Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Важно Други пишу Звездаши широм света Кошарка Најновије

Алимпијевић: „Од успеха у спорту важније је бити човек“

Душан Алимпијевић је на клупу Црвене звезде стигао после једног од најуспешнијих периода у клупској историји. Карту за то место, тада 31-годишњи стратег купио је фантастичном сезоном у ФМП и избацивањем Партизана у полуфиналу Суперлиге Србије.

На лето 2017. наследио је Дејана Радоњића, најтрофејнијег тренера црвено-белих, спреман да започене потпуно нови, дугогодишњи пројекат заснован на младим, домаћим играчима. Таква је, барем у старту, била идеја.

Почетак тог пута деловао је добро, сезона је ишла изнад очекивања. Низале су се победе у АБА лиги, на крају се уз само три пораза обезбедило прво место пред плеј-оф, док је Евролига окончана са неочекивано великих 11 тријумфа. Неки од њих били су сензационални, попут оног против каснијег шампиона Реала у Мадриду.

Ипак, финална серија регионалног такмичења била је препрека преко које се није прешло. После три узастопне титуле, Звезда је поражена од Будућности, што је значило и останак без Евролиге.

Био је то повод да Алимпијевић у мају 2018. поднесе неопозиву оставку и напусти клуб.

Зашто је то урадио, шта се од њега очекивало, а што навијачи нису могли да схвате, због чега највише жали, са којим проблемима се суочавао и кад му је постало јасно „шта се ради“ у финалној серији против Будућности, рођени Лазаревчанин говорио је за „Спорт Клуб“.

Али, за почетак, шта је Душан Алимпијевић радио после одласка из Црвене звезде?

– „Период после Звезде искористио сам за усавршавање, трагао сам за новим знањима. Био сам део стучног штаба у Далас Меверикса за летњу лигу, имао прилику да будем ту кад је Лука Дончић стигао… Део времена сам провео и код Жељка Обрадовића у Истанбулу, трудио сам се да што више научим од њега. Такве прилике се не указују често. Потом се појавила шанса да преузмем Автодор.“

Автодор, члана ВТБ лиге, преузели сте крајем новембра 2018. године. Опишите нам период у Саратову?

– „Било ми је познато до Автодор на годишњем нивоу мења већи број тренера, али сам имао обећање да ће моја стратегија бити подржана. Направили смо помаке брзо, имали шест победа у првих осам кола, од чега је један пораз дошао одмах по мом доласку. Да играмо све боље, било је примећено и од стране аналитичара. Објављени су параметри по којима смо ми, рецимо, знатно смањили неконтролисане шутеве, имали много више отворених. Такође, и више младих играча је било укључено адекватном улогом у тим… Све то је био добар показатељ да се иде у добром смеру, али убрзо је дошло до неких неслагања и споразумно смо раскинули уговор.“

До раскида сарадње дошло је после свега два месеца. Зашто?

– „Пре свега на то како ја видим даљи пут, а како они. Очекивања су била нешто другачија, да неки играчи морају да играју више, него што сам им ја давао у том моменту. Сматрам да сам направио добар пут, што се види по томе где је екипа била кад сам отишао, а где је на крају завршила. Кад сам отишао били смо шести, а сезону су завршили ван плеј-офа на 11. месту. Све у свему, није било тешких речи, ничега лошег, испоштовало се све до краја. Ја сам сматрао да је боље да одем одмах, а њима желим све најбоље.“

Како оцењујете то искуство?

– „Паметном човеку је свако искуство добро. Ако знаш да га искористиш, и негативно искуство је добро.“

У међувремену нисте имали ангажман…

– „Било је неких понуда, али су оне у договору са агентом Мишком Ражнатовићем одбијене. Трагам за добрим пројектима, а где ће то бити, не знам. Почео је тренд малих промена у кошарци, пре свега на клупама. То је, по мени, добра ствар јер клубови показују озбиљност у пословању, не мењају се тренери више тако лако. Колико год се то не свиђа тренерима на “стенд бају”, што сам и ја тренутно, подржавам такво пословање. Зато паузу користим да се усавршавам, а најбитнији део је праћење што више утакмица, лига, стилова кошарке. Могу рећи да сам испратио готово све.“

АБА лига је на овим просторима кључно такмичење. Како видите досадашњу сезону?

– „Живимо у доба интернета и технологија, па можемо и сад да се вратимо на најаве клубова уочи почетка сезоне и њихова обећања. На основу тога, закључује се да је велики број њих у АБА лигу ушао са највишим могућим амбицијама. Ту, даље, долазимо и до буџета са којима је већина клубова кренула сезону. Мени су замерали кад говорим о буџету, али једноставно морамо да причамо о томе. Људи морају да знају такве ствари. Ако седнеш и израчунаш ко је шта уложио, схватиш ко какве амбиције има. Чињеница је да је уложено много у тимове, нарочито кад је реч о Црвеној звезди и Партизану, и то је добро. То је показатељ да наша кошарка стаје на ноге.“

Ко вас је од клубова највише изненадио?

