Другог дана Међународног турнира пријатељства који организује ЖФК Слога из Земуна, на стадиону ФК Звездара одиграна су два сусрета. У послеподневном термину у оквиру групе „А“ састале су се екипе Брезнице из Пљеваља и екипа Земуна. Према очекивању црногорска екипа однела је заслужену победу резултатом 3:0.
У вечерњем термину на терен су истрчале играчице Црвене звезде и љубљанске Олимпије. Још током загревања било је уочљиво да су наше девојке уморне након јучерашње рововске борбе са вероватно и првим фаворитом турнира, екипом Сарајева, а последица тог сусрета био је и изостанак капитена Катарине Ђорђевић због повреде, док је Мирела Тенков и поред теже повреде скочног зглоба стегла зубе и још једном показала зашто је у претходној сезони била најбољи стрелац елитног ранга српског женског фудбала.
ЖФК Црвена звезда : ЖНК Олимпија Љубљана 5:0 (3:0)
Црвена звезда је сусрет започела у следећем саставу: Сара Цетиња, Јована Миладиновић, Ана Шћепановић, Регина Моголола, Јелена Раичевић, Санда Малешевић, Александра Савановић, Сара Савановић, Јована Аранђеловић, Мирела Тенков, Јована Стојановић
Очекивало се да ће црвено-беле због умора у сусрет ући резервисаније како би преосталу акумулирану снагу распоредиле на свих 90 минута меча са Љубљанчанкама. Међутим, од првог судијског звиждука „Вучице“ су јурнуле ка голу, а такав улазак у меч исплатио се већ у 2. минуту. Брзом разменом пасова црвено-беле су лако освојиле велики део терена, уследила је асистенција на крило ка Јовани Стојановић која је правовремено испратила проигравање свог везног реда и у ситуацији један на један искоса са леве стране Љубљанчанкама није било спаса – 1:0.
Брзи погодак као да је улио додатну енергију девојкама у црвено-белим дресовима које су наставиле са атацима ка голу Олимпије. Стицао се утисак да је сваки напад и гол шанса, а за нови погодак није морало дуго да се чека. Након гола у уводним тренуцима меча, Јована Стојановић се овог пута нашла у улози асистента. Правовремено је упослила Мирелу Тенков која се нашла очи у очи са голманком гостију и популарна „Рама“ у тим тренуцима ретко када греши. Играо се 13. минут, а резултат је већ био – 2:0.
Многи на трибинама игралишта на Звездари били су изненађени догађањима на зеленом тепиху. Провејавало је питање да ли је Црвена звезда толико добра, или су Љубљанчанке баш толико инфериорне у овом сусрету. Одговор на ово питање тешко је било докучити, али свакако екипа која је претходне сезоне наступала у УЕФА Лиги шампиона не може бити баш толико слаба.
И након предности од 2:0 „Вучице“ нису „спустиле ногу са гаса“. Напади су се ређали у таласима и право је чудо да још нека лопта није завршила у мрежи гостујуће екипе до паузе коју је главни судија одредио за освежење половином првог дела игре. Након краћих савета тренера, током другог дела првог полувремена, гошће су успеле да тежиште игре помере више ка средини игралишта. Међутим, и у тренуцима када су у било каквој смишљеној акцији успевале да пређу на противничку половину, словеначке играчице су углавном наилазиле на „зид“ у виду Регине Могололе која је већ сада постала љубимац навијача и коју пореде са некадашњим тамнопутим центархалфом наше мушке екипе Ибрахимом Гајем. Поред популарне „Ђине“ и остале играчице заслужиле су све похвале. Све линије тима функционисале су врло добро, а морамо бити искрени превасходно према себи и поменути Сару Савановић која је током јучерашњег дуела са Сарајевом претрчала километре, а током данашње утакмице у комбинацији умора и тешких временских прилика сигурно није приказала све што зна и може и свакако дан паузе на турниру њој ће можда и највише пријати како би већ у борби за пласман била она права.
До краја првог периода игре виђено је још једно право фудбалско мајсторство. Играо се 44. минут када је Јована Стојановић опробала ударац са дистанце. Мало искоса са леве стране на преко 20 метара од гола, популарна „Жига“ је распалила по лопти која је завршила испод саме пречке гола Љубљанчанки. Ремек дело за 3:0.
У наставку игре „Вучице“ су мало смањиле темпо. Љубаљнчанке су успеле да успоставе какву такву равнотежу на терену, али изузев две полуприлике нису успеле ништа значајније да учине пред нашим голом. У таквој консталацији снага протекао је већи део другог полувремена. У 77. минуту сусрета виђена је ко зна која по реду брза размена пасова нашег везног реда и правовремена асистенција Јоване Стојановић ка играчици урођеног голгетерског инстинкта, Мирела Тенков – 4:0.
Након четвртог примљеног поготка и морал Љубљанчанки је потпуно замро. Биле су свесне да против овако разигране и ефикасне, а опет и веома уморне Црвене звезде ништа не могу учинити и само се постављало питање да ли ће се још нека лопта закопрцати иза леђа словеначке голманке.
Јована Аранђеловић је у 89. минуту можда постигла погодак који ће „Вучицама“ донети и финале у недељу 28. јула. Она је пробила одбрану гошћи по десној страни нашег напада, ушла у шеснаестерац и маниром расног стрелца погодила за коначних -5:0.
Недуго након тога уследио је и крај меча.
Црвено-беле су оствариле убедљиву победу. Да ли ће то бити и довољно за пласман у финале турнира сазнаћемо у суботу увече након сусрета Сарајева и Олимпије. Босанскохерцеговачким шампионкама потребан је тријумф од шест и више голова разлике како би обезбедиле завршну борбу на тирниру. Уколико Сарајево оствари идентичан тријумф од 5:0, о пласману у финале одлучиваће жреб. Завршног дана турнира у недељу 28. јула на стадиону ФК Звездара од 16 часова на програму је меч за треће место, а велико финале заказано је за 18 часова.
На крају, мора се истаћи фер и коректна игра обеју екипа, а за разлику од јучерашњег криминалног суђења Јелене Полић, данашњи делиоц правде је био неприметан, а за фудбалског судију је то и најважније.
– Фото извештај сусрета ЖФК Црвена звезда : ЖНК Олимпија Љубљана:
