Боаћи и Павков воде у Копенхаген!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ХЕЛСИНКИ 2:0 (1:0)

Свој поход ка новој европској јесени, црвено-бели настави су утакмицом против финског Хелсинкија. При идеалном времену за игру, пред око 36.000 гледалаца, Црвена звезда је рутински савладала Финце, у овој летњој, јулској вечери.

Владан Милојевић определио се за готово идентичан састав који је наступао у двомечу са Судувом, уз принуђену ротацију Гобељић-Стојковић. Занимљиво је било истаћи и ротацију на крилним позицијама, где је Бен вечерас био на левом крилу, док је Иванић деловао по десној страни.

Делије су на почетку сусрета приредиле стандардно живописну слику на северној трибини (овај пут кореографијом позвали на учлањење и куповину сезонских карата), пропраћену добром старом „пуне трибине“ навијачком песмом. Финска екипа није имала често прилику да игра пред таквом публиком, па су тако имали итекако проблема са концентрацијом у уводним минутима сусрета.

Црвено-бели су то максимално искористили, па су из минута у минут покушавали да продорима и ударцима угрозе гол тима у жутим дресовима. Најагилнији на старту меча били су Иванић и Јовичић.

Ипак, Финци су успели да се одбране од жестоких напада наших играча, имали су довољно среће и знања да се сваки пут нађу на линији шута. И таман када смо се мало опустили, услеодио је хладан туш на трибинама. Из два потеза Риски се у 15. минуту нашао сам испред Борјана, савладао га, али на срећу по наш тим заставица је била подигнута.

У 24. минуту наши играчи долазе до највеће прилике у дотадашњем делу меча. Након сјајног контра напада, Марин избацује Иванића по десној страни, који покушава да подбоде лопту и пребаци Рудакова, али је голман Хелсинкија био на висини задатка. Стиче се утисак да би Иванић боље реаговао да је пас био само за нијансу слабији.

Ипак, само три минута касније Радакову није било спаса. Можда и најбољи појединац у редовима Црвене звезде у првих пола сата игре, Мирко Иванић, идеално центрира у петерац гостију са десног крила, где се Ричмонд Боаћи само „поклонио“ и сместио лопту у мрежу за 1:0.

Прилику из слободног ударца у 33. минуту имао је Бен, али његов слаб шут погађа живи зид. Била је то готово идеална позиција за њега, нешто десније, са око 22 метра.
Разлога за бригу међу Звездашима итекако је било у 39. минуту, када је Каиринен оштро стартовао (зарадио и жути картон) над Марином. Указивала се помоћ нашој „првој виолини“ неколико минута, али је ипак испало све како треба. Управо је он из слободног ударца запретио, али је Рудаков био на месту.

Два минута након тога, веома опасан напад нашег тима. Лопту је у срцу шеснаестерца добио Боаћи, одлично је прихватио и вратио повратни пас ка Бену. Овај топовски шутира са ивице казненог простора, али на срећу противничког голмана, погађа штопера у жутом дресу. У супротном – морао би по други пут да вади лопту из мреже.

Могла је Звезда да удвостручи предност у последњим тренуцима полувремена. Након комбинације Јованчић-Марин, и солопродора Немца српског порекла, лопта ипак одлази прего гола, након солидног покушаја.

Након првих 45 минута, наши играчи су управо за тај један гол и били бољи од ривала. Нападала је Звезда, имала посед, али не и неке колосалне прилике. Поред поготка, највећу шансу нешто раније имао је врло агилни Иванић, а на ту прилику можемо придодати и неколико солидних покушаја с дистанце. Који су, руку на срце, махом били блокирани. Хелсинки је, евидентно, дошао у Београд да се брани и своју шансу тражи из контранапада. Чак и након примљеног гола, гости нису имали готово никакве амбиције у фази напада – без шута су били у првих 45 минута.

Три минута игре у другом полувремену било је потребно да Црвена звезда запрети. Још један добар центаршут Иванића са десне стране, Боаћи слабо захвата лопту главом, па се она одбија на полу-волеј Родићу. Парадом Рудаков избија лопту у поље, где није било наших играча.