– „Ове сезоне је било изненађења поприлично, више негативних него позитивних. ФМП је стартовао феноменално, искористио добар распоред на почетку и има добру сезону. Тренер Влада Јовановић ради сјајно и они су једно од најпозитивнијих изненађења. Наравно, у том контексту не могу да не споменем и Приморску. Тај тим је и услед свих финансијских проблема и одлазака водећих играча током сезоне, наставио да прави неке сензационалне победе, и стварно би било неправедно да то прође неопажено. Што се негативних изненађења тиче, верујем да су многи клубови који су завршили ду доњем делу табеле имали другачије амбиције…“

Црвена звезда је лигашки део сезоне завршила на трећем месту. Како коментаришете резултате вашег бившег тима?

– „Било би непрофесионално да дајем неке дубље анализе резултата и свега, јер нисам унутра и не знам шта се дешавало током сезоне… Оно што се лако може закључити је да се ова сезона разликује много од оне кад сам ја био тренер. Очигледно да се другачија стратегија направила.“

На шта конкретно мислите?

– „Знате, број странаца најбоље говори о амбицијама клуба. Странце плаћаш много, иако они нису гарант успеха, али кад су ту значи да има имаш већи буџет и, самим тим, високе амбиције. Али, клубови на овим просторима немају пара да парирају оним највећима. Чак и ако уложитие и дупло више од ове сезоне, то није гарант да ћете ући у осам у Евролиги. И шта онда? О каквој стратегији је ту реч? Мислим да је битније направити здраву, разумну стратегију од неколико година. Да се зна која је улога свакога, шта и како са младима… Зашто да млад играч тренира и бори се, ако дође неки странац више плаћен од њега који мора да игра?“

У сезони кад сте ви били тренер, концепција екипе је била другачија?

– „Тим је много другачији у односу на овај сад. Рецимо, те године је Дејан Давидовац био међу битнијим играчима у тиму, имао неке кључне роле. Сетите се победе у Евролиги над Жалгирисом, који је после био трећи у Европи… Притом, то је био Давидовац који је тек дошао из ФМП, без искуства играња великих такмичења… Добрић је, такође, био битан фактор. Јанковић и Јовановић имали су конкретне улоге. Имали смо језгро српских играча, уз додатке са стране. И Матијас Лесор, који нас је коштао АБА лиге, био је наш пројетак за будућност. Једноставно, таква је идеја била, таква се кошарка играла и ми смо то гурали колико смо могли.“

Како из ове перспективе гледате на тадашњи састав?

– „Имали смо много пројеката, а играла се Евролига. Ми смо имали Давидовца, Добрића, Јанковића, Јовановића, Лесора… Чињеница је да се не може избацити толико играча ођедном, једноставно је немогуће кроз АБА и Евролигу. Пролазили смо и кроз бројне проблеме са повредама, али ја никад нисам кукао. Замерало ми се што Давидовац игра четири позиције. Па, нисам луд да мислим да је он и кец и четворка, а не тројка. Али, кад останеш без два плеја, мора он да покрије. Или немаш две четворке, па буде решење и за то.“

Колико је било тешко борити и у АБА и у Евролиги са тако младим тимом?

– „Евролига те временом „самеље“ до те мера да се изгубиш у приоритетима. Нама је АБА лига била приоритет, али како сезона одмиче почнеш да АБА користиш да би се спремао за Евролигу. Ваљда због великих утакмица, ривала… У недостатку времена, почнеш да АБА утакмице припремаш за дан, а евролигашке по два, три. Али, ми смо на крају лигашки део АБА завршили са само три пораза и то сматрам великим успехом. И још су ти порази углавном долазили после огромних победа у Евролиги. У плеј-оф смо ушли уз минималне ране, са прве позиције.“

Испоставило се да плеј-оф АБА лиге, ипак, није дошао у најбољем моменту?

– „Остали смо без Дангубића, који је до тада играо можда и своју најбољу сезону. Нисмо могли да рачунамо ни на Бјелицу у онаквом облику каквог смо га имали, а Милко је до плеј офа био један од најбитнијих играча. Са Пером Антићем смо били свесни ризика, био је у годинама, али нам је искуством доносио велики квалитет. Ипак, кад је дошла потрошеност – изгубили смо и њега. Уз то, направили смо и промену на плејмејкерској позицији, уместо Радичевића, дошао је Енис и концепција се променила. Добили смо поентера, уместо организатора. Све су то неки проблеми са којима смо се суочавали пред плеј-оф, али веровао сам до краја да ћемо и тако успети. А и шта бих добио од тога да сам кукао?“

После победе над Морнаром у полуфиналу, финална серија против Будућности је, дословно, представљала борбу за голи живот. На крају сте ви изашли као поражени из ње…

– „Неколико лопти је решило читаву серију, поменуо сам онај промашај Лесора… У Подгорици сам завршио полувреме без траженог тајм-аута, презадовољан сам био како играмо, али већ тад ми је било јасно да ситуација измиче контроли. Почели су фаулови, намерни фаулови… Да се не понављам. Све се видело на снимцима. На крају, једна сезона у којој смо играли далеко изнад очекивања, окарактерисала се као неуспешна.“

Донели сте тад одлуку да одете. Из ког разлога?

