Звезда је поново међу звездама!!!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ЈАНГ БОЈС 1:1 (0:0)

Трубачи испред стадиона, кошаркаши Црвене звезде, реке људи из свих праваца, песма, музика и радост пред почетак меча најавили су оно што ће у овој такмичарској години сваког Звездаша чинити поносним – пласман у групну фазу Лиге шампиона! И то други пут заредом!

У врелој августојској вечери, пред 52.000 навијача, црвено-бели су после још једног меча који ће се дуго памтити, на крилима одличног резултата из првог сусрета, успели да избаце шампиона Швајцарске и пласирају се у најјаче клупско такмичење на свету. Није могло без великих узбуђења, без страха и стрепње, али се све на крају завршило онако како смо прижељкивали. Упркос огромном квалитету који поседује екипа Јанг Бојса, наш тим их је савладао у двомечу и заслужено нашао своје место међу најбољима.

Иако је шеф струке швајцарског шампиона био до грла закопчан у вези потенцијалног састава и евентуалног (не)играња два важна шрафа, Сулејманија и Оароа, већ се на дан одигравања сусрета знало да поменути двојац неће бити уврштен у стартну поставу. Јанг Бојс можда није на траву стадиона „Рајко Митић“ изашао у најјачем саставу, али у најофанзивнијој формацији – свакако јесте, са три изразито офанзивна играча.

Наш тренер, Владан Милојевић, определио се за готово исти састав и формацију са којом је наступио у Швајцарској. Овај пут је могао да рачуна на Милуновића и Јованчића који су одслужили своје казне због картона, па смо на овом мечу могли да их гледамо од почетка. На жалост, један од наших најбољих играча, Ел Фарду Бен, није био спреман да почне меч, па је своју шансу чекао са клупе.

А овако је све то изгледало на терену:

Заглушујућа бука, фанатично навијање и сјајна кореографија нису испрва много утицали на швајцарски тим. Од првог минута су преузели контролу и посед, што је за њих уједно био и мач са две оштрице. Помало је конфузно деловала наша одбрана, али првих 15 минута није донело готово никакво узбуђење. Сво тежиште игре пребачено је на нашу половину, па је на ветрометини био штоперски тројац „Младих момака“.

Спласнула је након десетог минута иницијатива гостију, па се прешло мало и пред њихов гол – углавном смо покушавали из прекида, по боковима и центаршутевима. Најопаснија ситуација у првих четврт сата се десила баш у 15. минуту, када је Марин центрирао са десне стране, највиши у скоку је био Родић (додуше, нисмо били сигурни да ли је то био он или Цесигер), тукао главом, али за мало непрецизно. Лако је могло доћи до ерупције одушевљења на нашем највећем стадиону.

Два минута касније, Вукановић је маестрално изборио прекршај на левом крилу. Био је то „скраћени корнер“ за Марка Марина, Милуновић је изборио позицију за ударац, али је нажалост био изблокиран. Након тога је и пожутео, спречивши на тај начин контранапад.

Наставила је Звезда са нападима, аплаузе је заслужио и Родић покушајем из волеја након центаршута Гобељића. Предалеко је то било од гола, ипак. Недуго потом, у 21. минуту гости су имали прву прилику. И то из слободног ударца из, рекло би се, идеалне позиције. Сви су одахнули када је Сијеро погодио живи зид.

Апсолутно сваки прекршај на половини гостију, Марин је користио да позове саиграче у казнени простор где би их „гађао“ високим лоптама. У првих пола сата игре, то је уједно било и најјаче оружје црвено-белих.

Нгамале је сјајно прошао по левом крилу у 33. минуту, претрчао Гобељића, који га је по мишљењу судије Тејлора оборио с леђа и зарадио жути картон. Сада је Ебишер имао „скраћени корнер“, па је на изненађење свих на стадиону шутирао из све снаге ка нашем голу. Истакао се Борјан и послао лопту у корнер. Био је то уједно и први шут у оквир гола на данашњој утакмици.

Стекао се утисак да ни британски арбитри нису били „пријатељски“ настројени према Црвеној звезди, па су уз веома чудан критеријум, домаћинским суђењем, заправо, почастили госте. Руку на срце, не у толикој мери колико се то видело на пређашњим мечевима Звезде у квалификацијама.

Прштало је на терену, без страха се улазило у дуеле, па су тако Милуновић и Асале завршили на земљи после судара главама. Лекарска екипа им је неколико минута указивала помоћ, и на сву срећу није било последица па су обојица наставили сусрет.

Величина улога паралисала је обе екипе у првих 45 минута. Шанси из категорије стопостотних није било, а скоро да није било ни шутева (по један опаснији са обе стране). Тимови су играли опрезно, да опрезније нису могли, битка се водила углавном на средини терена, где нико није однео значајнију превагу (посед је био нешто више на страни гостију). Претило се искључиво из прекида, али резултат који је тада био на семафору водио је Звезду у Лигу шампиона, па је наш тим, може се рећи био задовољнији.

Већ у првом минуту наставка, швајцарци су направили можда и најзрелију прилику у дотадашњем делу меча. Након повратне лопте Асалеа, из прве је шутирао Ебишер са 20-ак метара, али је лопта прохујала изнад пречке. Нису Звездини навијачи навикли да гостујућа екипа диктира темпо на нашем стадиону, па се већ око 50.-ог минута осетила помало и нервоза међу публиком. Крај аут линије загревали су се офанзивни играчи – Павков, Бен и Томане.