Играо се 51. минут када је мало фалило гостима да дођу до изједначења. Након контранапада и убацивање лопте са леве стране од стране Далстрома, испред Борјана је интервенисао Родић. У намери да скрене оштар центаршут по земљи у корнер, умало је погодио мрежу сопственог тима.

Четири минута наког тога, и наши играчи узвраћају. Са десне стране центаршут је упутио Стојковић, Боаћи покушао главом из доста добре позиције, али лопта одлази који метар поред десне стативе. У следећем нападу, видели смо солопродор Марина који је са леве стране ушао дубоко у шеснаестерац гостију, послао пас на неких 5-6 метара од гола, али се након пар одбитака лопта нашла у рукама противничког чувара мреже.

Милан Јевтовић заменио је Иванића у 63. минуту и моментално заменио позиције са Беном. Сада је тамнопути офанзивац прешао на десну страну.

Упркос чињеници да је Хелсинки нешто отвореније играо у другом делу, ни један тим није стварао изгледне прилике. Играло се мирно, дисциплиновано, уз већи посед лопте нашег тима. Лако смо долазили у висину шеснаестерца, али није било адекватне идеје, нити је било играча који би користио центаршутеве.

Баш зато, тренер Владан Милојевић, на одушевљење гледалаца у игру уводи Милана Павкова (уместо Боаћија) у 72. минуту. Већ у том периоду игре, гости су користили сваку прилику да украду мало времена и сачувају минималан пораз. Комотно смо финског шампиона могли да упоредимо и са нешто дисциплинованијим српским суперлигашима.

Оно што је помало и нервирало публику на стадиону, јесу чести потези вишка наших фудбалера. Није било страно да наши офанзивци након проласка првог противничког играча, покушају да наставе са продорима (безуспешно), уместо да пасом ка слободном саиграчу искористе направљени вишак.

Последњи Милојевићев адут за евентуално постизање другог поготка, био је Вукановић, који је у 85. минуту заменио Бена. Минут након тога, у великој прилици се нашао Јевтовић. Само што се пребацио на десну страну након Алексиног уласка, лопта му се срећно одбила, те је био сам са десне стране на неких 7 метара од гола. Наместио се, шутирао, али прилично непрецизно.

Плела је Звезда мрежу око гола Хелсинкија, и баш као и 22 године раније, у 90. минуту успела да им још једном савлада голмана. Центрирао је Марин са десне стране, не баш најбоље, али у намери да отклони опасност Тоивомаки „на тацни“ намешта лопту Милану Павкову, који је рутински спроводи иза леђа Рудакова за 2:0.

На крају, уз мало више муке, наш тим је ипак дошао до резултата који смо сви прижељкивали – победа од два гола разлике, без примљеног поготка. Мировала је игра оба тима у другом полувремену, али је Црвена звезда ухватила противника на спавању и опсадом гола у последњих десет минута, ипак заслужено стигла до другог поготка.

По ономе што смо данас имали прилику да видимо, стиче се утисак да наши играчи неће имати тежак задатак да одбране пролаз у трећу рунду квалификација за Лигу шампиона. Фински тим ће морати да игра знатно отвореније, и заправо покуша да угрози наш гол, уколико се уопште нечему надају. Имавши то на уму, очигледно је да ће Милојевић припремити тим за контранападе.

Београд – Стадион Рајко Митић. Судија: Гил Павел. Помоћници: Конрад Роберт Сапела, Пјотр Борковски. Жути картони: Стојковић, Родић (Црвена звезда); Каиринен (Хелсинки) Црвени картони: – Стрелци: 1:0 Боаћи (27. минут); 2:0 Павков (90. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Стојковић, Бабић, Милуновић, Родић, Јованчић, Јовичић, Иванић (од 63. Јевтовић), Марин, Бен (од 85. Вукановић), Боаћи (од 72. Павков). Тренер: Владан Милојевић.

ХЈК: Рудаков, Тоивомаки, Рафиња, Обилор, Менсах (од 90. Ваиринен), Далстром, Пара Синистера, Каиринен, Алхо, Тарасов (од 81. Бенисан), Риски. Тренер: Тони Коскела.