Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiВажноДруги пишуЖенски фудбалИнтервјуиНајновијеФудбалФудбал

Фудбалерка Црвене звезде Јована Стојановић у хуманој мисији

Фудбалерка Црвене звезде и репрезентативка Србије у фудбалу и футсалу, слободно време током ванредног стања искористила је да обиђе баку и осталу родбину на југу Србије и уручи им најосновније животне намирнице.

Једном хуманиста, увек хуманиста. Таква је Јована Стојановић….

– „Свега недељу дана пре проглашења ванредног стања, са женском фудбалском репрезентацијом Србије, допутовала сам из Анталије (Турска), са мини припрема, у склопу којих смо одиграле и пријатељску утакмицу са репрезентацијом Белорусје, да би већ сутрадан по повратку у Београд са Црвеном звездом одиграла и утакмицу последњег кола Супер лиге Србије, против екипе Земуна. То је уједно било и последње окупљање екипе, јер су након тога обустављени сви тренинзи и отказане све утакмице. Срећом нико из мога окружења није имао било каквих здравствених проблема, који би указивали на потенцијалну опасност од вируса, тако да сам и ја своје функционисање прилагодила новонасталој ситуацији“ – започела је излагање девојка великог срца.

– „Свакодневно се информишем преко средстава информисања и настојим да се стриктно придржавам апсолутно свих препорука, упутстава и наредби Владе Републике Србије у вези превенције и заштите у борби против Корона вируса. Максимално сам редуковала изласке ван стана, осим у раним јутарњим часовима, због куповине најосновнијих животних намирница и то у најближем окружењу, пошто сам послушала препоруке и нисам гомилала залихе хране. Крећем се са заштитном маском преко лица, а по повратку водим рачуна о личној хигијени нарочито руку и лица.“

Иако је тада била веома мала, дешавања од пре 21. године дубоко су се урезала у Јованино памћење и то је код ње произвело осећај хуманости да свугде и свакоме помогне колико год је то у њеној могућности:

– „Имала сам непуних 5 година када сам 1999. године за време злочиначке НАТО агресије доживела своје прво ванредно стање, тако да се сећам веома добро страха и суза како у очима мојих родитеља, тако и у очима мога деке и баке. Управо те њихове сузе биле су разлог што сам рано јутрос заједно са потпредседником клуба Мирославом Млинаром, иначе и једним од ктитора наше сеоске цркве Свети Никола, без много размишљања кренула пут Ниша, како би најстаријим мештанима декиног и бакиног села, моје омиљене Русне, поделили најосновније животне намирнице, уље, шећер, брашно, кекс, супе и квасац, коме су се нарочито обрадовали, пошто у целом селу нико није имао ни грам квасца.“

И овога пута наша „Вучица“ се нашла на „бранику отаџбине“. Колико год је то било у њеној могућности, не чекајући да је било ко позове, она је изашла у сусрет онима којима је у овом моменту помоћ и најпотребнија:

– „Мештани села су веома уплашени, данима нису излазили нигде из својих кућа, а у село готово да нико није ни долазио од проглашења ванредног стања, тако да их је наш долазак искрено обрадовао и макар на кратко измамио осмех на лица, али у њиховим очима се и даље види велики страх. Никада у својим животима нису били у ситуацији да у знак добродошлице и захвалности вољеним особама не пруже руку, да их не загрле и да их по вековном српском обичају пољубе три пута у образ, тако да је за њих све то још већи шок. Пошто смо и сами били у трци са временом, трудили смо се да свима оптимистичним речима дамо подршку и да их охрабримо, али и да им скренемо пажњу на стриктно поштовање свих неопходних мера. У Београд смо стигли пре почетка полицијског часа, свега пар минута пре 17:00 часова и након пређених 600 километара, али пуна срца и само са једном жељом, да наша Србија победи и у овој битци.“

Вирус COVID-19 је паралисао спортска дешавања у целом свету. И поред тога Јована не запоставља своје спортске обавезе:

– „Што се тиче мојих професионалних обавеза, у контакту сам са селектором националне селекције Предрагом Гроздановићем, који ме је већ у неколико наврата звао, да чује како сам и да провери ако ми може на било који начин помоћи. По принципу “Ко хоће, тај нађе начин – ко неће, тај нађе изговор!”, јутарњи тренинг одрадим у стану, користећи најосновније спортске реквизите и помагала, по унапред припремљеном програму кондиционог тренера репрезентације Србије, професора Александра Салета Петровића, прилагођеног условима стана и новонасталој ситуацији“ – објаснила је наша репрезентативка и додала:

– „Пошто живим у непосредној близини Кошутњака, док мере то дозвољавају, ту спроводим други послеподневни тренинг, користећи поново заштитну маску за лице и рукавице, истовремено избегавајући било какав контакт са другим особама на растојању мањем од 2 метра. Последњих дана је мало већа гужва на Кошутњаку, али ја несметано одрађујем своје обавезе, јер новодошли посетиоци имају потпуно разумевање за професионалне спортисте, који рутински обављају своје свакодневне тренинге, настојећи да на тај начин остану у доброј психо-физичкој кондицији и спремно дочекају наставак својих спортских обавеза и повратак у нормалан живот. Ако мере Владе наложе и потпуну забрану изласка и свој други тренинг ћу прилагодити тој мери.“

За крај Јована Стојановић је упутила и апел свим људима добре воље:

– „Као лојална грађанка овога града и као девојка патриотски васпитана и одгојена, позивам све своје сународнике, да у овим изизетно тешким тренутцима, буду дисциплиновани и одговорни, да се придржавају свих обавеза прописаних ванредним стањем, али и да водећи рачуна о личној безбедности и здрављу, не забораве на хуманост и солидарност са нашим најстаријим суграђанима, којима је у овим тешким тренутцима неопходна наша помоћ.“



… Јована Стојановић, играчица са највише наступа у историји црвено-белог женског фудбалског колектива, репрезентативка Србије у фудбалу и футсалу, најбољи студент Факултета за Пословну економију и предузетништво, велики борац, још већи хуманиста, а надасве велики Човек.






(извор: kurir.rs; zurnal.rs)

Повезане вести

Leave a Comment