– „Ја сам из моралних разлога захтевао да одем, после Будућности, иако сам имао трогодишњи уговор. Нико ме није отерао. Сматрао сам да ако је освајање АБА приоритет, што није било реално, ни очекивано у старту, онда је логично да одем. Не кајем се, а за дискусију је да ли је могло боље или не.“

Председник Небојша Човић је неколико пута наглашавао да је био против вашег одласка, те да сте имали његову пуну подршку…

– „Није желео да одем, али мене је погодила чињеница да људи око нас нису схватили шта ми те године радимо. Све је било представаљено у смислу ’шта овај клинац ради на клупи, дошао овде из Војводине, из тамо неког Спартака…’. А ми 11 победа у Евролиги, од тога две против каснијег шампиона Реала и екипе са Ф4 Жалгириса. Добијеш их два пута, а у друге две утакмице против њих изгубиш на лопту… О томе нико није причао, или о развоју младих играча. Никога није занимало какве су нам финансије биле, шта клуб тачно ради, да би био оно што је данас. Да се тад није урадило то, ове године не би био овакав тим, а у садашњи састав Звезде је уложено два и по пута више новца него у тадашњи!“

Рекли сте да људи нису схватали шта тачно радите у тој сезони и каква су очекивања стављена пред вас. Објасните сад?

– „За почетак, морам да кажем да ми до сад нико није дао простора да причам о очекивањима која су се ставила пред мене као тренера. После оног плеј-офа, све су занимале само последице, а ја нисам хтео да се правдам никоме, зато хвала на питању и могућности да о томе говорим. Наиме, после једне трофејне ере пре мене, виделе су се финансијске последице. Евролигин ревизор је ушао у клуб и сви смо морали да се понашамо озбиљно, да се испеглају све финансије. То је на крају урађено захваљујући одговорној политици. Мени је врло јасно речено да та сезона неће бити ни близу ономе што је било пре тога. Финансијска стабилност је била на првом месту.“

Резултати су били у другом плану?

– „Био је то много јефитинији тим, него ранијих година. Узели смо талентоване играче, пројекте, са идејом да на крају те сезоне направимо додатну селекцију и јасно поделимо приоритете. Није се тражио велики број победа у Евролиги, ма ни близу ономе што смо на крају имали. Причало се да је у реду имати и испод 5 победа, а ми смо их имали 11. Нисмо ни морали да будемо први у АБА лиги, то није био приоритет на старту, али кад се видело да се иде у добром смеру, онда је почело то да се потенцира. Притисак је постајао све већи на свим нивоима. Кренули су лажни текстови о сукобима у тиму, ишло се дотле да се писало и да ме је Лазић ударио… Замислите!? А ми смо имали јако младу екипу, укључујући и мене, за такву атмосферу. Да су навијачи били спремни да прихвате чињенично стање и увиде шта ми заправо радимо те сезоне, какви су примарни циљеви, много би нам било лакше.“

Да можете, шта бисте променили?

– „Неке друге ствари бих радио другачије, пре свега, у смислу селекције. Залагао сам се да се направи другачији дух од оног суровог професионалног, да атмосфера буде на високом нивоу. Мишљења сам да на крају она прави резултат. Али, АБА лига, Евролига, много мечева… Људи се погубе у свему томе, емоција се изгуби. Нема се времена ни за шта. Постанеш робот. Жал остаје, трпео сам свашта, радио вредно, а отишао без трофеја…“

Како, после свега, гледате на тај период?

– „Отишао сам као човек. Поносан сам на то што се све завршило у пријатељском тону, а то је раритет на овим просторима. То говори и о неким људским особинама. И даље сам у одличним односима са председником Човићу и захвалан му на свему. Верујте ми, нема веће сатисфакције него кад дођем на утакмицу и поздравим се тамо са свима пријатељски. Од успеха у спорту важније је бити човек.“

(извор/фото: sportklub.rs)

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
1 Comment
најновијим
најстаријим највише гласова
Inline Feedbacks
View all comments
Avatar

Mislim da smo potrošili odličnog trenera, da je imao prošlogodišnji ili ovogodišnji tim, nebi imao ni jedan poraz u ABA ligi, a i u EL bi bili bolje plasirani.

1
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x