбал

Андријана Тришић: „Радим на себи и изнова себи постављам нове стандарде“

Дуга плава коса, заразан осмех, „четворка“ на леђима, а у ногама фудбалска магија. Са 25 година већ је много тога учинила како у најпопуларнијој светској игри, тако и на приватном плану. Рођена је у Бајиној Башти 2. септембра 1994. године, а са фудбалом и због фудбала прокрстарила је Србију уздуж и попреко.

За „бубамаром“ почела је да трчи у екипи ОФК Космос из родног града. Озбиљније бављење фудбалом започела је у лазаревачком ЛАСК-у. Са Машинцем је искусила и играње у елитном европском такмичењу, а пут је даље водио преко Крушевца и Пожаревца, да би претходног лета по други пут обукла црвено-бели дрес. За све који не знају, у питању је Андријана Тришић, у фудбалској јавности познатија као Њања.

У ово време када је фудбал услед добро познатих разлога у потпуности заустављен, наш портал је имао ту част да поразговара са незаменљивом чланицом Звездиног везног реда и српском репрезентативком у фудбалу и футсалу која се са великим задовољством одазвала нашем позиву.

– Како и када си почела да се бавиш фудбалом?

– „Своје прве фудбалске кораке начинила сам у свом родном граду, Бајиној Башти, 2004. године, наступајући за мушки клуб ОФК „КОСМОС“, кроз пар година сам добила позив од репрезентације да са још две девојке присуствујем мушком фудбалском кампу у Караташу. Након тог кампа мој таленат препознаје тренер Дарко Стојановић који ми „отвара врата“ женског фудбала, те постајем упоредо и чланица ЖФК ЛАСК из Лазаревца.
У том периоду моја жеља је била да након заврешеног 8. разреда упишем Спортску гимназију у Београду. Међутим интересовање тадашњег шампиона Србије и најтрофејнијег клуба у држави ЖФК Машинац из Ниша, с`којим играм наредне две године и Лигу шампиона, пише ми неку нову животну причу. Две године сам се задржала у истом, затим је уследио позив из Лазаревог града од ЖФК Напаредак из Крушевца, где такође остајем две године.
Пошто је образовање било мој приоритет, и ништа се до дана данашњег променило није, моја жеља да завршим Факултет спорта и физичког васпитања ме навела на пут ка Београду. Игром случаја, неке „коцкице су се склопиле“ и те 2013. године сам заиграла за ЖФК Црвена звезда. Уследио је један од тежих периода по питању мојих одлука на релацији тренинг-предавање. Свим силама сам се трудила да будем једнако добра и максимално посвећена на сваком пољу. Наравно да је било дана када сам изостајала с`тренинга због колоквијума, испита, али исто тако више је било ситуација у којима сам се радије окретала клупским обавезама.
Због, по мени, оправданих разлога, одлазим као „позајмљени играч“ на две године у ЖФК Пожаревац, за који наступам наредну сезону и по.
И коначно, повратак у моју Црвену звезду, за коју и данас наступам и поносно браним њене боје.“


– Многе девојчице које желе да се баве спортом обично маштају о одбојци, кошарци и другим „женственијим“ спортовима. Зашто си се ти баш одлучила за фудбал?

– „За мене је јако осетљива тема подела спортова на мушке или женске. Та подела је за мене и за све оне људе који знају о чему причам непостојећа. Свако дете је најсрећније када ради оно што воли. Е па тако и ја. Још од малих ногу сам свакодневно ишла с`татом у Спортски центар „Бора Милутиновић“, где сам радо са осталим дечацима „играла на два гола“, уз по које погледе преко рамена како бих тати „украла неку фору“.
Фудбал волим од када знам за спорт. Фудбал играју девојке које знају шта је безусловна љубав, девојке које ће свим својим бићем, без и једне помисли „а шта онда“, давати све од себе.“

– Како су твоји укућани реаговали када си им саопштила да желиш да се бавиш фудбалом?

