Moja Crvena Zvezda
Интервјуи Одбојка

МЦЗ представља Љубицу Кецман

Последњих неколико година наше спортско друштво неће памтити по добром у најпопуларнијим спортовима. Фудбалски клуб је 4 године без титуле, кошаркашки преживљава вероватно највећу кризу у историји, рукометни готово да нема ни управу ни играче, ватерполо клуб је после гашења почео да стаје на ноге, па се може рећи да је једино одбојкашки клуб тај који враћа осмех на лице заљубљеницима у црвено-беле.

Момци већ годинама остварују запажене резултате и “избацују“ играче за репрезентацију, али посебно доминатне су девојке. Из сезоне у сезону екипа се подмлађује, одлази и по неколико најбољих и најискуснијих одбојкашица, а резултати су невероватни. Више од 60 победа за редом у домаћим такмичењима, сјајан отпор најбољим европским тимовима у Лиги шампиона и 3 завршнице ЦЕВ купа у четири године само су неки од успеха овог  сјајног колектива.

Из тог разлога екипа сајта МЦЗ жели да вам представи девојке које нам доносе толико радости у овим тешким временима по наш клуб. После Мине Томић имамо част да разговарамо са још једном великом надом наше одбојке-Љубицом Кецман.

Кад си почела да тренираш одбојку и да ли је Црвена звезда твој први клуб?

Одбојку сам почела да тренирам у првом разреду у ОК Раднички Београд, међутим та школа одбојке се угасила, па сам наставила у ОК Дунав са Новог Београда и тамо сам била све до позива од стране Црвене звезде.

Да ли си навијала за Звезду и пре него што си обукла њен дрес?

Наравно, никад се љубав према Звезди није доводила у питање. Стварно је велика част носити црвено-бели дрес и бранити боје једног тако великог клуба. Ја сам заклети Делија!

Сви знамо каква је ситуација у домаћем спорту, какви су твоји планови за будућност? Да ли је одбојка на првом месту или ипак планираш нешто друго?

Имам уговор на још неколико година и не планирам пре истека истог да напустим редове Црвене звезде. Највећа жеља ми је да што више напредујем и играм, па ће све остало доћи временом. Следеће године уписујем факултет, међутим, одбојка ми је на првом месту и тај новитет сигурно неће променити ништа од мојих планова везаних за њу.

Твој живот се сигурно доста разликује од оног који воде твоји вршњаци. Колико је тешко ускладити обавезе које имаш у школи са оним професионалним?

Да, сигурно. Да би се професионално бавио спортом треба поднети доста жртви везаних за приватан живот, али уз добру организацију све је то врло лако изводљиво. Што се школе тиче, с обзиром да наставу похађам редовно мало ми је теже да између два тренинга дневно стижем на часове и предавања, али трудим се да сваки слободан тренутак искористим и дођем да бих добијала оцене. Све то уз договор са професорима, наравно.  Јесте напорно, али ипак се на крају исплати.

Већ неколико сезона учествујете у Лиги шампиона, али је из године у годину и наша екипа све млађа. Колико је тешко изаћи на терен, а са друге стране мреже су девојке које су многима од вас  биле идоли и због којих сте можда и почеле да тренирате одбојку? Колико је генерално проблем кад сваке године оду 2-3 најбоље играчице?

Дефинитивно смо једна од најмлађих екипа која учествује у тако јаком такмичењу као што је Лига шампиона, међутим, сматрам да и ми поседујемо одређени квалитет и да можемо да пружимо солидан отпор великим екипама. Једино што је можда наш проблем јесте што имамо трему коју не би требало , али то је неизбежна ствар с обзиром да са друге стране терена понекад стоје, као што си рекао,  девојке које су нам биле идоли и због којих смо можда почеле да тренирамо, али то само треба да нам буде мотив више.

Промене у екипи су саставни део спорта. Тешко је функционисати кад оду најбоље играчице као што је ситуација са нама ове сезоне, али свака екипа мора да нађе свој начин да игра одређеним квалитетом и да се то што мање примећује. Имамо пуно младих и добрих играчица и свако празно место у екипи је њихова шанса. Ипак треба радити и на будућности нашег спорта.

Чини се да се ти проблеми лакше превазиђу уз подршку Делија. Одлична партија у Москви, а онда и освојен сет против велике екипе Динама у Шумицама. Да позовемо навијаче да дођу опет, можда заједно можемо до прве победе?

Нема речи којом бих вам описала како је било отићи негде толико далеко као у Москву и тамо играти пред толиким бројем наших навијача. Стварно предивно! Сваки Делија у Шумицама нама значи и више него што можда изгледа. Мислим да немамо већу подршку од њих и ја их позивам да дођу на сваку утакмицу на коју буду могли. Верујем да су уз њих чуда могућа, па можда чак и прва победа у Лиги шампиона! Следећа утакмица је против Факро Мушине, па се надам да се видимо у што већем броју!

За крај смо спремили и једно изненађење за наше читаоце. У складу са називом нашег сајта имамо идеју да приближимо спортисте и навијаче Црвене звезде и да кад кажемо моја мислимо на Црвену звезду свих нас, а Љубица Кецман је са великим задовољством пристала да нам у томе помогне. Она ће од данас писати о актуелностима у одбојкашком клубу, најављивати утакмице и преносити атмосферу из екипе. Овим путем јој се још једном захваљујемо на издвојеном времену и желимо јој добродошлицу на сајт МЦЗ. 

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x