У 57. минуту било је веома непријатно. Високу лопту са десне стране упутио је један од играча Јанг Бојса, видело се да лопта лети у правцу нашег гола, Борјан је некако укротио помоћу стативе, чудно се одбила назад ка голу где је напослетку ипак Гобељић избио у аут. Већ у следећем нападу још једном се истакао Борјан, када је по десној страни прошао Асале и оштро шутирао у њега.

Да узбуђења није било само пред нашим голом, побринули су се Марин и Кањас. Најпре је изблокиран шут Марина са 10 метара, да би у истој акцији, по повратној лопти распалио Кањас са 18 метара, али поред гола. Већ у следећем нападу узвратио је опасни Лотомба одличним ударцем са дистанце – његов шут завршио је подно јужне трибине.

У јеку атака гостију у жуто-црним дресовима, севнула је перфектна контра нашег тима. Повукао је лопту Марин, на левој страни упослио Родића, који тешку лопту стиже, из прве идеално центрира на Алексу Вукановића који је са пет метара спроводи иза леђа немоћног Балмоса за 1:0. Стадион је, дословно, експлодирао у 59. минуту. Није постојала особа која није била на ногама у тим тренуцима.

Играли су још пар минута нападачки наши играчи, ношени невероватном атмосфером, желели су још једном да угрозе противника у нокдауну, али се врло брзо противник подигао и опасно запретио. Након одличног паса веома агилног Ебишера, добро је шутирао Нсаме – на срећу поред леве стативе.

Уместо Боаћија, који се жалио на повреду, на терену смо видели Томанеа у 60. минуту. Гости су морали да крену на све или ништа, ређали су се њихови, веома опасни напади, а тренер Зоане је у игру тада убацио и своја најјача оружја: Сулејманија и Оароа. Одговорио је Милојевић увођењем Бена, уместо још увек недовољно спремног Гарсије. Одмах се видела огромна жеља тамнопутог репрезентативца да се на најбољи могући начин опрости од београдске публике. Испоставиће се, „изгорео“ је у тој жељи.

Опасни су били, поновићемо, напади гостију од 60. до неког 75. минута, када је Звезда успела мало да се консолидује и поврати посед у своју корист. Највише су претили ударцима ван 16 метара, нимало наивним. У 76. минуту је одличну лопту из прекида упутио Марин, за десетак центиметара је прескочила Томанеа, али и таква замало да превари Ван Босома који је тешком муком боксује у поље.

А меч, као и већина Звездиних европских, морао је да уђе у велику драму. Играо се 82. минут када је на одбијену лопту натрчао Јанко, баш као што су гости имали прилику да раде пет-шест пута вечерас. Лоше је шутирао на први поглед, али се лопта одбија о Бена, вара Борјана и завршава у нашој мрежи за 1:1. Претерано остављање на шут с дистанце црно-жутих везњака обило нам се о главу.

Само два минута касније Бен је могао да се искупи. Фантастичну лопту по левој страни добио је од Марина, изашао један на један са Босомом који му је ушао у шут, овај је покушао да подбоде лопту, да га пребаци… али, без успеха. Поново се игра пребацила на реон испред нашег гола.

Невероватну драму смо гледали до краја утакмице, нападали су гости, претили високим лоптама у готово сваком нападу. Утакмица је продужена чак за пет минута, а већ у другом виделу смо прилично незгодну ситуацију пред нашим голом. Имао је времена да се намести Нсаме са 17-18 метара, шутирао је под пречку, али је Борјан „пантерским скоком“ спречио најгоре. Недуго потом по други пут је пожутео Томане, па је морао два минута раније да напусти игру. У последњим тренуцима сусрета, баш као ономад против Краснодара, гости су имали прилику из слободног ударца. Не тако близу од гола, али није се чинило ни предалеко у тим тренуцима. Тајац на стадиону, лопту на неких 28-29 метара од гола поставља Сулејмани, отишао је и гостујући голман у наш шеснаестерац. Центаршут, ипак и – ништа. Односно свашта!!

Велико славље на нашем највећем стадиону! Јанг Бојс је већим делом утакмице диктирао темпо, имао можда и више од игре, али… Црвена звезда је та која је другу годину за редом учесник најјачег светског клупског такмичења у фудбалу!!!! Трилер нерава и ишчекивања, голова и прилика, тактизирања и спуштања гардова током читавих 180 минута, завршио се са најсрећнијим могућим крајем. Стари хероји потврдили су своје херојство, али су се родили и неки нови – попут Алексе Вукановића, Матеа Гарсије, Кањаса, Панкова и осталих новопридошлица који су више или мање имали удела у овом огромном успеху. Преко двадесет година смо чекали то „друштво звезда“, а сада ће бити мало теже избацити нас одатле.

Београд – Стадион Рајко Митић. Судија: Ентони Тејлор. Помоћници:Адам Нан, Гери Бесвик (сви Енглеска). Жути картони: Милуновић, Гобељић, Дегенек, Томане, Јованчић (Црвена звезда); Цесигер, Оаро (Јанг Бојс) Црвени картони: Томане (Црвена звезда) Стрелци: 1:0 Вукановић (59. минут); 1:1 Бен (аутогол, 82. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић, Дегенек, Милуновић, Родић, Јованчић, Кањас, Гарсија (од 68. Бен), Марин, Вукановић, Боаћи (од 60. Томане). Тренер: Владан Милојевић.

Jанг Бојс: Ван Балмос, Соренсен, Цесигер (од 52. Фаснахт), Лустенбергер, Јанко, Сијеро (од 65. Сулејмани), Ебишер, Лотомба, Асале (од 65. Оаро), Нсаме, Нгамале. Тренер: Жерардо Зоане.