– „Чак се толико и не сећам тог момента, то говори само једно, да није било драматично“, истакла је кроз осмех Андријана па наставила. „Шалу на страну, али нећете веровати, када кћерка професионалне балерине заигра фудбал сви би помислили да следи онај уобичајени део приче од стране родитеља, како то није за девојчицу, како не желе уопште да помисле да неко њихову кћерку може случајно да удари, како њихова кћерка није за копачке. Е па напротив, моја прича је отишла у оном најлепшем могућем смеру, подршка од првог дана! То је оно што ме мотивише и даје снагу да само идем напред. Подршка родитеља, сестре, поготово у том периоду одрастања, у годинама када су вам потребна велика леђа, у периоду када скоро ни не знамо ко смо, је нешто кључно. Испраћена свака утакмица, Ниш, Суботица, Крагујевац, Куршумлија,…, породица Тришић је ту, као моја највећа подршка и публика, али и највећи критичари када то и није било тако добро.“

– Како је дошло до интересовања Звезде за тебе и ко те је довео у клуб?

– „Као што сам већ напоменула, неке коцкице су се склопиле, и опет сам уврштена у редове тадашњег тренера Дарка Стојановића, с`којим сам имала и сарадњу док сам играла у ЛАСК-у. Морам напоменути и физиотерапеута Радомира Мијатовића-Рашу који је одиграо велику улогу у том мом доласку.“

– У црвено-белом дресу си дебитовала 29. марта 2014. године у мечу против Пожаревца. Који сусрет ти је посебно остао у лепом сећању?

– „Увек ми је ово било једно од тежих питања. За мене свака утакмица има посебну драж, неко ново надметање и доказивање, свака утакмица за мене је Празник. Међутим, ако бих баш морала да издвојим једну, нека то буде финале Купа Србије 2016. године ЖФК Спартак-ЖФК Црвена звезда“.

– Након неколико сезона у Звезди, у сезони 2016/17 одиграла си само два сусрета и уследио је растанак са клубом. Који су разлози одласка?

– „Тачно тако. Мом одласку претходило је моје незадовољство које се односило на позицију у тиму, где се по свом личном мишљењу и нисам тако добро снашла. Уследио је низ „несугласица“, почев од позиције у тиму, примедби када се због факултетских обавеза не појавим на тренингу, без обзира што исти одрадим након својих обавеза, до седења на клупи чекајући да уђем у игру и то на позицији која није моја природна.
Да се погрешно не протумачи, поштујем свачију одлуку, то је била замисао стручних људи, али исто тако мислим да сам тог момента урадила праву ствар. Одиграла сам сезону и по у ЖФК Пожаревац на својој позицији, на свакој утакмици свих 90 минута, и сматрам да је то допринело мојим фудбалским квалитетима, самопоуздању и искуству. Оног момента када нисте задовољни собом, одлукама других људи, тежите да направите промену која ће вас вратити на прави пут, то сам и урадила.“


– Пред почетак актуелне сезоне вратила си се у клуб. Која су била твоја очекивања и сматраш ли да је ситуација у клубу била боља током твог првог мандата или сада?

– „Ваљда је у крви сваког спортисте да су очекивања велика, а опет реална. Никада себи за циљ нисам постављала нешто недостижно. Врло сам самокритична и наравно да тежим најбољем. Када сте максимално посвећени ономе што радите нема разлога за сумњу, резултати су увек ту.
Када је реч о колективном спорту, резултати не зависе од појединца већ од целог тима, како на терену тако и ван њега. Увек сам се водила тиме да радим на себи како бих могла максимално да допринесем свом тиму, верујем да је политика сваког клуба таква.
Што се тиче лично мојих очекивања сматрам да сам их испунила, и то ми даје крила и још већу мотивацију. Када из утакмице у утакмицу ваш учинак расте и видите да доприносите позитивном резултату, свакако да мислите да оно што волите радите на најбољи могући начин у датом моменту. Наравно да увек може и боље, зато ваљда и свакодневно радимо на себи и изнова и изнова постављамо себи неке нове стандарде“
, истакла је Њања, а затим се осврнула на стање у нашем клубу током њеног првог боравка, као и сада.
„Мислим да нисам довољно компетента да бих износила став о ситуацији у клубу.“

– Недавно си добила и позив и у најбољу селекцију Србије. Тренирала си са најбољим српским фудбалеркама. Мислиш ли да ускоро можеш имати и значајнију улогу и у репрезентативном дресу?

