Хвала ти Милоје!

У врло емотивном обраћању у Медија центру стадиона “Рајко Митић”, Милојевић је започео своје излагање захваљивањем свима онима са којима је имао сарадњу за проведено време у нашем клубу.

– Донео сам одлуку да више нећу бити тренер Црвене звезде. Пре него што образложим одлуку, хоћу да се захвалим. Захвалио бих се мојој породици, као и Звездану Терзићу и Драгану Милошевићу, јер су они били ти који су дошли у Атину и разговарали са мном, те ме довели у клуб. Такође, мом најближем сараднику Митру Мркели, јер су сви остварени успеси и његова заслуга. Свим људима из управног одбора, новинарима који су извештавали, пратили и подржавали екипу, као и навијачима. Поносан сам на моје играче, на цео стручни штаб, а захвалан и радној заједници и свима који су помагали. Звезда без свих ових људи не би могла да функционише – започео је Милојевић и у даху наставио:

– Одлуку сам донео пре утакмице са Чукаричким, зато сам и рекао да ми је та победа најслађа. Ја сам тимски играч и реално гледам на ствари. Кад сам долазио у Црвену звезду, желео сам да оставим нешто у аманет. И да оног тренутка кад одлучим да одем, мој наследник буде у доброј ситуацији. Да има времена да упозна екипу, да са Мркелом нађе заједнички језик, да се играчи прилагоде, јер у фудбалу нема много времена. Сматрам да сам већ освојио титулу, тако да ћу рећи да сам у свом мандату освојио три титуле. Црвена звезда има времена да се спреми за улазак у европско такмичење. Размишљао сам око тајминга одласка. Знам да би мој одлазак на лето био још компликованији. Нови тренер не би имао много времена и то је главни разлог. Зато сам и хтео да освојим што више бодова ове јесени. Живот тече даље и још једном морам да кажем, хвала за све.

Осврнуо се Милојевић на бројне успехе које је постизао са Црвеном звездом у оквиру европских такмичења.

– Од тренутка кад сам дошао клуб, из утакмице у утакмицу смо дизали лествицу. Свака наредна победа бивала је најдража, иако су можда неке биле вредније од претходних. Мени је драго што смо вратили Црвену звезду тамо где припада. Најважније је пробудити емоције код људи, а ми смо то успели, поготово код млађих навијача који су коначно гледали Лигу шампиона на нашем стадиону. Салзбург не би био то да није било Спарте, Ливерпул не би био то да није било Наполија, једноставно, то тако иде. Мој план је био да одем на лето, по истеку уговора, али то би био лош тајминг. Конкретно и ова Лига шампиона је била лош тајминг за мене. Највећи губитник у таквим утакмицама је тренер, јер играте против гиганата, а када изгубите, онда испаднете незналица. Да смо играли Лигу Европе све би било другачије, наши ривали из летошњих квалификација су прошли даље. Међутим, не бих мењао Лигу шампиона ни за шта. Довести онакве екипе у Београд је нешто посебно.

Истакао је Милојевић да не би променио мишљење око останка на клупи, све и да је Црвена звезда остварила позитиван резултат у Атини и обезбедила европско пролеће.

– Исто бих урадио и да смо прошли даље. Играчи то нису знали, једноставно нисам хтео да причам са њима о томе, већ сам их пустио да буду фокусирани на терен, јер само је Звезда битна, никакав појединац није изнад клуба. Мени је драго што смо успели да покажемо Србији да можете да се пласирате у Лигу шампиона и да само треба вредно радити, трудити се и имати енергију. Коначно смо пробили ту баријеру, пребацили смо негативну у позитивну енергију и надам се да ће и мој наследник ићи у том правцу. Све је могуће, ако се довољно верује.

Владан Милојевић је неко ко је за две и по године проведене у клубу показао сјајне манире и био прави пример како треба да се понаша спортски радник.

– Имао сам коректан однос са свима и није било разлога да буде другачије. Црвена звезда је највећи клуб у Србији и треба да буде покретач тога. Ценим моје колеге, то су добри људи, за њих имам само речи хвале. Генерално и за српски фудбал. Ја верујем у домаћи фудбал. Првенство је било добро, треба много више да верујемо и да ствари гледамо са позитивније стране. Урађено је много добрих ствари и од стране Фудбалског савеза Србије.

Говорио је Милојевић и о плановима за будућност.

– Све је ово исцрпљујуће. Звезда игра огроман број утакмица, а то се није раније дешавало. Треба ми одмор са мојом породицом и сигурно ћу ово време, уколико не пронађем неки ангажман, искористити да се одморим. Наравно, наставићу да се едукујем, посетићу друге државе да видим како се тамо тренира. Моји приватни планови нису били толико везани за Србију, то су знали и људи из клуба када сам долазио. Моја деца не живе овде. Не знам још увек, у шали се каже да тренер има спакован кофер, а видећу где ће ме Бог одвести – подвукао је Милојевић и добио громогласне аплаузе свих присутних.

Хвала ти на свему Милоје!