– „Осећај наступања за Национални тим ми је добро познат из млађих дана будући да сам прошла кроз све селекције. Свој први наступ за „А“ селекцију сам забележила још током мандата селекторке Сузане Станојевић. Представљати своју земљу је непроцењив осећај и желим га свакој девојци која заигра било који спорт.
Као што сам напоменула, посвећеност и рад се исплати, па тако се десило и са мном, добијам позив од селектора Предрага Гроздановића. Наравно да мислим да и те како могу да имам значајну улогу у том тиму, и да ћу оправдати тај позив.“

– С`обзиром да се поред фудбала више него успешно бавиш и футсалом, да ли се боље сналазиш на паркету или травнатом тепиху?

– „Кроз своје фудбалске кораке одиграла сам велики број турнира на паркету, како са дечацима, тако и у женским селекцијама, вероватно из тог периода се јавила и љубав према футсалу. На жалост, у нашој земљи то још није развијен спорт, али има назнака ка светлијој будућности истог.
Морам напоменути и селектора женске футсал селекције Дејана Мајеса који је несебично „трошио“ своје време како би на све начине успео да нам приближи ту лепоту футсала. Једини тренер који је успео да препозна „на прву“ моју фудбалску нарав током целе каријере је он, тако да му додељујем глану улогу у свом успеху на том пољу. Нећу изоставити ни тренера Владимира Јовановића-Пршу који несебично дели своје знање и на све начине покушава да извуче из сваке ситуације најбоље.
Футсал је доста динамичан спорт игра се брзо, агресивно, хитро, нема времена да примиш лопту па тек онда доносиш одлуку шта даље. Ситуације се нижу из секунде у секунду, адреналин је константо присутан и то је оно што краси ту игру.
С`друге стране, фудбал је спорија игра, могу себи у низ ситуација да дозволим тај луксуз да променим одлуку и након пријема лопте, да врло често останем у зони комфора, али и у одређеним моментима потребна је и муњевита луцидност.
Мислим да је мој учинак на оба поља подједнако запажен.“



– Како оцењујеш овосезонске резултате Звезде?

– „Победа је победа, наравно. Нема лепшег осећаја него када на почетку недеље отвориш новине, сајт и видиш забележена нова три бода свом тиму.
Без обзира ко је противник приступ за сваку утакмицу, била пријатељска или првенствена, је исти. Звезда је велики клуб, не потцењујем ни једну екипу, свако носи неки свој квалитет. За мене највећи успех је победити екипу која је фаворит током првенства, то је једино право мерило када уђете у такмичарски период. Ми то нисмо успели. Сматрам да уз већу ангажованост играчица и целог стручног штаба можемо стати раме уз раме са најбољима.
Из тог разлога не могу у потпуности бити задовољна учинком свог тима.“


– Због светске пандемије фудбал је у потпуности заустављен. Како проводиш дане током ванредног стања и да ли је клуб сачинио било какав план тренинга за овај период?

– „Нема стајања, ни изговора. Ми спортисти у свакој ситуацији морамо да нађемо мотивацију и да хрлимо ка свом циљу, али и да будемо мотивација свим осталим. Из свега овога искористите оно најбоље, нађите у свакој ситуацији неку позитивну ствар. Много више времена за породицу, ваше лично усавршавање на свим пољима…
Сваки дан ми је испланиран, тачно знам када и шта радим, то ствара осећај испуњености. Сваки дан себи постављам неки нови циљ.
Свакодневно тренирам по програму који сам добила од кондиционог тренера мушке футсал селекције, женске фудбалске селекције Србије и професора Александра Петровића, уз чији рад је мој квалитет дошао до изражаја. Овим путем желим да се захвалим на његовој посвећености и стручности, као и тренерима целог његовог тима.
Такође, контакт имам и са кондиционим тренером Црвене звезде, Бојаном Маравићем, који ми помаже да останем у форми.
Трудим се да своје време проводим са својим најближима и обично је то гледање филмова, друштвене игре-у којима сам вечити губитник, и морам признати није ми лако“
, уз осмех је истакла Андријана и наставила.
„Имам и време које остављам за себе, своје мисли и читање књига или неке стручне литературе, то је обично пред спавање, резиме дана, када мислим шта је и да ли је могло боље, оцењујем свој рад и правим план за предстојећи.
Такође, ту је и свакодневни одлазак до најстаријих чланова породице, којима је наша помоћ у овом моменту најпотребнија.“


– Какви су ти планови у будућности? Да ли остајеш у Звезди или имаш планове да се ускоро докажеш у неком иностраном шампионату?

– „Не знам шта ће се дешавати са нашим првенством након свега овога. Волела бих да се првенство заврши на најбољи могући начин.
За сада остајем у Звезди, али свакако да бих волела да се опробам и у неком од иностраних шампионата. Не зна се шта носи следећи дан.“

– Поред фудбала бавиш ли се још нечим?

– „С`обзиром да сам завршила Мастер студије на Факултету спорта и физичког васпитања, нисам се још увек опробала у улози професора, али већ вишегодишњу сарадњу имам са спорском Академијом „Кочовић“, где радим као персонални тренер.“

– Пратиш ли портал „Моја Црвена звезда“ и шта мислиш о нашем раду на афирмацији женског фудбала?

– „Редовно пратим портал и овим путем желим да похвалим посвећеност ажурирању истог. Сматрам да је за развој женског фудбала потребна много већа медијска подршка како би посећеност на утакмицама била већа.
Јако је лепо знати свој учинак на крају сезоне. Статистика је увек била неко мерило, нама је приступ истом управо омогућио портал. Све похвале!“

– Има ли нешто што би желела да кажеш, а да те нисмо питали?

– „Желела бих да пружим подршку свим младим девојчицама које су ушле у свет фудбала, да не одустају и да досањају своје снове.“

– За крај, једно питање које сигурно многе интересује. У свету женског фудбала позната си под надимком Њања. Када, зашто и од кога си добила тај надимак?

– „Готово ме сви знају као Њања, ретко ко ме зове по имену. Главни уредник тог надимка је била моја омиљена особа, моја сестра Јелена. Још као мале, не знам тачно када, али по надимку је јасно да нисмо умеле још увек да причамо, сестра није умела да изговори моје име. Сваки пут када би ушла у собу и видела ме, викала је „Ња-ња“. Тако да је тај надимак остао и сада, када сам „велика“.
Ето, коначно сам јавности одала ту „тајну“.“


Популарна Њања до сада је одиграла укупно 61 меч у црвено-белом дресу и по том параметру налази се на листи међу 15 играчица са највише наступа у нашем клубу. У актуелној сезони Андријана је 12 пуна облачила опрему најдражег клуба. Једанаест пута је била у стартној постави, а само једном је у игру ушла са клупе и просечно је на терену провела 80,33 минута по мечу. Није успела да се упише у листу стрелаца, али је забележила осам асистенција. Забележила је укупно 610 додавања са процентом успешности 82,3%. Упутила је 15 удараца ка противничкој мрежи од којих је десет ишло у оквир гола. Имала је 54 освојене и 33 изгубљене лопте. Направила је 17 прекршаја, док је десет пута она непрописно заустављена од стране противничких играчица.

Портал „Моја Црвена звезда“ захваљује Андријани на издвојеном времену и надамо се да ћемо се још дуго заједно радовати успесима нашег клуба.




Повезане вести

1
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
1 Comment threads
0 Thread replies
5 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Avatar Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Avatar
Гост
Зоран Филиповић

Веома квалитетан и лепо написан чланак! Сјајно! Снажна подршка за жене у српском фудбалу, и: Напред, Њањo!